Србија се дави уроњена у ЕУ и НАТО. Србија још није окренута себи.
Напредак пужевим темпом, по ЕУ правилима, с обзиром на степен заостатка, којим се мандатар хвали и који је и за будућност најавио, је неадекватан и далеко је испод могућности Србије. Окренута ЕУ, а не себи, Србија изумире. То не може променити ни министарство, ни министар без портфеља задужен за демографски раст. Србија се мора заиста окренути себи (и својим савезницима), повратити суверенитет и у складу са тим променити курс спољне и економске политике, односно одбацити колонијални модел који намећу ЕУ, НАТО и САД.
У шест часова говора, мандатар нам је доказао да је после две године на челу Владе, овладао информацијама из свих области рада Владе, а доказао је и то да сва министарства нешто из свог делокруга раде. Ова нашироко описана активност покушава да се прикаже бољом од оне коју су спроводиле досовске владе, али је сва на истом, погрешном курсу.
Мандатар је затим у расправи изјавио да 90-их, у време Слободана Милошевића „била једна веома озбиљна грешка“ (међу више осталих грешака, о којима није желео да прича), и то: „нисмо сагледавали однос снага у свету, нисмо разумели шта се збива око нас и мало шта смо успели да израчунамо и да избројимо». Из овог признања јасно видимо да ни Вучић, ни неки други сапутници озбиљне српске државе тог времена заиста «нису ништа разумели», али Слободан Милошевић, бројни хероји одбране Србије и већина нашег народа су одлично разумели, што се види и из тога да је тадашња Влада народног јединства била неупоредиво успешнија од свих које су уследиле, и то у неупоредиво тежим условима. Ти који «нису ништа разумели», допринели су тим неразумевањем нашем паду. Они су закључили да на свету постоји само један значајан фактор – онај који нам је разбио земљу, бомбардовао нас и још увек настоји да Србија нестане. Онај фактор, који се, према потреби, назива ЕУ, НАТО или САД.
У свом експозеу, Вучић је речи «ЕУ» и «европски» употребио 141 пут, «Русија» и «руски» 31 пут, «Кина» и «кинески» 20 пута, «САД» и «амерички» 18 пута, «Партнерство за мир» једном, а «НАТО» ниједном.
Ова мала статистика указује на маркетиншки карактер експозеа.
Када се погледа обим и карактер «сарадње», као и број потписаних споразума, Србија у овом часу није мање у НАТО, у који не жели да уђе и који мандатар не спомиње, него што је у ЕУ, коју је споменуо безброј пута.
90-их, у време «највеће геополитичке катастрофе», Србија се понашала најмудрије и најадекватније од свих земаља и Европе и Евроазије. Тада је увећала свој велики слободарски, антифашистички и стваралачки углед у свету и створила најјачи извор самопоуздања и нама данас.
А они који «нису ништа разумели», преко Вучића у експозеу, данас кажу, мислећи на ЕУ, «да је Србија била, јесте и биће део европске породице народа чије су упориште заједничке вредности и цивилизацијска достигнућа».
«Заједничке вредности и цивилизацијска достигнућа» са ЕУ која баштини Наполеона, Фрању Јосифа, Хитлера, Черчила, Павелића, Туђмана, Изетбеговића и Тачија!? Са ЕУ под командом Вашингтона и Ватикана?!
Не. Србија је један од источника источно-медитеранске, православне цивилизације, која је носилац најдубљих и најбољих људских вредности и стваралачких достигнућа и Запада и Истока, и Европе и Евроазије. Оних вредности чији је данас светски носилац нама братска и савезничка Руска Федерација.
А они који «нису ништа разумели», преко Вучића у експозеу, данас кажу о Русији, Евроазијском Савезу и БРИКС-у: «Добри и пријатељски односи са Руском Федерацијом, која је један од камена темељаца оба ова савеза, могу бити добра полазна основа на институционално унапређење пре свега економске сарадње о обостраном интересу, без уласка у дубље интеграције.»
Дакле, они који «нису ништа разумели» хоће да нас интегришу у ЕУ, односно у Западну Европу која је три пута у 20. веку покушала да нас уништи, при чему последњи покушај још увек траје, док је Русија која нам омогућава опстанак, добра само за одређену економску сарадњу, али без уласка у дубље интеграције.
Зашто? Наводно зато јер наша десеткована привреда има већи обим размене са ЕУ него са Русијом и БРИКС-ом.
Србија не сме бити претворена у чамац од папира који ће плутати где год га бујица носи, док га не потопи. Србија је велики брод којем требају капетан и први официри, способни да га пуним једрима врате у победничку флоту, којој целом својом историјом припада.
11. август 2016.
ПОКРЕТ ЗА СРБИЈУ
