(Излагање председника Покрета за Србију Владимира Кршљанина на проширеној седници Председништва Покрета за Србију посвећеној десетогодишњици убиства Слободана Милошевића 10. марта 2016. Владимир Кршљанин је и секретар Међународног комитета «Слободан Милошевић», а раније амбасадор СРЈ и помоћник Слободана Милошевића за међународне односе)
Како је изгледала Србија под окриљем Трећег Рајха, у претходној верзији „Уједињене Европе“ у болном је памћењу. Како изгледа Србија под окриљем НАТО пакта и његове Европске Уније, болно видимо сада.
Ипак, Србија још живи, и окупирана, опљачкана и десеткована, изазива страх, неспокој и мржњу својих непријатеља – непријатеља човечанства. Она је и славна у свету због свог отпора Тројном пакту и НАТО пакту. То је наша, Историјска Србија. То је слободна Србија Слободана Милошевића.
Слободан је, на челу српске породице, очински бранио и кућу и децу и на крају се жртвовао да би спасао њихову будућност. Убијен је од стране хашког трибунала – најмонструозније криминалне творевине новог антиљудског поретка. Али, са таквим оцем, одбранили смо Републику Српску, а са њом и право и могућност обнове Историјске Србије. Са таквим оцем, НАТО смо 1999. од најстрашнијег злочина агресије у савременој Европи довели „к познанију права“ у Савету Безбедности и Резолуције 1244, која осигурава да ће кидисање хијена на Косово и Метохију престати ускоро, у успону слободног света, који позива Србију да се у њега врати, и да се врати себи.
Наш отац Слободан Милошевић је сав био део те Србије, живео је и херојски пао за Србију. Био је и весник новог света, света равноправних, и носио је у себи оно најбоље што је човек, Србин и државник свога доба могао бити. Имао је најбоље из свог времена – свест да се социјална правда, људско достојанство, слободно стваралаштво и државни суверенитет морају бранити по сваку цену, као и свест колико је олигархијски запад опасан противник, непријатељ човечанства. Имао је и оно најбоље што краси српски народ вековима – непоколебљиву веру, част и спремност на жртвовање у служењу отаџбини и породици.
Свако ко се данас диви Владимиру Путину, мора се дивити и Слободану Милошевићу. Ко не разуме ту везу, показује да није потпуно разумео ни једног ни другог. Шибана 10 година свим средствима западне агресије, Милошевићева Србија је била много боље место за живот, од ове исцрпљене колоније којој као једину утеху нуде похвале западних окупатора својим марионетским службеницима.
Субверзивни ратови, субверзивна политика и субверзивне идеологије, тероризам, организовани криминал, илегална трговина оружјем, дрогом, белим робљем и људским органима, агресија, ракете, бомбе, осиромашени уранијум, медијска лоботомија којом се жртве представљају као злочинци – то су све методе које су примењивали и још увек примењују „демократски запад“, НАТО и ЕУ ради неограниченог колонијалног господарења нашом земљом и физичког и духовног затирања српског народа.
Можда неке друге земље могу градити „партнерство“ и „пријатељство“ са НАТО пактом. Али за Србију, ако је суверена, то просто није могуће. Бар не док не наплати ратну одштету и НАТО не промени однос према њој.
Дакле, дилема нашег опстанка је: или је исправна ствар НАТО агресија или наша одбрана од ње. Та дилема се не може избећи или заобићи, јер се те две ствари узајамно искључују. Са Слободаном Милошевићем имали смо одбрану, достојанствен живот, поштовање у свету и перспективу развоја, док његовим свргавањем, изручењем и убиством добијамо демографски, економски и духовни геноцид у оквиру „евроатлантских интеграција“, односно реалност НАТО агресије.
Од „НАТО револуције“ 5. октобра 2000, одрекли су се већ сви њени заведени учесници, али се свеједно корумпиране гарнитуре пете и шесте колоне као НАТО марионете отад смењују на власти. Не признају то јавно, али сав садржај њихове политике каже „НАТО агресија је била у праву“. То је нелегитимна антинародна политика поништавања Србије.
О улози „пријатељског НАТО-а“ у „заштити Срба на Косову и Метохији“ председник СРЈ Слободан Милошевић је већ у фебруару 2000. године рекао:
„Ова срамна мисија тзв. међународне заједнице на Космету, која је на свим пољима претрпела потпуни фијаско, треба што пре да се оконча и да власти наше земље преузму своје пуне ингеренције на том сувереном делу наше територије.“
Тај став је, без сумње, кључно убрзао припреме за његово свргавање.
Један од главних архитеката агресивне источне политике САД Строуб Талбот, кроз перо свог сарадника Џона Нориса признаје да је узрок НАТО агресије „отпор СР Југославије ширим трендовима политичких и економских реформи, а не положај косовских Албанаца“. А откад се те реформе успешно спроводе, у Србији (наравно без Косова и Метохије) умрло је 500.000 људи више него што се родило. Ропство је по свему горе него рат.
Тек што је дошао на власт, Владимир Путин је Србији пружио руку помоћи, склапајући са владом Слободана Милошевића споразум о слободној трговини.
Та рука је и даље пружена према Србији и штити је и кад нема ко да је прими. У међувремену је толико ојачала да је постала и извор и гарант наде и сигурне будућности за цео свет.
Одајући пошту Слободану Милошевићу данас, 10 година после његовог убиства, ми ширимо благодатни огањ слободне Србије, Србије која устаје и спрема се да прихвати пружену руку.
Слободана су збацили да би привремено амнестирали НАТО и терористе и започели окупацију. Изручили су га у Хаг да би уставним пучем укинули СРЈ и претворили је у лабаву државну заједницу Србије и Црне Горе и на послетку су га убили да би раздвојили два ока у глави и ишчупали срце Србије. Покушавају да нас претворе у хорду оцеубица и јеретика. Узалуд. Он живи у нама. А његову и нашу снагу, снагу љубави према ближњем и према отаџбини, они никад не могу разумети.
Слободану Милошевићу се не можемо одужити, као што се деца не могу одужити родитељима. Али се морамо одужити својој деци, настављајући да живимо, боримо се и радимо ЗА СРБИЈУ.
Слободан нам је поручивао из Хага:
«Треба нам снажан и јединствен фронт борбе за слободу и излазак из сиромаштва, ропства и понижења.
Јединство патриотских снага је чист и историјски једино могућ и оправдан одговор на политику разбијања државе и преузимања материјалних ресурса у руке страног капитала, на осиромашење грађана и претварање образованих, квалификованих радника и сељака у робове новог светског поретка.
Имамо само један задатак – да заштитимо земљу и народ од ропства. Само када се поново успостави слобода и независност земље може се говорити о другим задацима. Сада је слобода једини задатак.
Циљ треба да буде – остварење јединства народа какво је било у време агресије НАТО, јер агресија се наставља другим средствима.
Ниједна колонија никад није била развијена, и никаква обећања не дижу стандард и не развијају земљу.
Сада је главни интерес народа и државе да се демонтира марионетска власт.
Народ мора да победи.“
Разумели смо врховног команданта. Покрет којим ћемо избацити НАТО из Србије је већ започео и у недељама и месецима пред нама он ће опрати лепо лице наше мајке Србије.
ЗА СРБИЈУ – ДО ПОБЕДЕ!
