НАТО пакт, Сребреница, Косово и Младић
Осамнаестог јануара ове године, британски министар иностраних послова Дејвид Милибанд записао је у свој блог, под насловом „Сребреница“, следеће:
„The Serbian President Boris Tadic has called for a Serbian Parliament resolution on the Srebrenica massacre. The 15th anniversary falls in July. I think this is a very welcome initiative. I hope it prospers and is not resisted or misused. Amidst all the terrible crimes of the 1990s in the former Yugoslavia, Srebrenica, with more than 8000 victims, stands out. This was the largest mass murder in Europe since World War II, and ICTY and the ICJ have both determined that acts of genocide were committed at Srebrenica.
Борис Тадић и Дејвид Милибанд
I know from my meetings with my Serbian counterpart that the present Serbian Government is working hard to try to find General Mladic, who has been charged with responsibility for this atrocity. Facing up to the past can be painful. Srebrenica is seen, across the world, rightly as a grim reminder of the depths to which people can sink when dictators whip up ethnic hatred, and the outside world doesn’t intervene in time.“
http://blogs.fco.gov.uk/roller/miliband/entry/srebenica1
Треба ли вам превод? Зар је могуће да још нисте научили енглески, а хоћете у Европу?! У том случају, једно је сигурно – нећете моћи да будете официр „Војске Србије“, ни да сарађујете са гардом из Охаја. Али, ја вас поштујем па ћу вам дати превод:
Молох, пардон, Милибанд хвали председника Тадића што је иницирао резолуцију о Сребреници, „том највећем масовном убиству у Европи после Другог светског рата, које су и Хашки трибунал и Међунардони суд правде окарактерисали као геноцид“. „Ја знам“, каже он даље, „из сусрета са мојим српским колегом, да садашња Влада Србије чини све да нађе генерала Младића, који је оптужен за ово зверство“. На крају поента: „На Сребреницу се с правом, широм света гледа као на страшно подсећање колико ниско људи могу пасти кад диктатори распире етничку мржњу, а спољна интервенција не стигне на време“.
Ту су и Сребреница и Младић и Косово, органски повезани у перфидној мисли највећег злочинца у историји. Наравно, не мислим на малог Милибанда, већ на англоамеричку тиранију, најстрашнију од свих које су икада постојале.
Ту је и подвала да су догађаје у Сребреници „Хашки трибунал и Међунардони суд правде окарактерисали као геноцид“. Неко би могао помислити да су они то у судском поступку утврдили. Не. Међународни суд правде није по том питању ништа утврђивао. Он се само позвао на то да је Хашки трибунал утврдио геноцид. А о томе колико је трибунал објективан, не треба трошити речи.
Интервенције НАТО у Босни и на Косову, агресија против СРЈ и српског народа, стигли су, по Милибанду, прекасно. Међутим, рецепти правих светских злочинаца и диктатора, сада су, после Авганистана и Ирака, веома прозирни. Њихове тајне службе организују злочин, ангажују локалне извршиоце, затим њихови светски медији тај злочин многоструко преувеличају, оптуже за злочин неког слободарског локалног вођу или неухватљивог борца – и ето повода за рат, уцене и пљачку. И све то у лажној нади да њихови прави злочини никад неће бити ни разоткривени, а камоли да ће организатори и починиоци за њих одговарати.
А што и да не гаје лажне наде, кад постоји покорност Молоху. И кад жртве усвајају резолуције којима осуђују сами себе. Молоху је у Хаг послато преко 90 Срба, од којих су 16 већ мртви, а остали робијају. Међу њима је седам шефова државе, један председник парламента, три потпредседника владе, три министра одбране и унутрашњих послова, шест начелника генералштаба, један шеф државне безбедности, осамнаест генерала и пет градоначелника! А притом Срби на Балкану, подељени у неколико резервата, као у концентрационим логорима, одушевљени поретком у англоамеричком европском рајху, својом крвљу и знојем хране Молоха и – умиру – од сиромаштва, болести и глади. Свакога дана у Србији нас је 100 мање. Свакога дана, свакога дана…
Да ли је неко поменуо геноцид?
Када смо се бранили војном силом, гинуло нас је много мање.
Наш Молох се данас распада и умире, заражен гангреном финансијске похлепе, руку окрвављених до лаката. Многи су већ видели ту слику, слику Доријана Греја. Одвежимо се што пре од умирућег чудовишта, супротставимо се злу силом и гневом праведника, јер долази свети Георгије! Не хранимо више Молоха својом децом. И како је певао српски епископ:
„Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“
Провиримо мало на лице Молоха, опишимо га. Не зато што Срби не знају какав је. Нису случајно, по анкетама рађеним ових дана, у Србији најомраженији народи Американци и Енглези. Већ зато што се такви злочини не смеју заборавити, да се никад не би поновили.
Почетком 2006. децидирани став о неизбежној независности Космета и садашњи интензитет хајке на Младића, лансирали су Форин Офис и његов тадашњи политички директор Џон Сојерс. Почетком фебруара 2006. он је посетио Београд и Приштину. У Приштини је поновио ставове о Космету, што је тада, далеко пре завршетка Ахтисаријевог плана, изазвало шок и гневне реакције у Београду. Организоване су и демонстрације пред британском амбасадом у Београду, нешто што Срби веома ретко чине.
Слична је била реакција и на захтев за хитно хапшење Младића. Због оваквих реакција, гаранција које је влада Руске Федерације дала за његово лечење у тој земљи и обаваштајног рата који се тих дана и на јавној сцени водио између Британије и Русије, Слободан Милошевић је убијен у Хашком трибуналу. Тек после његове смрти, дошло је до сецесије Црне Горе и проглашења „независности Косова“.
Џон Сојерс у Београду фебруара 2006; организатори и учесници демонстрација пред британском амбасадом
Грађани Србије имали су прилику да у директном преносу прате две седнице Савета безбедности УН, одржане непосредно после проглашења независности „Косова“. На обе је предњачио по агресивности и охолости британски, сада већ амбасадор при УН – Џон Сојерс.
То је онај исти Џон Сојерс који је у време агресије на Југославију 1999. године био спољнополитички саветник британског премијера Тони Блера. Затим се бавио Ираком, из Лондона и Каира, где је до 2005. био амбасадор. Да би после био упућен да из Лондона и Њујорка, „доврши посао“ везан за Космет. За овакво истакнуто учешће у најкриминалнијим пословима своје земље и читавог Запада, новембра 2009. постављен је за директора МИ-6! Његове су газде ваљда рачунале да га директна умешаност у злочин најбоље квалификује да од јавности и правде заштити њих, налогодавце злочина.
У то да Молох нема добре намере нико не може да сумња. Шта су англоамерианци урадили са Косметом, очигледно је, као и притисак који се врши на Републику Српску. Али шта је у позадини? Који непосредни интерес?
Ратко Младић и Дмитриј Рогозин
Специјални представник – амбасадор Русије при НАТО-у Дмитриј Рогозин изјавио је 21. фебруара 2008. да је спонзор „независности Косова“ – наркомафија. „Имамо информације“, рекао је он, „да је Косово постало не само база за пребацивање тешких наркотика даље у Европу, већ и једна велика колективна нарколабораторија“. Он је додао да Русија поседује податке да је одлука неких земаља да признају независност Косова „повезана са тиме, да су лобистичке услуге неких политичара плаћене прљавим новцем наркомафије“.
Председник Руске Федерације Дмитриј Медведев је у време проглашења „независности Косова“ био председнички кандидат на врхунцу предизборне кампање. Једино његово путовање у иностранство тих недеља, била је посета Србији, само недељу дана пре председничких избора у Русији. Непосредно по повратку, 27. фебруара 2008, на предизборном скупу у Нижњем Новгороду, Медведев је изјавио да подршка Србији у решавању косовског проблема мора бити „не само морална, него и практична“. У свом до данас најисцрпнијем јавном излагању о односима са Србијом, које се због своје свеобухватности мора сматрати и програмским, Медведев је обећао: „подржаваћемо Србију у захтеву да се анулирају незаконите одлуке о Косову, и то не само са говорнице УН“. Он је изразио уверење да ће учешће Србије у пројекту „Јужни ток“ и другим великим пројектима Србију ојачати и помоћи „нашој српској браћи да изађу на крај са проблемом који се на њих сручио“.
Дмитриј Медведев прима највише одликовање Српске православне Цркве
Објашњавајући суштину и међународне реперкусије признања независности Косова од стране „групе држава“, инспирисаног „преко океана“, Медведев је нагласио да је тиме „угрожена безбедност и стабилност читавог региона“, у којем је и шибица довољна да изазове европски пожар. „У Европи се ствара жариште нестабилности“, истакао је он, „и могућности ширења шверца дроге и других зала, и цела та зараза ће се ширити у Европи и код нас. Ето зашто проблем Косова и Србије директно утиче и на живот унутар наше земље.“
Ове изјаве највиших руских званичника српски политичари никада нису адекватно оценили. Ту није само реч о подршци Русије нашем одбијању независности Космета, већ о разјашњењу криминалне суштине Молоха. Молох се бави заштитом наркомафије, она је његова продужена рука, па док је то тако, ни један захтев Молоха не сме бити разматран као легитиман и демократски.
А властодршци у Србији заговарају резолуцију о Сребреници и друге видове покорности Молоху.
Од доласка НАТО трупа у Авганистан, производња хероина у тој земљи се удесетостручила. Авганистан данас производи 90% светског хероина. Задивљујуће достигнуће НАТО демократије! Сви знају да је Космет, под контролом НАТО-а, главна транзитна станица авганистанског хероина на путу ка Европи. Званична Русија последњих месеци захтева да производња и дистрибуција авганистанског хероина буду проглашени за претњу међународној безбедности и да тако и буду третирани. Стиче се утисак да је Москва само на корак до тога да на ту претњу адекватно одговори.
Дмитриј Медведев и Виктор Иванов
Према подацима УН, у свету је досад 16 милиона људи изгубило животе од дрога произведених у Авганистану. Директор руске федералне службе за борбу против наркотика Виктор Иванов, је 27. фебруара ове године, у реферату на заседању колегијума ове службе изнео следеће застрашујуће податке: 90% дроге на руском тржишту представља авганистански хероин, који годишње улази у Русију у количини од 35 тона, што је равно пет милијарди инекција. Он је подвукао да „производња наркотика у Авганистану игра улогу глобалног дестабилишућег фактора, посебно за Русију као мету и за земље Централне Азије, као транзитне земље“. Посебно је у свету одјекнула констатација Иванова да у Авганистану НАТО води рат само против талибана, чији је удео у производњи наркотика мањи од 1%, док је борба са преосталих 99% производње препуштена нејаким авганистанским властима. НАТО, дакле, закључује Иванов, нема намеру да се ухвати укоштац са производњом наркотика у Авганистану. Најзначајнији руски државни руководилац у области која представља најболнију тачку у Русији данас, дугогодишњи помоћник Председника Руске Федерације, Виктор Иванов, није се либио да оваквим закључком оцени деловање НАТО-а у Авганистану:
„Дошло је време да се да правна квалификација застрашујуће огромне производње наркотика у Авганистану: претња светском миру и безбедности.“
Владимир Кршљанин
