Два лица слободе

Сестре и браћо, помаже бог!

Слобода је наша темељна вредност, а она је сада више него икада доведена у питање. Озбиљно смо доведени до тога да је једном за свагда изгубимо. Зато треба да знамо шта слобода јесте а шта она није; и зато треба јасно да кажемо шта би за нашу слободу, наш историјски и културни идентитет, значио улазак Србије у ЕУ и НАТО. Да више никоме не остане нејсно зашто нећемо и никада не треба да уђемо у тај савез.
Слобода има два лица. Постоји негативна и позитивна слобода. Негативна слобода значи одсуство препрека ка неком циљу – да не будемо ничији робови, да можемо несметано да исказујемо своје ставове и деламо у складу са својим уверењима и да нас нико не приморава да на туђ начин будемо срећни. Али, ово још није пуна слобода; постоји и тзв. позитивна слобода. Тек негативна и позитивна слобода заједно чине слободу у пуном смислу. Позитивна слобода је аутономија, што дословце значи самозаконодавство и подразумева слободу човека да сâм себи пропише закон на основу којег ће делати и којег ће се без изузетка придржавати. То је, другим речима, слобода самоодређења, које се састоји у томе да, независно од свега спољашњег, из свог сопственог ума, себе обавежемо на поштовање вредности и циљева које смо сами поставили и од којих никада не одступамо.
Зашто је ово толико важно? Зато што, уколико нема самообавезивања на поштовање самопостављених вредности и циљева, негативна слобода води у самовољу. А слобода није самовоља. Самовоља значи „слободу“ за једног човека или једну заједницу а насиље спрам свих других. На тај начин слободу разумеју Америка и ЕУ кроз доктрину неолиберализма, а план им је да то буде преко плећа читавог преосталог света. Друго, самовоља није никаква слобода. Самовољни можда мисле да су слободни, али су они робови своје сопствене самовоље и своје заблуде. То није слобода, то је духовна беда и ропство!
Вредности и закони којe себи постављамо и њихово поштовање одређују ко смо и шта смо, то јест одређују наш идентитет. Шта су наше, српске вредности? Њих познајемо из наше историје и традиције и стваралаштва, а то су:
1. да не будемо никоме робови и да никада никог не поробимо и да се супротстављамо увек тамо где је неко нечији роб или покушава неког да учини робом; наша темељна вредност није само наша сопствена слобода, већ слобода свих.
2. истина
3. правда
4. вера
5. љубав и породица
6. заједница, и напокон
7. борба за све ове вредности скупа.
Коначно, имамо реч, нашу стару реч која језгровито садржи све ове принципе и све их изражава: саборност – ту лежи наш историјски и културни идентитет – у српској саборности. Насупрот томе, улазак у ЕУ-НАТО пакт и прихватање либералног капитализма на чијим основама почивају све земље запада, значи губитак српског идентитета. У либералном капитализму нема позитивне, већ само негативне слободе. Све вредности су унапред одређене и не постоји слобода, већ морање да се оне прихвате. Те вредности су: наводна дерегулација тржишта, индивидуализам економске покетљивости, укидање свих могућих физичких и моралних граница за раст капитала. То има своје политичке, историјске и културне пратеће појаве и последице, које се мере у цивилизацијским размерама.
Шта ће нам стога донети улазак у ЕУ:

1. ЕУ је донела пропис о ограничење на 78 радних сати недељно – У петодневној радној недељи то износи преко 15 сати дневно + време потребно да се стигне до посла и са посла врати + време за спавање. У најбољем случају, ту остаје два сата за живот. Коју породицу човек може да има са два сата слободног времена дневно? Шта он може да сазна, о чему да се обавести, шта да прочита, о којој политици да размишља, са којом културом да се упозна, са ким да се дружи? Још се Велика Британија противи ограничењу на 78 сати, уз образложење да „нико никоме нема право да брани да ради колико хоће! „24/7“ – то је формула живота на западу: 24 сата дневно седам дана у недељи ви сте на располагању свом газди. Тако до седамдесете година живота, а после тога умрете, јер вам је организам потпуно истрошен, и тако вас систем са робије рада шаље право у гроб. Кажу да је капитализам бољи од феудализма, а кметови су радили 240 дана годишње, док су преостало време имали слободно.
2. Либерални капитализам и глобализам доносе индивидуализам економске покретљивости – то значи да радно место није фиксно: пет година у сте у Лос Анђелесу, пет година у Чикагу, пет година у Њу Јорку, итд; уместо живота, пословни туризам. Либерални капитализам повлачи друштвени индивидуализам: људи су сами зато што од посла немају времена ни за кога; са 18 година већ нема породице, систем уништава све традиционалне везе: брак, породицу, пријатељство, заједницу, морал, веру… а на делу је потпуно отуђење људи и крајња експлоатација. То нам желе ови што би да нас учлањују у ЕУ!
3. Даље: дерегулација тржишта је лаж – слободно тржиште значи слободно тржиште за њих – да могу да нам извозе и од нас увозе све шта хоће, а да ми морамо на све да пристанемо, да могу (као што предвиђа ССП) без икаквих ограничења да купују све, чак и нашу земљу, али њихова тржишта нису слободна за нас, већ их њихове државе строго контролишу. Улазак у ЕУ значи и то да у земљи више не бисмо узгајали храну него репице за еколошко гориво за европске аутобусе, а јели бисмо њихово генетски модификовано воће и поврће и месо њихових лудих крава; већ увозимо њихову козметику и лекове које они сами одавно не употребљавају!
4. Улазак у ЕУ-НАТО значи да ћемо морати да шаљемо своје војнике у Ирак, Авганистан, Грузију; они који данас неће да шаљу своју децу да гину на Косову, сутра ће их слати да гину на туђим ратиштима, вероватно против братских народа.
5. Школовање и здравство су само за богате. Само ће богати моћи да приуште себи да се разболе. Што се школства тиче, наш Универзитет је већ увелико прихватио ова правила: година студија на Филозофском факултету у Београду кошта осамдесет хиљада динара на основним а сто педесет на постдипломским студијама! Значи да само богати могу да се школују. Али док богаташи на западу за те своте могу да бирају какво ће образовање добити, ми за те паре добијамо најрђавије могуће, пошто смо потписали Болоњску декларацију, коју не примењују ни Немачка, ни Француска, ни Енглеска, а посебно не Русија. Болоњска декларација коју они прихватају као Свето Писмо заправо је само саветодавна и регулише минимум образовања. Реформа универзитета која је спроведена има за циљ само једно: да уништи наш образовни систем и потпуно нас заглупи да не бисмо схватили шта се око нас дешава.
6. Улазак у ЕУ подразумева оштру друштвену поделу на богате и сиромашне, без средње класе. Сиромашни постају још сиромашнији а богати још богатији.
7. Улазак у ЕУ значи све масовније присуство и употребу дрога, залуђивање на техно забавама, геј параде, огроман број секти, високу стопу криминала на улицама, огроман број  убистава и других тешких злочина. Кад смо већ код секти, ко је одобрио „Деци дуге“ да у земљи одрже своју секташку манифестацију? Упозоравам да обратимо пажњу на пораст стопе и окрутности злочина у Србији откако се крећемо ка ЕУ. Је ли то та цивилизованост која нам, како кажу, недостаје, је ли то тај „нормалан свет“ какав треба да постанемо? То је нормалност, а ми смо болесни што волимо своју земљу и што хоћемо здравље нашег народа? Како се само усуђују?!
8. Коначно, улазак у ЕУ значи улазак у друштво контроле. Тзв. Европљани можда мисле да су слободни, али они су под константним присмотром и свакодневним медијским третманом испирања мозгова. Ви мислите да гледате телевизију – врага, телевизија гледа вас! Данас кључна реч на западу више није „људска права“ него безбедност. Енглеска је недавно признала постојање три милиона јавних камера, само у Лондону. Колико их још има а да се за њих не зна? Све приче о глобалној опасности од тероризма измишљене су за циљеве спољне политике, али и за потпуну изолацију њихових властитих друштава. На западу, будите сигурни, нема више слободних људи! Добар знак да се и нама спрема исто је закон о забрани говора мржње који треба да ступи на снагу од Нове године, као и закон о контроли интернет саобраћаја.

Губитак суверенитета, територијалног интегритета и понижење на сваком кораку – апсолутни губитак људског достојанства – то нас чека у ЕУ. Запад је одувек био расистички према осталим народима, посебно према Словенима. Знате ли које су место резервисали за нас у новом светском поретку? – Услужне делатности. Да ли треба да будемо слуге?
Ето, то су само неке од ствари које за нас значи улазак у ЕУ. Заправо је теже не ући у ЕУ него у њу ући; империја не жели слободно острво унутар својих граница. Зато смо ми одлучни да Србију избавимо таквог ропства! Имамо на то сво право и слободу овог света!

Живела слободна Србија!