СЛАВА СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ, СЛАВА БРАНИОЦИМА ОТАЏБИНЕ!
или
СЛОБОДНА СРБИЈА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА И ОКУПИРАНА СРБИЈА ИВИЦЕ ДАЧИЋА
(одговор Ивици Дачићу)
Још 23. августа 2001, највећи мислилац савремене Русије Александар Зиновјев, назвао је Слободана Милошевића симболом антиглобализма. Александар Зиновјев, учитељ свих руских теоретичара који данас подржавају Владимира Путина и осмишљавају будућност Русије, био је председник Руског и копредседник Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића. Милошевићев отпор агресији на Србију и људску цивилизацију подржала су бројна велика имена данашњице: Харолд Пинтер, Петер Хандке, Микис Теодоракис, Ремзи Кларк, Фидел Кастро, Александар Лукашенко, Јасер Арафат, Данијел Ортега, Муамер Гадафи, Роберт Мугабе, Каролос Папуљас, Андонис Самарас, Констанин Мицотакис, Харилаос Флоракис, Алваро Куњал, Жак Вержес, генерал Пјер Мари Галоа, Димитри Аналис, Мишел Колон, Мајкл Паренти, Вилијем Блум, Едвард Херман, Роберт Диксон, Дајана Џонсон, Фулвио Грималди, адмирал Елмар Шмелинг, Ролф Бекер, Клаус Хартман, Ханс Кехлер, Жан Виденов, Велко Влканов, Рајко Долечек, Валентин Распутин, Никита Михалков, Вјачеслав Кликов, Александар Солжењицин, Борис Олијник, Александар Проханов, генерал Леонид Ивашов, генерал Валентин Варењиков, Сергеј Бабурин, Наталија Нарочњицка, Јевгениј Примаков, Генадиј Зјуганов, Дмитриј Рогозин, Сергеј Шојгу и многи други.
Савезна влада СР Југославије и Влада Руске Федерације, држава чији су председници у том часу били Слободан Милошевић и Владимир Путин, потписале су 28. августа 2000. године Споразум о слободној трговини, једини који Руска Федерација има са неком државом изван бившег СССР-а, споразум који је до данас остао најперспективнија основа за развој Србије, и који сведочи о дубоком осећању братског поштовања Владимира Путина и слободне Русије према отпору и страдању Србије, као и жељи Путина и Русије, да се отклоне последице и никад не понови агресија из 1999, коју његов претходник није могао да спречи. Одбрана Републике Српске, као и Косова и Метохије у саставу Србије од стране Русије, доказ је да достигнућа слободне Србије Слободана Милошевића живе.
Говорећи на сахрани Слободановог брата Борислава пре две године, Митрополит Српске православне цркве Амфилохије је рекао: “Слободан Милошевић је записао себе у књигу вјечног живота и у памћење неизбрисивим словима. Његов живот и животно дјело су били у духу великомученика косовског Лазара. Видовданско и Лазарево житије је и житије Слободана Милошевића.“
“Слободан Милошевић остаће записан златним словима у историји Црне Горе и Србије, односно српског народа, као човјек који се до последњег издисаја жртвовао, а жртва његова је такође она о којој Његош говори, говорећи о Милошу Обилићу. Жртва његова је благородна. То је жртва која не може бити избрисана, као ни његов витешки подвиг против повампиреног наци-фашистичког духа у Европи и на Балкану.”
Он је подсетио на речи француског генерала Галоа да се Слободан Милошевић не бори само за слободу и част свог народа и државе, већ за слободу и част свега онога што је часно и узвишено у Европи.
Он је казао да ће Слободан Милошевић и његов брат Борислав остати упамћени по томе што су жртвовали себе за добро своје државе и народа, као и за добре односе са Русијом.
“Нека њихов примјер буде подстицај будућим покољењима како вриједи живјети и чему треба служити. Заиста благо томе ко довијека живи – имао се рашта и родити”, рекао је митрополит Амфилохије.
Узурпатор великих идеја и великог наслеђа Ивица Дачић нам са прве стране „Политике“ ових дана поручује „Нека иде са Милошевићем ко хоће!“. Али и то је само на пропаст осуђени покушај да се испуни задатак окупатора, испоручен одмах после петооктобарског преврата СПС-у од стране ЕУ и Социјалистичке интернационале: „Спремни смо да вас примимо у своје друштво, ако се одрекнете Милошевићевог наслеђа“.
Одавно знамо да је услов за фамозни „улазак у ЕУ“, да Србија не буде више Србија, односно да се одрекне себе, односно да је нема.
Окупирана Србија Ивице Дачића нема НИ ЈЕДНУ предност у односу на слободну Србију Слободана Милошевића, јер окупација не може имати предности над слободом. Зато отужно и депласирано делује Дачићева жеља да чланови СПС замене Милошевићеве слике његовим, односно да слике великог државника, браниоца отаџбине и оснивача СПС земене сликама једног колаборационисте.
Социјалистичка партија Србије Слободана Милошевића је била општенародна и државотворна партија која никад није свој страначки интерес стављала изнад општег и која је сву своју енергију усмерила у очување независности земље и социјалне правде у најтежим међународним околностима. СПС Ивице Дачића је странка посвећена сопственом опстанку и групним и појединачним интересима својих функционера, без обзира на општи интерес и социјалну правду. То су два толико различита политичка концепта, да би се слободно могло рећи да су у питању две различите партије. Оно што их спаја је име и славна традиција која још увек живи у срцима и умовима многих садашњих и бивших чланова. Славна традиција на којој још увек паразитира садашња партијска врхушка на челу са Дачићем и њен садашњи петпарачки и колаборантски курс.
СПС Слободана Милошевића је потребна Србији, данас можда више него икад, а СПС Ивице Дачића је потребна само Вашингтону, Бриселу, Лондону и сопственој паразитској врхушки.
Слободна Србија Слободана Милошевића је поносна држава обновљена на најсветлијим српским духовним, државним, моралним и културним темељима и традицијама, држава коју је поштовао свет, и суседи и далеке земље, и пријатељи и непријатељи.
Окупирана Србија Ивице Дачића је провизоријум са недефинисаним границама, без идентитета и морала, чији чиновници служе страним интересима и коју у свету не поштује нико.
Слободна Србија Слободана Милошевића је поштовала косовски завет, тековине балканских и Првог светског рата, антифашизма и Другог светског рата и са тим поштовањем је примила, по трећи пут у 20. веку, најстрашнији удар агресивних и удружених западних сила, оличених у НАТО пакту, и у том удару, иако без савезника, остала непоражена. Тиме је стекла поштовање света и за 15 година одложила удар Запада на свог, тада онемоћалог савезника, Русију. Данашња Русија ће победити и помоћи Србији да поврати своју слободу.
Окупирана Србија Ивице Дачића се неуверљиво подсећа своје славне прошлости као „трагедија које је требало избећи“, обезвређује свој отпор НАТО агресији и понижава његове хероје и жртве. Сва се посветила сопственом паковању у колонијални гроб и не прихвата савезништво са Русијом.
Слободна Србија Слободана Милошевића је извојевала Дејтонски споразум и Резолуцију 1244, Републику Српску и Косово и Метохију у Србији.
Окупирана Србија Ивице Дачића је потписала капитулантски Бриселски споразум са УЧК и МИ6, односно са Хашимом Тачијем и Кетрин Ештон.
Слободна Србија Слободана Милошевића није никога изручила Хашком трибуналу, а сам Слободан Милошевић је на начин који свет није запамтио, у петогодишњем судском процесу, поразио десетогодишњу ратну пропаганду НАТО-а и хашку машинерију састављену од одабраних и добро плаћених припадника западних тајних служби, који су на крају били приморани да га убију.
Окупирана Србија Ивице Дачића је Хашком трибуналу испоручила читав државни, војни и полицијски врх Србије, Републике Српске и Републике Српске Крајине и по програму Хага и НАТО агресора наставља лов на браниоце отаџбине.
Слободна Србија Слободана Милошевића је судила НАТО злочинцима, водила међународне спорове за накнаду штете, условљавала пуну обнову дипломатских односа са државама-предводницама НАТО агресије, спремала се да доведе у питање мисију НАТО-а на Косову и Метохији због кршења Резолуције 1244 и затражила приступање СРЈ Савезу Русије и Белорусије.
Окупирана Србија Ивице Дачића је укинула пресуде НАТО злочинцима, одустала од било каквих претензија према НАТО агресорима, кренула у признавање сецесије Косова и Метохије, прекинула све интеграционе процесе са Русијом, успоставила партнерство са НАТО агресором и у јеку НАТО претњи Русији, обећала стављање на располагање НАТО-у своје територије и војне инфраструктуре и још се обавезала да из својих ресурса спроводи НАТО пропаганду.
Слободна Србија Слободана Милошевића је спроводила мирни и поступни процес политичке и економске демократизације и националне – духовне и културне еманципације, уз очување политичког, војног и економског суверенитета и социјалне правде и у томе је имала успеха, упркос најтежим међународним санкцијама, претњама и ратовима. Управо због тога је и постала мета најпре војне агресије, а потом и покоравања путем прве успешне обојене револуције.
Окупирана Србија Ивице Дачића распродаје странцима, обезвређује и уништава све домаће привредне ресурсе, војску, традицију, образовање, науку и културу, спроводи привидну и компрадорску демократију, газећи достојанство и основна социјално-економска права сопственог народа.
Слободна Србија Слободана Милошевића је ширила наду за свој народ, Балкан, Европу и свет; своје одбрамбене ратове је водила са минималним жртвама и као таква је била земља живота.
Окупирана Србија Ивице Дачића је земља без наде, посрнула и осиромашена, са скоро пола милиона изгубљених људских живота (100 људи мање дневно, сваки дан) и као таква је постала земља смрти.
У слободној Србији, на небу и на земљи, живе и ходају уздигнутог чела, пуни љубави, солидарности и стваралаштва и омогућују и онима који гмижући по земљи и под земљом и подупирући окупацију и ропство, да се назову људима и да добију шансу да устану.
У тексту споменутом на почетку, Александар Зиновјев каже:
„Током глобализације као новог светског рата настала је таква ситуација да је Југославија пружила последњи озбиљан отпор напредовању глобализатора у Европи. Недавно завршени „врући“ део рата САД и НАТО против Југославије био је важан део глобализације. Он није имао за циљ сламање војног у „врућем“ смислу отпора – већ психолошког, моралног и идеолошког отпора глобализацији не само и чак не толико у самој Југославији, колико отпора у читавој Европи, укључујући Западну Европу и Русију. Слободан Милошевић је постао симбол тог отпора. Преостала је последња етапа рата у којој САД и НАТО имају за циљ да кривицу за своје злочине на Балкану пребаце на жртве својих злочина, и у првом реду – на човека који је постао историјски симбол отпора њиховом криминалном рату. Та етапа у контексту глобализације у целини значи много више од свих претходних етапа и епизода. Ако се она не заврши успешно по САД и НАТО, све што су раније учинили не може се сматрати за њихов успех у очима светског јавног мњења, ни пред судом историје. Рат остаје незавршена победа, ако се сачува симбол отпора – Слободан Милошевић.“
Сачувао се – и симбол отпора и дух слободе. И живи – и у срцима Срба и у слободној Русији, и широм света.
Треба нам Србија – независна, уједињена, развијена, православна и праведна, социјалистичка, у савезу са Русијом – треба нам слободна Србија Слободана Милошевића.
И зато позивамо све који „иду са Милошевићем“ да је заједно обновимо. Уз оне поруке које нам је он оставио за ово време:
„Сада је слобода једини задатак! До победе!“
Владимир Кршљанин
Драгољуб-Миња Миловановић
др Вукашин Андрић
Митар Балевић
Веско Бојић
Гордана Гајић
Боривоје Дракуловић
Ратко Зечевић
Милинко Исаковић
Слободан Јовановић
Томислав Лакићевић
Милан Лисов
Милош Марковић
проф. др Ратко Марковић
Драгољуб Милановић
Љиљана Милановић
Радован Папоњак
Момо Раичевић
Боривоје Росић
Радиша Савић
Милан Скоко
Стеван Спасић
Миладин Тошић
Никола Трипковић
http://www.pecat.co.rs/2015/04/slobodna-srbija-slobodana-milosevica-i-okupirana-srbija-ivice-dacica/
