Говор Бориса Братине на Народном протесту
Браћо Срби и сестре Српкиње, помаже бог!
Данас је 6. октобар. Пети је био за наивне, за све оне који су тог дана реч демократија употребљавали синонимно са речју слобода. Они су веровали да ће та слобода доћи са одласком тадашњег наводног диктатора. Веровали су да нас тзв. међународна заједница због њега не разуме и да ће његовим одласком све постати боље. Сада увелико видимо каква је то заблуда била. Ако је Милошевић и био некакав диктатор, он је био отуђени диктатор, кога су на кланицу послале најпре његове улизице, а тек после 5-октобарски пучисти. Ако је он, дакле, био диктатор, шта рећи за Тадића? Он је у том случају прави сатрап!
Али, док су они који су веорвали у 5. октобар очекивали слободу и разумевање света, они који су их водили сањали су о 6. октобру, као о ноћи дугих ножева. Највећа мржња према једном Коштуници код њих потиче управо од тога што се он томе супротставио. А њихови западни ментори употно су од њих тражили: хапсити, хапсити и само хапсити! То су остварили када су им западне службе убиле вођу, па су у својој акцији „Сабља“ себи дали одушка и ухапсили 16.000 људи. И још им није доста: они би да ухапсе читав народ који је против њих. Људи их се боје и ћуте, а они се боје и кад људи ћуте и када нас на овом протесту нема више од 200. Боје се Тадић и Шутановац, боје се Чеда и Кораћ. Знате ли шта је јуче изјавио Кораћ? Да се 5. октобар више никада неће десити, да се борба неће водити никада више на улици, већ у иституцијама система. Све институције система држе ти наши колаборационисти и квислинзи! Зато се и боје и треба да се боје!
Сада хоће да направе двопартијску илузију политичког живота каква влада на западу. Као што су у Америци на сцени републиканци и демократи и нема трећег, као што се у Енглеској смењују лабуристи и козервативци и нема трећег, као пто ту илузију у Немачкој реализује CDU и SPD или у Француској социјалисти и конзервативци – тако и ови издајници хоће да створе свог дуплекс брата и да све остале криминализују или маргинализују. У томе ваљда треба да им помогне и Тома Николић. Каже ових дана и Динкић да српској власти недостаје одговарајућа опозиција. А таква опозиција каква њима треба и са којом би се они смењивали на власти, јесте она која неће доводити у питање пут Србије према ЕУ. Зато је сарадња са ЕУ линија разграничења између издајника и патриозта и зато ми остајемо на улици до подбеде!
Живела слободна Србија, живела Русија!
