Говор Вишње Кнежевић на Народном протесту
Постоји сијасет разлога зашто не треба да уђемо у ЕУ. ЕУ је против слободе човека и грађанина, против националне државе, против културног и националног идентитета, против једнакости и равноправности људи, против демократског друштва (српске саборности), против свих темељних принципа људске хуманости и просперитета појединаца и народâ.
Улазак у ЕУ значио би за нас губитак суверенетитета: у ЕУ ниједна држава самостално не одлучује о стварима које су од њеног непосредног националног интереса. Грађани Ирске су јасно на референдуму рекли „НЕ“ Лисабонском уговору, али ће ЕУ вршити притисак преко корумпиране елите ирске власти да се овај акт ипак ратификује у Ирској. У погледу спољне политике: Словенија, Чешка, Пољска су све редом морале да признају тзв. независност КиМ. И не само државе ЕУ, већ и тзв. кандидати или чак кандидати за кандидате: Црна Гора и Македонија још нису ушле у Унију, али им је као један од услова за улазак наметнуто да морају да признају ову тзв. независност. Све политичке одлуке које се тичу држава-чланица ЕУ као националних и суверених држава не доносе се у скупштини ових земаља – то је само параван, представа за народ. Битна питања су већ решена иза затворених врата у Бриселу. Уколико уђемо у ЕУ, нећемо имати никакву јурисдикцију над виталним питањима наше земље: као што нам већ сада политичке одлуке диктирају разни Хелсиншки одбори и сличне продужене руке бриселске ЕУ-НАТО машинерије, то ће исто, само у много већој мери и сасвим отворено чинити сутра ако постанемо земља-чланица Уније. Такође, не треба заборавити да у ЕУ постоје државе првог и другог реда: никада једна Пољска, Словачка, Чешка, Словенија, Хрватска, сутра Србија или Грузија и Украјина неће имати исто право одлучивања као једна Немачка, Француска, Велика Британија, Шпанија. Њихови грађани ће увек бити Европљани другог реда и ове државе ће за Унију обављати прљаве и за себе саме поражавајуће политичке и ине послове како би јој доказале своју „верност и приврженост“. Чешка поставља амерички анти-ракетни штит против Русије на својој територији; словенске земље су принуђене да подржавају комадање Србије. У том погледу ЕУ функционише исто као сатанистичка или сајентолошка секта – нема никакве разлике!
Друго, ЕУ је прави бирократски монструм – она запошљава праву армију бирократа, и то чини у интересу контроле и нетранспарентности своје политике (Уп. Фјордман (псеудоним), 10 разлога за растурање Европске Уније, на: www.srpskinacionalisti.com , а у оригиналу на: http://gatesofvienna.blogspot.com/2008/10/ten-reasons-to-get-rid-of-european.html. Морамо, међутим, истаћи једну озбиљну замерку овом, иначе солидном иако лаичком, критичком тесту. Наиме, никако се не можемо сложити са нервом Фјордманове критике, по којем је највећи проблем ЕУ то што је она исламизована; што европски властодршци у ствари заступају интересе исламског света и вероисповести. Такав аргумент нема никаквог основа у реалности, већ је чисто расистички – заснован на WASP идеологији и нетрпељивости према имигрантима.).
Да би се израдио само нацрт закона у ЕУ и дефинисала његова примена, ангажује се око 62 000 људи. То открива где се заправо врши законодавство у ЕУ: у комитетима, иза затворених врата, далеко од очију јавности. Законе не доносе национални представници, већ тзв. „експертске и саветодавне групе“, тзв. „комисијски комитети“ као што је то код нас нпр. Хелсиншки одбор. На тај начин, политику ЕУ води мала група људи којој одговарају корумприране и уцењене националне елите (као што је то код нас већ случај), а толика бирократска комплексност, толики број ангажованих људи и наводних стручњака треба само да закомпликују процес доношења закона и одлука, да га учине нејасним и недоступним јавности. Реалну власт у Србији имају Соња Бисерко, Наташа Кандић, Биљана Ковачевић-Вучо, Соња Лихт, остало је корупција и страх наших политичара за сопствени живот, и најобичнија шминка! „Непријатељски ентитет којим управља корумпирана издајничка класа – то је данас ЕУ!“
Треће, у ЕУ се не може ући а да се истовремено не уђе и у НАТО. А да је то план за Србију, сведочи масовно уништење нашег војног арсенала, превремено пензионисање нашег вишег војног кадра и оно најјасније од свега: НАТО канцеларија у сред министарства одбране Србије. Такође, на ВМА већ постоји тим лекара који су обучили норвешки лекари и који треба, ако добију позив, да оду у Авганистан као замена тамошњим НАТО лекарима. Уколико уђемо у ЕУ-НАТО, сви они који данас неће своју децу да шаљу „да гину за Косово“, мораће да их шаљу да гину у Авганистану, Ираку, Грузији или, пак, на Косову, али на страни НАТО-пакта и шиптарских терориста!
Даље, улазак у ЕУ и jeднострана примена ССП-а за нас значи уништење привреде и економије! ССП подразумева укидање царине за фирме и производе из ЕУ, али не постоји реципроцитет: наша предузећа и производи нису ослобођени царине у земљама ЕУ, што је у старту предност на тржишту за стране компаније. То је тзв. дерегулација – немешање државе у тржиште. Али, прво: видимо до чега је САД и ЕУ довела та дерегулација – до тешке економске кризе; и друго: никакве дерегулације у строгом смислу ни нема: њихово тржиште није слободно за наше производе као што је наше слободно за њихове. Наше тржиште ће преплавити европски производи и нико више неће куповати домаће, јер су наше фабрике мање и не могу да издрже толику конкуренцију за приближне цене производа. Наше компаније ће на тај начин пропасти. Стране компаније ће откупљивати наша предузећа, а сав приход од откупљених компанија ће одлазити у ЕУ или САД: сав приход од „Ју Ес Стила“ иде у САД, ништа у нашу државну касу. Нема везе, каже наша власт, остају нам приходи од убирања пореза за стране фирме и радна места (плате запосленима). Али ког пореза: Србија је као чин добре воље „Фиат“ ослободила плаћања пореза у наредних десет година! И која запослења – када ће „Фиат“ да преполови број запослених у фабрици!
Што се запослених тиче, улазак у ЕУ подразумева прихватање неолибералног капиталистичког режима рада. Унија је донела пропис о ограничењу на 78 радних сати. То у петодневној радној недељи износи више од 15 сати дневно! Још се Велика Британија противила том ограничењу уз образложење да „нико никоме нема право да брани да ради колико хоће!“ – 24/7 – то је формула радног времена на западу: 24 ч 7 дана у недељи ви сте на располагању свом газди! Који брак да имате када сте 15 сати дневно на послу, коју породицу, који живот и које здравље? Притом, газда може у сваком тренутку да отпусти запослене без икаквог разлога, чак и ако су годину дана пред пензију – нема сигурног радног места!
Даље: индивидуализам економске покретљивости – то значи да радно место није фиксно: велики број Пољака добио је посао као јефтина радна снага у Енглеској – што је масу Енглеза оставило без посла, док Пољаци раде за минималне наднице – само да би били запослени. ЕУ не значи бољи стандард за наше грађане – она значи њихово претварање у јефтину радну снагу, под понижавајућим условима рада, без пензије и без здравственог осигурања! А бољи стандард за грађане Западне Европе!
Улазак у ЕУ значи приватно школство и приватно здравство, а вероватно и приватно пензионо. То значи да ће моћи да се школују и лече само богати, док ће да раде, разбољевају се и умиру сиромашни, а ако којим случајем и преживе радни процес, умираће од глади ако нису инвестирали у своје пензије.
Коначно, када смо већ код тога, читава прича о бољем стандарду живота у ЕУ више нема никаквог смисла. Крах берзе у САД одразио се и на економију ЕУ. Стога је свако инсистирање на укључивању наше земље у ЕУ зарад бољег стандарда грађана, бесмислено, јер како нам може донети високи стандард нешто што је у кризи? Коначно, ако бисмо и ушли у ЕУ, ми не бисмо ојачали нашу економију, него би наша, ионако довољно ослабљена економија, послужила да покрпи економије земаља ЕУ. Апсурдно је залагати се за улазак у ЕУ сада када је она у највећој кризи од почетка свог постојања, док са друге стране расте економски и војни утицај и моћ Русије или Кине, нпр.
Даље, ЕУ представља забавни парк мултикултурализма, а у ствари намерно разара културне традиције земаља чланица. Европске вредности које од нас траже да усвојимо да бисмо били „добри Европљани“ нису европске вредности старе Грчке, колевке Европе, него: 78-часовна радна недеља, ратови, ропство, корупција, друштво контоле, лажи, себичност, самољубље, секте, дроге, techno забаве, геј параде, педофилија, криминал, убиства, издаја…
ЕУ је друштво контроле, баш као и САД. У ЕУ не постоји слобода говора и несметаног научног и истраживачког рада, не постоји тзв. јавна употреба ума која је једно од темељних обележја слободног друштва. Наука није слободна, уметност није слободна, све анализе су унапред предодређене, сви исходи истраживања унапред испланирани, целокупна научна и културна заједница спада у бирократски апарат ЕУ! Преправља се историја, проскрибују се уџбеници, предлажу се чистке на универзитетима; „Медији и систем образовања су продужена рука идеологије ЕУ… Концепт уједињене Европе значи: једна држава, један народ, једно дозвољено мишљење“ – ово нису моје речи, већ речи једног озлојеђеног Европљанина.
„ЕУ води рат, културни и демографски рат… са циљем да уништи националне државе и замени их империјом којом управљају самопостављене бирократе. Ово подржавају локални политичари ради увећања сопствене моћи“ или због уцене. „ЕУ наводи националне елите на издају народа којима су се заклели да ће их штитити“. ЕУ је диктаторска и империјална творевина која своје терористичко деловање пројектује у све народе, групације и појединце који то не прихватају и који се томе супротстављају бранећи слободу! ЕУ и НАТО су терористичке творевине, и у том кључу треба разумети њихове оптужбе нас за национализам и фашизам – они нас оптужују за своја сопствена злодела. ЕУ је тамница народа, бирократски монстум, орвеловска држава, која идеје као што је „промовисање мира“ или „слободне трговине“ користи као параван за голо преузимање власти, уништење националних држава и диктатуру! Зато не ЕУ!
Смрт фашизму!
Живела Русија, живела слободна Србија!
