У угледном руском часопису „Национални интереси“
http://ni-journal.ru/
у бројевима 5 и 6 за 2009. годину објављен је превод првог дела књиге Владимира Кршљанина „Слободна Србија – приручник за ослобођење“ (НПС, Београд, 2008):
http://ni-journal.ru/archive/14928136/n_5_2009/44fb8529/43043438/
http://ni-journal.ru/archive/14928136/ni-6-2009/652efbba/3c008b55/
Одломци из текста:
У савремено доба, Србија је повратила и утемељила своју државност у 19. веку, ослобађајући већи део своје територије од Турске окупације, и лавирајући између утицаја две оближње и познате регионалне силе – Русије и Аустроугарске. Међутим, по Србију трагични 20. век, обележен је доминацијом ванрегионалних сила. Англоамеричка осовина управља Србијом од 1903. до данас, са најдужим периодом отпора 90-их година 20. века. 1903. контролу над Србијом преузимају Британци, а Американци им се прикључују 1948. Утицај „мајке Русије“ у 20. веку се појављивао само у ратовима, а у мирно доба је био симболичан и ограничен. Српски народ се херојски борио за своју слободу, и тиме задужио и Русију и свет у сва три светска рата. Али размере његовог страдања биле су директна последица неискрености англоамеричких савезника, чији су главни апетити увек били усмерени према Русији, а Срби су им били потребни само као „топовско месо“ и то одвојени од Русије.
Ово се у најчистијем виду односи и на период у току и после Другог светског рата. Отац антикомунизма и хладног рата Винстон Черчил упућује свог сина у војну мисију код Тита. Почиње период једне од највећих историјских контроверзи српског народа – у јавном и политичком смислу несхваћених до данас. Народ живи добро, а Тита – личност никада разјашњене биографије, са почастима примају у целом свету. Титова „комунистичка“ Југославија постаје „тројански коњ“, главно оруђе Запада за подривање источног блока, али не (идеологије су историјска химера!) ради „рушења комунизма“ него ради уништења Русије! Националистички антифашистички борци у Србији су изманипулисани и жртвовани дугорочној британској стратегији, а и готово сви вођи комунистичког антифашистичког отпора су уништени – они који нису погинули у рату, елиминисани су после 1948. Југославија је постала један од главних стубова НАТО. То јој је, као и свим битним англоамеричким савезницима (узмимо само за пример Турску) давало одређену слободу у спољнополитичком деловању. Та релативна слобода је у свести многих руководилаца, официра и припадника тајних служби, стварала илузију да се ради о независности једне самосвојне и јаке државе. Неспособност многих од њих да и данас схвате и прихвате ове просте чињенице је један од главних узрока наших проблема. Титова Југославија је деценијама била потпуно отворена за западну пропаганду. Антикомунизам, благо увијен у обланду „супротстављања совјетској хегемонији“, био је малтене званична идеологија. А главни циљ је, наравно, био стварање и подстицање русофобије. И зато није ни чудо да су данашњи главни англоамерички политички играчи у Србији – некадашњи руководиоци Титове партије, њихова деца и њихови „омиљени дисиденти“. Међутим, и Југославија и све друго што није било потпуно под влашћу англоамеричког система, могло је за њих бити само оруђе за привремену употребу, које ће бити бачено под ноге чим се назре остварење главног циља – уништења Русије. Имајући то у виду, западне владе су све време водиле двојну политику према Титовој Југославији. Односи политичког, војног и економског савезништва на званичном нивоу, уз истовремено потхрањивање свих екстремних шовинистичких, фашистичких и терористичких група у емиграцији (на том плану деловање западних тајних служби према Југославији није се разликовало од деловања према другим земљама источног блока). У Русији је деведесетих година била широко распрострањена илузија да је супротстављеност Запада идеолошке природе. Та иста илузија је у окупираној Србији двехиљдитих постала доминантна. Русија се своје илузије ослободила. Време је да то исто учини и Србија, посебно пошто је за своју оданост Западу „награђена“ свим могућим врстама агресије и понижења.
Владимир Кршљанин, Сергеј Бабурин и Милош Митровић, председник компаније «Миленијум груп», са члановима руског дечјег хора «Златна врата» и српским ликовним уметницима Жарком Станковићем и Милутином Ранковићем на недавном отварању њихове заједничке изложбе у Москви.
За слободну будућност Србије, потребно је, у домену политичке свести, испунити три предуслова. Прво, са поносом погледати читаву своју историју и елиминисати самооптуживање које је главни лајтмотив са којим су западне марионете 2000. дошле на власт. Да, било је у нашој историји и грешака појединих владара и дуготрајних заблуда. Али, мало који народ се може похвалити да је са толико упорности и храбрости бранио своју слободу и самобитност, да је у свим великим историјским потресима био на правој страни, и да је међу првима по броју жртава уграђених у напредак цивилизације. У будућност можемо само уједињени, славећи своје хероје и одајући пошту својим жртвама и никад више сукобљени између себе. Друго, схватити да је без обзира на неупоредиви допринос Запада цивилизацији у домену науке, технологије и политичких идеја, сурови и бескрупулозни англоамерички империјални подухват уништио сваки примат Запада у свету. Са својом православном духовном и политичком традицијом, не треба да се ни у чему осећамо инфериорним, напротив. Треће, савезништво са Русијом и другим слободним земљама није исто што заменити зависност од једне велике, колонијалне силе, другом. Раскршће на ком се налази данашња Србија је исто оно на коме се налази читав свет. Коначним падом англоамеричке империје мора заувек бити сахрањена свака империјална политика, а односи у свету ће се градити на принципима равноправности и међународног права. Успоном Русије, Кине, Индије, Бразила и других, створени су предуслови и човечанство већ креће тим путем. Србија нема разлога да буде међу последњима, поготову јер је сваки дан кашњења веома скупо кошта.
Књигу Владимира Кршљанина «Слободна Србија – приручник за ослобођење» можете наручити директно од издавача – Народног покрета Србије или преузети у pdf формату на:
https://pokretzasrbiju.org/?p=43
