* Судбина Југославије се може поредити и са СССР и са Украјином. С једне стране, СССР је био историјска Русија, а Југославија – историјска Србија. А са друге, Титова Југославија и постсовјетска Украјина су добиле истог подлог покровитеља – САД
* До почетка 90-их обавезна заклетва америчких председника је била «САД гарантују независност Југославије». А када су њу уништили, реченица се мало променила: «САД гарантују независност Украјине»
* По бечким и ватиканским рецептима англосаксонци су узели да праве од Хрватске – Антисрбију, а од Украјине – Антирусију. Уз охрабрујући осмех Запада у тим државама данас бесне духови фашизма. А свету не треба ни фашизам, ни Запад који га је створио и који му се осмехује. Тако да питање није само у томе – у Украјини или не. На кантару су сад најкрупнији улози, који одређују судбину човечанства
* И међу српским јерарсима, од којих су неки блиско сарађивали са Фанаром, данас нема дилеме какву позицију да заузму, јер украјински преседан прети покушајем легализације расколника и у Црној Гори и Македонији. Али највећа је опасност, и ми то овде разумемо, претња да Украјина потпуно експлодира. То је мегапретња. Са Фанаром је лакше изаћи на крај
По мишљењу многих домаћих и страних публициста и аналитичара, украјинска криза је у много чему слична са катастрофом, која је уништила Југославију.
«Луганск 1» се обратио српском књижевнику, политичару и дипломати, бившем помоћнику Слободана Милошевића, председнику Српског одељења Међународне словенске академије Владимиру Кршљанину са молбом да одговори на неколико најактуелнијих питања.
– Владимире, и Ви сте говорили о томе да Украјина понавља судбину Југославије. Да ли то сведочи о менталној блискости два словенска народа? Или о томе да се остварује један исти сценарио који намећу спољне силе?
– Судбина Југославије се може поредити и са СССР и са Украјином. С једне стране, СССР је био историјска Русија, а Југославија – историјска Србија. А са друге, Титова Југославија и постсовјетска Украјина су добиле истог подлог покровитеља – САД. До почетка 90-их обавезна заклетва америчких председника је била «САД гарантују независност Југославије». А када су њу уништили, реченица се мало променила: «САД гарантују независност Украјине». Како су сами англосаксонци приметили, њихова империја нема савезнике ни пријатеље – само будуће жртве. А њихов главни принцип је узет од Јулијана Апостата: «завади па владај». Таква је природа пљачкашке антицивилизације, која се свим силама труди да уништи нашу стваралачку православну цивилизацију – праву цивилизацију Европе. Наравно, неће им то успети. Скоро сви данас виде да се антицивилизација налази на путу самоуништења. Али тужно је што се наша крв пролива…
– Ви сте више пута били у републикама Донбаса. Какве је емоције код Вас изазвало то што сте видели својим очима?
– Страдања невиних цивила изазивају жалост и гнев. Али високи морал бранилаца, испуњених православном вером и одлучношћу да остваре социјалну правду, надахњује и чини народни отпор важним и за Русију и за свет.
– Шта, по Вашем мишљењу, може да натера власти у Кијеву да обуставе агресију против Донбаса?
– Одлучност народа (не само у Донбасу) и одлучност Русије.
– Да ли још увек постоји могућност да се Донбас врати у састав Украјине? Под којим условима?
– Тешко је у то поверовати. Изгледа да не би била довољна ни темељна промена политике Кијева. Било би неопходно и да се потпуно промени концепт и организација државе. По бечким и ватиканским рецептима англосаксонци су узели да праве од Хрватске – Антисрбију, а од Украјине – Антирусију. Уз охрабрујући осмех Запада у тим државама данас бесне духови фашизма. А свету не треба ни фашизам, ни Запад који га је створио и који му се осмехује. Тако да питање није само у томе – у Украјини или не. На кантару су сад најкрупнији улози, који одређују судбину човечанства.
– Постоји полемика о томе, треба ли одржавати изборе у републикама Донбаса у условима украјинске агресије која се наставља. Шта Ви мислите: да ли су овогодишњи избори неопходни ЛНР и ДНР? Није ли боље да се избори одложе и одрже по окончању борбених дејстава?
– Ми не знамо када ће се окончати борбена дејства. Држава и народ морају да живе, јачају, развијају се, а за то није довољно привремено руководство. У ЛНР је изабрани председник поднео оставку, а затим су председника ДНР непријатељи убили. Сматрам да је тај трагични догађај пресудио да се избори одрже баш сада. (Избори у ЛНР и ДНР су заказани за 11. новембар – прим. прев.)
– Црквени раскол у Украјини је постао болна тачка за цео православни свет. Како обични Срби доживљавају напад на канонску Украјинску православну цркву?
– Још од времена турске владавине обични Срби не верују фанариотима, који су у то време на Балкану деловали као чиновници турске империје. А после њеног нестанка они су постали марионете Вашингтона, који је сада одлучио да одигра најопаснију карту у украјинском покеру. И међу српским јерарсима, од којих су неки блиско сарађивали са Фанаром, данас нема дилеме какву позицију да заузму, јер украјински преседан прети покушајем легализације расколника и у Црној Гори и Македонији. Али највећа је опасност, и ми то овде разумемо, претња да Украјина потпуно експлодира. То је мегапретња. Са Фанаром је лакше изаћи на крај.
– Земља Донбаса има давнашње везе са Србијом. Сећају ли се Срби далеке Славјаносербије?
– За тај најсветлији пример православног и словенског јединства, срећом, у Србији зна сваки ученик, јер је једно од централних, најзначајнијих дела српске књижевности – роман «Сеобе» Милоша Црњанског, у којем је опеван тај подвиг наших предака.
– У ЛНР сада почиње са радом српски културни центар. Шта мислите да би могло да допринесе његовој активнсоти? Има ли он перспективе? Да ли је неопходна подршка званичних власти?
– Центар настаје у важном историјском тренутку и на чврстој историјској основи. У њега су се слили ентузијазам београдског удружења «Славјаносербија», чији први човек Олга Милуновић је и ваша и наша земљакиња, и благородно тло луганског Универзитета «Владимир Даљ». Надам се да ће на темељу тог, засад невеликог и скромног центра, израсти хуманитарна размена у сферама културе, уметности, књижевнсоти, филологије, сразмерна нашој блискости и историјском значају Славјаносербије. Треба привући истакнуте ствараоце, да би они, са своје стране, привлачили омладину. Очекујем да реагују и српски универзитети и значајне установе културе. А онда ни државна подршка неће бити ствар далеке будућности.
Андреј ЧЕРНОВ
h ttp://lugansk1.info/64469-vladimir-krshlyanin-anglosaksy-vzyalis-delat-iz-ukrainy-antirossiyu/
