Председник Покрета за Србију је одговарајући на питање портала Факти.орг „Није ли крајње време да се Србија окрене Русији и својим стратешким интересима?“ изјавио:
- Економске, политичке и војне моћи нашег стварног савезника, Русије, су такве да Србији ни од англоамериканаца не прети никаква реална опасност, а камо ли од њихових приштинских криминалаца. Бриселска представа је бљутави бућкуриш лажи, дилетантизма и издаје
- Не постоји ни најмања могућност да се у режији англоамериканаца постигне било шта добро за Србију. Сваки „споразум“ евентуално постигнут у Бриселу значио би смрт Србије
ШТО се тиче (англо) американаца – они су главни и одговорни за све српске недаће и несреће у последње две деценије (а и много дуже).
Кад је у питању Косово и Метохија – ми се ту не суочавамо са неким „нерешивим вишевековним спором“ Срба и Албанаца (а сетите се Скендербега, добротвора Хиландара и свете мајке Ангелине, за које историчари никако да се сложе јесу ли били Срби или Албанци). Тај „спор“ ето, беспотребно оптерећује Србију, па га се треба решити да би јој будућност била олакшана.
Не, овде се ради о једном хорор-трилеру режираном у Пентагону, Ленглију и Лондону, у коме ми имамо посла искључиво са англоамерикацима и њиховим подручним касапима и наркотрговцима, нашминканим да глуме „власти из Приштине“, са којима ће најновији београдски глумци да се „историјски помире“ и потпишу сагласност за операцију вађења срца Србији, пошто се већ навикла да се срца и остали органи „демократски“, „еуропски“ и „хашки праведно и заслужено“ ваде њеним грађанима.
Све то зачињено са афлатоксинима и масовним изумирањем од рака, неплодношћу и другим болештинама изазваним пријатељском НАТО агресијом, чије се последице не смеју истраживати – а умиру и Срби и Албанци. Толико о англоамеричкој „демократији“, бриселским „преговорима“ и „властима из Приштине“, које не представљају никога.
Све је то СКРОЗ погрешно и не може имати НИКАКВЕ позитивне последице по Србију. Напротив, сваки дан останка у тој „причи“ Србији наноси велике штете и ту ужасну авантуру треба што пре прекинути. Не постоји ни најмања могућност да се у режији англоамериканаца постигне било шта добро за Србију. Сваки „споразум“ евентуално постигнут у Бриселу значио би смрт Србије.
Е, сад, врхунац апсурда је што се тај бриселски „данс макабр“ дешава не као „прихватање реалности“ од стране челника Србије, већ као њихово вапијуће бежање од реалности.
А реалност је следећа: економске, политичке и војне моћи нашег стварног савезника, Русије, су такве да Србији ни од англоамериканаца не прети никаква реална опасност, а камо ли од њихових приштинских криминалаца. Бриселска представа је бљутави бућкуриш лажи, дилетантизма и издаје. Има ли уопште у сада владајућим структурама Срба, показаће можда већ следећи дан, али је сигурно да би баш било и реално и праведно да Срби буду на челу Србије.
А кад се то деси, наравно, биће опет у Србији и индустрије и војске и пољопривреде и здравља и правде и части и поноса. А имаћемо и на кога да се угледамо, па и у шта да се интегришемо.
Духовни, стваралачки, цивилизацијски, морални домети православног света који предводи Русија, данас су у свему далеко изнад англосаксонске болештине…
