Иступање Владимира Кршљанина на Међународној књижевно-историјској конференцији «Источнословенска цивилизација: у трагању за јединством» 21. децембра 2020. године
У трагању за словенским, или чак источнословенским јединством, немамо довољно успеха, пре свега зато што га често тражимо тамо где га нема и где га не може бити – у туђем и нама супротном, западном политичком и појмовном систему.
До Првог српског устанка, Срби и други балкански православни народи су тежили да постану део руске православне империје. Али већ после пропасти устанка, оптика се потпуно изменила. Званични циљ Срба, чијем је остварењу Русија на све начине помагала, постало је стварање своје независне државе. «Зашто се циљ променио, шта се догодило за тих неколико година?» – питао сам једног руског историчара. «Како шта?», одговорио је он – «Наполеонови ратови». Значи, Наполеона смо победили, али он нам је ипак наметнуо идеје Француске револуције, укључујући идеју нације. Револуционарне идеје су по целој Европи тада ширили исти масонски кругови, али су резултати примене тих идеја на Западу и Истоку Европе били потпуно супротни. Код њих су створене нове велике нације: Немачка и Италија, а код нас се догодила «балканизација». Они су од више различитих језика створили два велика, а ми смо већ постојећи заједнички језик – старословенски, односно црквенословенски – изгубили. Дакле, Запад не смемо копирати! Све што они творе, биће употребљено против нас. Јер већ само наше постојање оповргава њихову многовековну обману – да је «човек човеку вук» и да је «западни систем» – једини могући.
Морамо разумети да је наш појам нације, а боље је рећи народа, много старији и духовнији од западног. Он је везан за аутокефалију наших помесних цркава. То јест, оно најважније што одређује Русе или Србе је то да смо ми служитељи и следбеници Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. И зато су за нас то служење, љубав и скромност – изнад свега.
А на Западу је све супротно томе. Запад – то је опозиција хришћанству, која постоји од самог почетка. Палим светом паганских материјалистичких империја су владали највећи злотвори, пљачкаши и врачеви, апсолутно бескрупулозни. Њихови наследници на Западу до данас покушавају да сачувају владање светом. Приватна својина, похлепа и стални конфликти – једном речју: греховност, за њих није циљ, него средство за управљање светом.
У нашем наслеђу су два прегнућа, која су променила свет на боље – апостолско хришћанство, које је у највећем степену сачувало своју суштину у православљу, и реална изградња социјализма. Сасвим у складу са својом природом, Запад је учинио све да створи непомирљиви конфликт између најбољих традиција и највећих достигнућа наших народа, али ми данас тај конфликт превазилазимо. Тешко, али уверени у успех. Јер, у питању је спасење човечанства.
И уопште, и у најкраћем, пред нама су три најважнија задатка:
- Обновити наше духовно јединство и активно проповедати његове вредности (а претпоставке за то су – уклањање наметнутог конфликта између социјализма и православља и ослобођење од штетног западног утицаја);
- Обновити и ширити наш заједнички државни дом (свој савез, своје сабрање свих православних и свих Словена, отворено за све који желе да се придруже);
- Раскринкати и кривично казнити сва лица која угрожавају човечанство (а ако буде неопходно и ставити ван закона – западне и друге олигархе, политичаре и владаре из сенке, који узурпирајући власт и корумпирајући демократију, уништавају животе и слободу људи).
Напомена: По благослову свјатејшег патријарха Кирила, под покровитељством Светског руског народног сабора и Савеза писаца Русије, под председавањем Сергеја Бабурина и копредседника Савеза писаца Русије Сергеја Коткала, у Москви, у Савезу писаца Русије одржана је Међународна књижевно-историјска (видео)конференција „Источнословенска цивилизација: у трагању за јединством“, са око 30 учесника из Русије, Белорусије, Украјине, Србије, Црне Горе, Бугарске, Пољске, ЛНР и ДНР, међу којима су били и Ј. Гускова, Н. Лаврињенко, И. Чарота, С. Костјан, Н. Витренко, П. Толочко, М. Голубович, Н. Јушковић и В. Кршљанин.
