ПОЗНАТИ СРПСКИ ДИПЛОМАТА ЗА «АЛО!» О АКТУЕЛНОЈ СИТУАЦИЈИ У СВЕТУ И СРБИЈИ
- За разлику од наше изворне православне европске цивилизације, коју карактерише сарадња и поверење, западну цивилизацију воде принципи конфронтације и хипокризије
- Да би ЕУ опстала, мора да се помири са Русијом, јер је конфронтација штетна, непотребна и створена по диктату англоамеричког фактора који се повлачи из Европе
- Треба да инсистирамо да се будућа уједињена Европа адекватно односи према свом духовном изворишту, а то је православни свет
- Ми имамо уз себе Русију и Кину – водеће силе савременог света
- Србијом је 12 година владао корумпирани марионетски режим који је радио све у интересу западних сила и домаћих појединаца у њиховој службиУлазак у коначну фазу убрзаног краја епохе Запада даје Србији прилику за предах
Луксембург је овог викенда домаћин специфичне конференције Светског савеза слободних мислилаца, најстарије организације радничког покрета у Европи, која је настала у Немачкој пре доласка Хитлера на власт и била једна од његових главних мета.
На челу Слободних мислилаца данас је велики пријатељ Србије Клаус Хартман. Тим поводом, наш једини представник у овој јединственој групи људи и члан њеног президијума – дипломата, књижевник и научник Владимир Кршљанин, у разговору за „Ало!“, између осталог, појашњава и тему ове конферецније „Миграције и секуларност“, кроз призму цивилизацијских разлика између западног и православног света.
– Већина миграната који очигледно организовано долазе, су муслимани из земаља другачијих културних и верских традиција, што је посебан разлог за повећање тензија у Европи. За разлику од наше изворне православне европске цивилизације, коју карактерише сарадња и поверење, западну цивилизацију воде принципи конфронтације и хипокризије, а стварањем неравноправности, мешањем различитих делова света, нација, етничких и социјалних група, таква ситуација се мултипиликује и западни интереси се, по правилу дивиде ет импера, као и одувек, служећи се свим средствима, удружују у стварању нових тензија. Свака супротност је искоришћена да се продуби и претвори у конфликт, како би моћници могли да арбитрирају и профитирају.
• Где смо ми у таквој Европи?
У својој политици имамо две димензије – чврсту и одлучну везаност за наше пријатеље и декларативно опредељење да наставимо путем европских интеграција. Тај процес је застао због кризе на Западу и нема помака док не дође до реформи унутар ЕУ. А да би ЕУ опстала, мора да се помири са Русијом, јер је конфронтација штетна и непотребна, створена по диктату англоамеричког фактора који се повлачи из Европе. Ту је наша шанса. Треба да инсистирамо да се будућа уједињена Европа адекватно односи према свом духовном изворишту, а то је православни свет, изворна европска цивилизација створена је на нашем тлу.
• А раскол у православљу?
По Бжежинском, после пада комунизма највећи противник америчке империје је православље. Да би убедили свет да је њихов систем једини исправан и да би сачували моћ, они се труде да униште други систем. Па тако гурну неког Милу Ђукановића да угрожава православно јединство или у несрећној и много деценијама нагриженој Украјини стварају неку вештачку цркву. Све те полуге запад користи да пољуља јединство православног света где год може. Наше је да се томе супротставимо.
• Можемо ли да сачувамо Косово?
Ситуација на КиМ је последица бруталне западне агресије која је користила тероризам и верски екстремизам Албанаца као своје средство и против демократске воље становништва довела на власт разбојнике „из шуме“. Иза те нелегалне бандитске структуре стоји читав политички запад јер не жели да призна кривицу за агресију на СРЈ, јер би их то признање коштало десетине милијарди ратне одштете. Такође, Резолуција 1244 је за Србију повољан, али привремени документ, који једном мора да се оконча. То је једино могуће новом резолуцијом, за шта је потребна сагласност свих сталних чланица Савета Безбедности. Ми имамо уз себе Русију и Кину – водеће силе савременог света, који неће дозволити да се усвоји нешто са чиме Србија није сагласна, а исто тако Запад штити Албанце, јер су сувише ставили на њихову карту. За коначно решење са којим ће се изаћи пред СБ је потребно много труда и комплексног дијалога, принципијалности, поштовања међународног и хуманитарног права од стране свих.
• Време нам иде у прилог?
Поједини кругови на Западу би на брзину, зарад опстанка у власти и добијања јефтиних политичких поена или рачунајући на то да Америка не може дуго да опстане у Бондстилу, на брзину да нас натерају да нађемо неко решење, да не испадне да су трошили енергију и новац без резултата. Ти кругови раде у свом интересу, а ми треба да радимо оно што је у интересу Србије.
• Да ли проблем решавамо нашим или туђим темпом?
Радимо нашим све више. Србијом је 12 година владао корумпирани марионетски режим који је радио све у интересу западних сила и домаћих појединаца у њиховој служби. Растурао је нашу одбрану, војску, безбедносне структуре, привреду и тд. То су нове власти затекле и то је немогуће променити преко ноћи, јер смо као држава били сувише немоћни и зависни од својих непријатеља. Потребно је времена и труда, срећом нам историјске околности иду на руку, јер прекретница у међународним односима 2014. године са руском интервенцијом у Сирији и западним пучем у Украјини, и улазак у коначну фазу убрзаног краја епохе Запада, дају Србији прилику за предах. Русија је довољно економски и војно ојачала да озбиљније парира Америци, што је формално доказала 2014-е.
• Шта мислите о Трамповом курсу Америке?
Трамп интелигентно мења политичку парадигму тиме што каже „ми нећемо бити више светски полицајци, него ћемо бити сила број 1 примером, најтраженија економија, земља благостања и људских слобода“. И да хоћемо не можемо да избегнемо да се са њима рвемо и одржавамо дијалог по питању КиМ. Они су доле присутни војно, режим и читава та лажна држава потпуно зависе од њихове подршке, тако да се до решења без њих не може доћи. Али што се тиче самог Трампа, верујем да овај регион, ни Косово ни Србија, нису нити ће бити у његовом другом мандату неки приоритет. Епоха Запада се завршава, а Америка као његов предводник, пуна унутрашњих противречности, астрономског јавног дуга и финансијског система који више не функционише – може да се уруши врло ружно. Он покушава то да преокрене.
Марија М. Зарић
Православље и социјализам
Руси и Срби, у историјском смислу, баштине две ствари – цивилизацијско православно утемељење и непосредно искуство у изградњи социјализма. Упитан зашто је комунизам пустио корење баш у православним земљама, Кршљанин то објашњава православним духом и потребом човека за слободом и правдом:
– Комунисти су основне вредности преписали из хришћанства. И најбољи међу њима су попут првих хришћана, били спремни на жртвовање ради општег добра. Пољуљана западним утицајима, и руско и наше друштво нису имала довољно правде и комунисти су постали водећа снага. То је довело до кобног расцепа између државе и Цркве, који данас морамо превазићи.
(Дневни лист «Ало!», 15. септембра 2019.)
