У Руском дому у Београду ће се у среду, 13. марта са почетком у 18 часова одржати
Трибина
ПЕРСПЕКТИВЕ СРПСКО-РУСКИХ ОДНОСА
поводом изласка књиге „СРБИЈА И РУСИЈА“
Владимира Кршљанина
Учествују:
др Слободан Антонић, редовни професор на Филозофском факултету
др Душан Пророковић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду
др Александар Раковић, виши научни сарадник Инстутута за новију историју Србије
др Зоран Милошевић, научни саветник Института за политичке студије, директор «Центра академске речи»
Славољуб Качаревић, генерални директор компаније «Информатика»
и аутор
Музичка тачка: руски вокални ансамбл „Роса“
Улаз је слободан – добродошли!
Велика сала Руског дома * Краљице Наталије 33 * Београд
О КЊИЗИ ВЛАДИМИРА КРШЉАНИНА
«СРБИЈА И РУСИЈА: Аргументи за нову политику»
(Издавачи: Центар академске речи, Шабац; Информатика, Београд; Међународна словенска академија, Москва)
Може ли српска политика да буде слободнија, успешнија и поноснија? Како се ослободити смртоносног НАТО загрљаја? Да ли је могућно и шта значи војно-политичко савезништво са Русијом? Како је српски отпор западној агресији утро пут Владимиру Путину? Које су то цивилизацијске одреднице на основу којих Русија и Србија граде позитивну алтернативу за читав свет? Шта стварно повезује Србију, Путина и Трампа? Шта нам је чинити у свету који се променио јер смо и ми томе допринели? То су нека од темељних питања на која одговара ова књига.
«Владимир Кршљанин није само истакнути друштвени и политички делатник савремене Србије. Он је и политички мислилац, који аргументује зашто Србија треба да буде међу лидерима Словена, не претварајући се у периферију Европске Уније.
Србија је, заједно са Русијом, духовни стуб словенског света, што значи да су управо оне позване да спасу, како јединство Европе, тако и сам мир на континенту.
Кршљанин брани тај закључак свом снагом своје душе и логиком размишљања. У потпуности сам са њим сагласан.»
СЕРГЕЈ БАБУРИН
«Русију Кршљанин с правом препознаје као одлучујућу шансу да се Србија извуче испод атлантистичког ига. Русија нам свих ових деценија, као и у ранија два века, јасно показује наклоњеност, и то делима, а не речима.
Кршљанин прижељкује активнију улогу Русије, али он зна да је таква улога могућа само ако Москва у званичном Београду добије искреног партнера коме је стало до суверености и демократије.
Зато је ова Кршљанинова књига важна. Разнородна и необична по својој структури, она има документарну, али и еманципаторску вредност.»
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
