Партија Руски општенародни савез и Покрет за Србију склопили су Споразум о сарадњи. Споразум су данас у Београду, током конференције за штампу, потписали лидери две политичке организације, Сергеј Бабурин и Владимир Кршљанин.
У тексту споразума се истиче да ће две стране, полазећи од заједничких принципа – националне државности, социјалне правде, православне духовности и благостања народа, настојати да кроз све облике политичке, информативне, културне и економске сарадње допринесу даљем јачању и развоју братских и савезничких односа између Русије и Србије, интеграцији словенских православних народа, миру и пријатељству у целом свету.
Владимир Кршљанин је на почету изразио велико задовољство што је у Београду поново један од најславнијих руских политичара, али и научних и друштвених делатника, који је својом активношћу последњих деценија постао и симбол српско-руског братства, Сергеј Бабурин. Кршљанин је указао на велику програмску блискост две политичке органитације: „Инсистирамо на независности својих земаља, темељимо се на ономе што представља Историјска Русија и Историјска Србија и баштинимо и боримо се за сва најпозитивнија достигнућа читаве наше историје, почев од нашег православног утемељења, али укључујући и достигнућа у периоду изградње социјализма.“
Сергеј Бабурин је узвратио: „Увек ми је празник за срце када долазим у Србију, иако ми је јасно да су ране од рата 1999. године залечене само споља, а изнутра оне и даље крваре. Сарадња РОС и ПС усмерена је на лечење и избављење од заразе, и спољашње и унутрашње. Када говорим о унутрашњој, ја говорим о српској и руској борби за препород националног духа и самосвести.
А када говоримо о спољној, морамо уочити да криза западног света, то није само криза изазвана најездом миграната или рушењем традиционалне породице и традиционалних вредности. Католичка Европа неће моћи да преживи без успостављања ефективне сарадње са православним светом. Њене вредности су можда очуване у Латинској Америци, али су срушене у самој Европи. Наша сарадња са Покретом за Србију је пре свега сарадња у интелектуално-духовној сфери.
Ја сам данас и Председник Међународне словенске академоје наука, образовања, уметности и културе. У редакциони одбор нашег часописа „Словени“ улазе чланови ове академије господа Маројевић и Кршљанин. Јуче смо господин Кршљанин и ја посетили најстаријег члана наше Академије, професора Смиљу Аврамов.
Али то није једини правац наше сарадње. Наша Акадимија и ја смо међу организаторима већ треће привредне изложбе у Београду „Русија-Србија“. Када смо јуче заједно господин Кршљанин и ја присуствовали отварању те изложбе, ја сам рекао присутнима: „Као политичар, радујем се сусретима председника Русије Путина и председника Србије Николића. Али као грађанин Русије, не мање се радујем када у московској продавници видим српске производе. Захвални смо нашим српским пријатељима, укључујући оне у Пократу за Србију, за помоћ у томе да руски производи иду у Србију, а српски – у Русију, да руски инвеститори са већом сигурношћу долазе у Србију.
Јуче сам на питање зашто нема више инвестиција из Русије био принуђен да кажем у присуству господина Кршљанина: „Код нас постоји бизнис коме је свеједно где ће да уложи новац. Али то није национални бизнис. А национални бизнис, који је све јачи у Русији, жели да инвестира у Србију, али не жели да инвестира у Европску Унију.“
Затим је уследило свечано потписивање споразума, после чега су се сви учесници конференције за штампу још једном обратили јавности.
Владимир Кршљанин је рекао: „Покрет за Србију је уверен да ће пре или касније, а верујемо врло ускоро, осећање, расположење и интерес народа да превлада у Србији. У Покрету за Србију нема ни једног политичког каријеристе, ту су пре свега људи који су се доказали у одбрани слободе и независности своје земље, што се види и по присутнима на овој конференцији.
Сви ми знамо, а зна и народ Србије, да евроатлантске интеграције представљају нешто што искључује могућност будућности Србије. Оне треба да буду прекинуте, а односи са НАТО пактом враћени у нормалу.
Шта је нормала односа са НАТО пактом? То су међународне обавезе проистекле из Дејтонског споразума и резолуције 1244. Као што знамо, годину ипо дана, до петооктобарског пуча, није било никаквих проблема са наше стране у изврашавању тих обавеза. А све што је после тога урађено са НАТО-ом, урађено је на начин који поништава интересе Србије.
Нажалост, садашња власт је учинила озбиљан корак даље од претходне на том путу потчињавања Србије НАТО-у. Против тога се народ већ побунио, и то са ваљаним разлогом. Међународне околности су данас битно промењене, тако да не може бити никаквог политичког оправдања за овакву неравнотежу у нашем међународном положају.
Врло нејасно, немушто и без аргумената, намеће се теза да је наше приближавање и улазак у евроатлантске интеграције нешто корисно, а да би напротив, њихово прекидање било нешто опасно. Али нико никада није изнео ни један озбиљан аргумент ни зашто је то корисно, ни шта би то било страшно опасно.
Напротив, опасна је она ситуација коју је сада добио НАТО, потписивањем и ратификацијом свих ових споразума, у којој ова алијанса има могућност да инсценира повод за свој улазак у „остатак територије Србије“. Знамо да је Косово и Метохија већ окупирано, и да се тамо НАТО понаша на начин који крши Резолуцију 1244.
Јачање односа са Русијом, стратешко партнерство, односно војно-политичко савезништво са Русијом, онаквом каква она јесте данас и што представља у свету – то је гаранција да Србија може да се врати на пут развоја, суверенитета и слободног живота. Ми се искрено надамо да ћемо потписивањем овог данашњег споразума томе дати свој допринос.
Наше учешће у изборима биће управо такво – полазећи од тих наших политичких ставова, од наших основних принципа и у интересу народа, у сарадњи са свима који мисле исто или слично и имају могућност да у том смислу остваре резултате. Али за нас је најважније да народ, и кроз протестни покрет и на друге начине, каже своју реч и да наметне свој став.“
Потпредседник и Председник Извршног одбора Покрета за Србију, пуковник Љубинко Ђурковић, ратни командант одбране Кошара и каснији комадант 125. моторизоване бригаде, одликоване орденом Народног хероја, се у свом излагању осврнуо на тужну годишњицу погрома на Косову и Метохији: „Данашњег дана сви ми не можемо да се не сетимо погрома 2004. године, напада на светиње и манастире и протеривања десетина хиљада Срба, под окриљем и заштитом НАТО пакта, у који се данашњи властодршци куну и представљају га као гарант безбедности српског народа на Косову и Метохији.
Тиме они безуспешно покушавају да оправдају споразуме потписане са НАТО од 2002. до данас, којима су покушали да омогуће несметан улазак НАТО снага и њихово несметано деловање на територији Србије.
Али ја од споразума који је данас овде потписан, и од компетентих патриота у Србији и Русији очекујем да се изборе да се у народу пољуљано поверење у државне институције Србије поврати, како би Србија поново стекла самосталност, сувереност, територијални интегритет и самим тим водила спољну политику са ослонцем на јако и братско савезништво са Русијом.“
Потпредседник Покрета за Србију Саша Рудић изразио је поштовање и захвалност Сергеју Бабурину, који је, будући ветеран из Авганистана, наставио своју борбу за интересе отаџбине у парламенту Русије.
„Данас постављамо темеље организације, истакао је он, која ће бити светионик и окупљати све патриотске снаге у овоме мраку који је настао деловањем оних који праве нешто што зову Европска Унија и НАТО.“
У свом последњем обраћању, Сергеј Бабурин је подсетио: „1991. сам био једини депутат Врховног совјета Русије који је иступио против ратификације споразума о ликвидацији СССР. У гласању ме је подржало само још 5 депутата. Нажалост, било је то помрачење свести у друштву, и међу депутатима. Данас готово сви који су стојећи поздрављали рушење СССР покушавају да то забораве. Код нас данас не можете више наћи скоро никог ко је на изборима гласао за председника Јељцина, и никога ко је гласао против Совјетског Савеза.“
Закључујући, он је истакао:
„Желим нашим саборцима из Покрета за Србију много успеха.
Хтео бих и да изразим наду да се братска Србија неће бесконачно колебати – да ли да буде у пријатљству са Истоком или са Западом. Ако неко хоће да предвиди шта ће се десити на економском пољу ако Србија одустане од суверенитета и уђе у Европску Унију, довољно је да погледа на Мађарску, Румунију, Бугарску, где многа индутријска предузећа просто више не постоје, а пољопривредна производња је строго ограничена квотама.
Русија је спремна да купи све што Србија произведе, а Европи српска производња уопште није потребна.
Још озбиљније последице су оне интелектуалне и духовне. Али уверен сам да православни свет својим јединством спасава и штити цело човечанство.“
На самом крају, уследила још једна важна опаска Бабурина:
„Руско-српска привредна изложба трајаће још два дана и све вас позивам да је посетите. Она је већ трећа. Прву је отворио министар привреде Србије, а другу први потпредседник владе. Ове године је било планирано да је отвори премијер Србије, али се опет умешала Велика Британија! Стуштио се у Београд принц Чарлс, па због тога на отварању изложбе није било никога из Владе Србије! Ето зашто у Русији толико воле Велику Британију – јер Велика Британија нам смета чак и да се са Србима дружимо… Имајући у виду целу ситуацију, надамо се да ће идуће године, четврту изложбу, отварати председник Србије!“
