Још увек актуелни министар одбране Драган Шутановац често је похвално говорио о успешним реформама у Војсци Србије, реализованим у рекордном року. Реформа се састојала у укидању свих инжињеријских, оклопних, АРЈ ПВО, моторизованих, брдских и осталих бригада које су у Војсци постојале више деценија. Већи део школованог и врло употребљивог кадра, превремено је пензионисан или отпуштен из активне војне службе. Укинуте су и све средње стручне војне школе у којима су се школовали подофицири. А зна се шта у свакој војсци значи добро обучен подофицир.
Треба се осврнути и на немерљиву штету причињену Војсци и држави уништавањем више хиљада артиљеријских и ракетних ПВО система, неколико стотина оклопних борбених средстава, а о заштитној и осталој војној опреми, да и не говоримо. Сабирно-продајни центри, или војни отпади, су неколико година радили даноноћно, али штеточинској власти није пало напамет да тако прикупљена средства, ма колика она била, употреби за набавку новог наоружања.
Нешто пре него што је министар Шутановац почео интензивно да обликује Војску према НАТО стандардима укинути су и испити за чин мајора и старијег водника, а официри су у напредовању ускраћени и за чин капетана прве класе.
Важно опредељење Војске Србије је постало учешће у мировним мисијама у далеким земљама у којима су кризу изазвале САД и западне земље, а основно и неопходно знање није стручно, већ познавање енглеског језика.
Дакле, за само неколико година у целини се у негативном смислу променио менталитет војске.
Војна академија све више личи на цивилни факултет. Наставни планови и програми прилагођени су менаџерима. Практично-примењени облици наставе су недовољни, а теоретска настава доминира.
Тако се и догодило да некада звани питомци, а сада кадети завршне године, не познају поступке са пронађеним пројектилима на терену. Не само да нису научили процедуре због чега су изгубљена два млада живота, а осакаћено још седам, већ постоји бојазан да ли су уопште оспособљени за почетне дужности на које ће бити постављени за три месеца у јединице и установе Војске Србије. И колико дуго ће са страхом и у стресном стању одлазити на посао док коначно не испеку занат који су требали да савладају на Војној академији.
Одговорност Министра одбране, Начелника Генералштаба, НачелникаУправе за обуку и доктрину, Начелника Војне академије, па и професора који учествују у изради Наставних планова и програма је очигледна. Питање је само, да ли они схватају да марширају у погрешном правцу? Ако они не виде, новоизабрани председник државе мора да види и да реагује.
Покрет за Србију сматра да реформа оружаних снага није завршена и предлаже:
- Да се у систему одбране оформи компетентан тим који ће реформисати оружане снаге у складу са интересима, могућностима и потребама државе.
- Успостављање редовног школовања подофицирског кадра у средњим стручним војним школама.
- Израду нових наставних планова и програма на Војној академији, са тежиштем на војној компоненти и практично-примењеним облицима наставе.
- Да се јасно постави питање одговорности најодговорнијих за досадашње велике пропусте, а јавност обавести о предузетим мерама.
ПОКРЕТ ЗА СРБИЈУ
