Тадићево обећање о отварању 200.000 радних места када потпишемо споразум је само јефтин политички маркетинг, зато што на сваком кораку Тадићева дела показују супротно.
Најбољи пример је мост преко Аде Циганлије. Та прегломазна конструкција и прескупа инвестиција која је довољна за градњу барем четири нормална моста, комплетно је предата на пројектовање и извођење Словеначким пројектантима и извођачима уместо Српским грађевинарима! Уопште није било потребе да се прави међународни конкурс, наше фирме су у потпуности дорасле том задатку.
Тиме смо изгубили могућност да отворимо 20000 радних места како за наше грађевинске инжињере и архитекте тако и за раднике у оперативи као и другим пратећим делатностима које су неопходни пратилац овако великих грађевинских захвата.
Пројектно решење моста који је „победио“ на конкурсу потпуно је превазишло пројектни задатак, премостивши 350 метара уместо потребних и довољних 145 метара. Тиме је добијена једна огромна и прескупа конструкција којој ни естетски није место у амбијенту Београда већ нордијског мореуза где се уосталом и налази оригинални мост идентичне концепције. Овако је овај конкурс имао намену само да на мапу света стави један до сада анонимни словеначки пројектни биро а ми смо добили веома скупу главобољу.
