Конференција за штампу, Београд, 30. августа 2013.
Владимир Кршљанин, председник Покрета за Србију:
Ми представљамо део родољубивих снага у Србији који теже стварању родољубивог фронта, а повод наше данашње конференције нам говори зашто је неопходан један ослободилачки фронт који ће окупити све који немају страха да искажу став да Србија мора да води самосталну политику у свом интересу – и да се ослободи погубних страних утицаја. Јер, све зло које доживљавамо последњих деценија потиче управо од њих.
Повод је веома тежак, веома драматичан, веома страшан и опасан за цео свет. На мети је једна пријатељска земља, мада – да је у питању било која земља, под оваквом претњом, вредело би изразити солидарност и осудити претњу. Пријатељска земља и народ Сирије су под овом претњом већ око две ипо године. Код њих је по истом сценарију – а западни аутори тог сценарија то отворено признају – који је примењен у случају Косова и Метохије, на делу покушај да буде разорена земља и њен народ. Када није успело да се то постигне слањем плаћеника, гангстера и тзв. побуњеника и њиховим наоружавањем, када није успела дестабилизација земље, сада прети војна агресија.
httpv://youtu.be/oS3nMezkMAk
Снаге САД и неколико њихових савезника већ су се разместиле у борбеном поретку у окружењу Сирије и прете нападом мимо СБ УН.
Наше две основне поруке су: осуда овог понашања које се ничим не може правдати и толико је ван међународног права да се може поредити једино са оним што су фашизам и нацизам чинили у прошлости; друга порука је солидарност са Сиријом, земљом која је током 90-их, за време притисака и агресије на нашу земљу задржала са нашом земљом пријатељске односе, односе солидарности, а ми данас јој узвраћамо заоштравањем санкција. Јуче је страним новинарима у нашем МИП потврђено да се Србија придружила санкцијама против Сирије које је ЕУ у понедељак заоштрила.
То је опасно понижење и корак даље у раскораку који власти имају са сопственим народом.
Повод који САД узимају за претњу оружаном силом је лажан и измишљен. То је свима јасно. То је повод из арсенала оних од 1.септембра 1939. у Глајвицу, па у Тонкиншком заливу, па на Маркалама, у Рачку, па затим са тзв. оружјем за масовно уништење које у Ираку никада није пронађено.
Чак и када би неки повод постојао и некакво морално оправдање, а не постоји, нико није дао право САД, НАТО ни било којим америчким савезницима да по свом нахођењу деле правду, прете силом и употребљавају силу мимо остатка света.
Понашање наших власти би се могло упоредити са покушајем да се придружимо Хитлеру 1944. године.
Још увек постоји реална нада, иако агресија непосредно прети и могла би да почне већ данас или сутра, да до ње неће доћи. Види се нејединство у редовима америчких савезника и несигурност у самој Америци. Оно што је најважније је да се види јасан и принципијелан став пре свега Русије и Кине, али и великог броја других земља којима је стало да се заштити међународно право.
Они који прете употребом војне силе се плаше реакције ових земаља!
Наравно, највеће признање се мора одати херојском отпору сиријског руководства и сиријског народа и јединству у отпору агресији. Јер, да нема тога, подршка споља не би имала никаквог ефекта. То је и нама наук!
Мора се променити потпуно курс државне политике у Србији и ово је последња опомена, а можда и последњи тренутак да се спасемо од највећег историјског понижења које нам прети – а то је да се нађемо на погрешној страни у једном великом светском сукобу. Такву срамоту српски народ у својој историји никада није доживео.
Хоћемо ли да будемо мета оружаних снага наших пријатеља? Оних који су и сад спремни да нам у свему помогну и чији су добровољци у рату гинули борећи се на нашој страни!
Још неколико речи о ризицима: прича се да Америка и не планира инвазију и тотални рат него неколико дана кажњавања Сирије бомбардовањем, ракетирањем итд.
И у нападу на нашу земљу 1999. планирали су да свој ратни циљ постигну за недељу дана, а нису га постигли ни за десет пута више дана. У овом случају, чак и да им није циљ свргавање власти у Дамаску за три дана бомбардовања, ради се о нападу на суверену земљу чије пријатељске земље – мислим на оне у окружењу као што су Египат, Палестина и Иран – неће седети скрштених руку у случају напада на Сирију. И Сирија ће се бранити знајући да има сигурно залеђе у испоруци најмодернијег наоружања и потпуној политичкој подршци од стране Русије и Кине. Сирија ће се бранити активно! А не онако дефанзивно како смо ми били принуђени 1999. Може се очекивати да Сирија и њени савезници од самог почетка напада узврате по територији земаља које буду савезници Америци у том тренутку. А ту може да се говори и о Израелу, о Катару, Саудијској Арабији …
Таква ескалација рата која може да захвати цео регион – може да доведе до светског нуклеарног рата, катастрофе и ликвидације читавог човечанства.
Потпуно је бесмислено и недопустиво да било које људко биће, а камоли припадници поносног народа какав је српски, да затварају очи пред таквом претњом и да ћуте.
Ако до агресије не дође, неће доћи због одлучности слободних земаља и слободних људи, било из које земље. Такву одлучност поседује већина грађана Србије и већина Срба.
Ми данашњим иступањем хоћемо да искажемо ту одлучност да не би била заборављена ни у Сирији, ни у Москви, ни у Вашингтону. И да не би била заборављена ни на Косову и Метохији које је жртва агресије, које је окупирано од стране НАТО пакта и које мора бити ослобођено.
На крају, уз осуду наших власти због праћења санкција ЕУ према Сирији, постављамо два питања политичким и војним властима у Србији: шта се предизума, пошто се ми налазимо у Источном Медитерану, истом региону у коме прети избијање највећег војног сукоба можда и у историји човечанства – какве војне, политичке и безбедносне припреме се обављају у Србији; и шта ћемо коначно са бесправно подигнутом америчком базом Бондстил на територији Србије која се налази у домету иранских ракета? О руским нећу да говорим – у њиховом домету је цео свет.
Дакле, овим данас саопштавамо глас слободне Србије!
Мирко Јовић, председник Српске народне одбране у Отаџбини:
Ми не престављамо само покрете које предводимо већ већинско мишљење у српском народу које нема прилику да се искаже, јер смо после 1999. изгубили свој политички систем. Наметнут нам је један нов систем који није наш.
У периоду од 1990. до 1999. сам лично учествовао у формирању вишестраначког система у Србији. Тај систем је имао пуно фалинки, али је био наш. Није имао прилику да се потпуно развије и буде темељ будућег развој очувања Србије као државе.
Добили смо туђински систем, а са тим и медијски простор који је у служби тог система.
Зато данас већина српског народа саосећа са народом у Сирији, све смо то ми преживели, свака наша породица, војници на фронту… Ако не знамо нашу славну историју, сигурно је да би се наш народ, бар због те агресије која је чини се била јуче, солидарисао и упозорио шта агресија све доноси.
Ми који смо видели какво је разарање уследило, по здравље народа и растурање државе, јасно је да би на сва звона требало да о томе причамо, и у парламенту, и на телевизији да се воде дебате… Где је тзв. невладин сектор? И то је туђинско! И то реагује по диктату, као страни најамници.
Данас имамо ситуацију: не пада снег да покрије брег. Када се дође до овако великог изазова тачно видимо где се налазимо. Поједине слободне државе и слободни људи наивно верују да џелат неће стићи до њих, да ће се уморити, одустати или заборавити на њих или да ће са њима имати неке посебне односе!
Сада је јасно да постоји систем који неће да дозволи да постоје потпуно слободне земље. Зато Американци кажу да им није довољна промена режима. Видели су са Египтом да су се преварили, да није довољна пука промена власти. У Србији је то било довољно, у Египту није било довољно…
Ако се не заустави на Сирији за следећу слободну земљу се и неће тражити разлог, само ће рећи да је то њихов интерес и да то мора тако. Док агресор не буде заустављен онако како мора, јединим језиком који он разуме – он се неће зауставити.
Пробаћемо да у складу са дешавањима позовемо да све покрете и све забринуте људе и да организујемо шири и већи јавни скуп.
Генерал Живомир Нинковић, ратни командант РВ и ПВО Републике Српске:
Моји разлози да осудим агресију су следећи:
1. Осуђујем је као православни верујући у Господу Србин, јер је то акт против Божјег дела.
2. Осуђујем, као професионални војник, који садржај рата, страхоте разарања и дугодеценијске последице истог може да сагледа и опише и пре него што рат почне.
3. Осуђујем, као професионалац, који је водио рат против НАТО пакта и најдиректније гледао страдање мог народа, његове патње, бестијално разарање моје земље и онога што су деценијама стварале генерације, па могу и да сагледам последице које ће се дуготрајно осећати у различитим облицима.
4. Осуђујем сваку земљу и коалицију земаља, која своје политичке, економске и сваке друге интересе решава ратом и уништавањем других држава и народа.
5. Осуђујем рат који са аспекта употребе наоружања, његове савремености, темпа технолошког осавремењавања и разорне моћи може изазвати такве катастрофалне размере које људски ум не може ни појмити.
6. Осуђујем ескалацију агресије на Сирију, као што бих осудио агресију на било коју земљу. Политика која своје интересе реализује разарајући друге земље и нације не може у крајњем ништа добро донети ни себи ни човечанству.
7. Осуђујем, јер агресија може ескалирати до те мере да изазове тектонске поремећаје у региону као и изазвати такве сукобе који би довели до глобалног светског сукоба, који по реалном расположивом арсеналу наоружања може изазвати несагледиве последице по човечанство.
8. Осуђујем сваку полику која рефлектује да успоставља своја правила и принципе понашања у међународним односима, представљајући их као универзалне принципе највиших вредности, а запостављајући дубоку историју, традицију, културу и специфичности сваког народа, нације и државе, разарајући их разним облицима рата: неокортички, ниског интензитета, психотронски, неуролингвистичког програмирања, класични, нуклеарни итд.
9. Осуђујем, јер је сиријски народ у својој традицији и култури у историји човечанства неупоредиво више дао од оних који планирају да их уништавају.
10. Осуђујем, јер агресија има прљаве и монструозне циљеве, који немају ништа заједничко ни са наводном употребом хемијског оружја, нити са прокламованим циљем, што смо сви видели на сопственом и другим примерима.
11. Осуђујем сваку политику која право на суверенитет и територијални интегритет оставља само за себе, а одузима другим државама и народима, разарајући их на најмонструознији начин. Таквој политици мора да се супротстави сваки слободоуман човек и свака земља која љуби истину, правду и слободу и која је свесна зашто суверенитет, територијални интегритет и државност треба бранити свим средствима.
12. Не постоји ниједан разуман разлог да се не осуди ескалација агресије не Сирију. Не желим да будем неразуман.
