Српски адвокат Горан Петронијевић бранио је првог председника Републике Српске Радована Караџића, осуђеног на 40 година у Хашком суду. У интервјуу за РТ, адвокат је говорио ко је одговоран за смрт хрватског генерала Слободана Праљка, као и о покушајима западног света да поново испише историју југословенске кризе, односно да свали кривицу на Србе. Петронијевић је такође говорио о ратним злочинима такозваног премијера Косова Рамуша Харадинаја, ризицима због делимичног признања Косова као државе и стварним разлозима за стварање Хашког трибунала.
– Горане, у једном од интервјуа говорили сте о Хашком суду као казненој структури. Недавно је хрватски генерал Праљак починио самоубиство у судници. Мислите ли да је и он постао жртва овог система?
– Сам систем Хашког трибунала је нехуман и негативно утиче на психофизичко стање људи. Многи су умрли тамо, озбиљно се разболели, а неки су починили самоубиства или су умрли под сумњивим околностима.
Генерал Праљак, несумњиво је једна од жртава овог трибунала и такав систем годинама исцрпљи људе. Зато што суђење траје дуже од обичног суда. Подсетићу вас да је Војислав Шешел ослобођен након 13 година затвора. Процес је трајао 13 година против њега.
– Шта би могли рећи о покојном генералу?. Многи га симпатишу, али се борио на страни Хрвата. Да ли је тачно да он није био највећи кривац за злочине?
– Да оставимо по страни оно што је учинио или није учинио, да ли је доказана његова кривица или не. Ја лично не верујем у „истину“ коју Трибунал представља као доказану. Генерала Праљка сам лично познавао. Упознали смо се у зидинама Хашког трибунала.
И могу рећи да је био врло образован и невероватан човек који је имао одличне односе са свима. Нарочито са господином Караџићем. Они су били пријатељи пре рата, и пре свих ових догађаја у Трибуналу. Да говорим о томе да ли је генерал Праљак био ратни злочинац, не могу, јер нисам учествовао у његовом суђењу или одбрани. Али не верујем у правду Хашког трибунала.
– Како је извршио самоубиство и зашто Трибунал не говори о овоме?
– Највероватније се Праљак унапред припремио за самоубиство, размишљајући о детаљима. Кривци могу бити стража или неко ко га је посетио. Главна грешка лежи на самом Трибуналу, на самом сигурносном систему.
Поред тога, амбулантна кола су стигла тек након 1 сата и 15 минута, а не како је званично саопштено – за 30 минута. То су тачне информације које сам добио од Хага.
– Трибунал је осудио генерала Ратка Младића на доживотну казну затвора. Познато је да је одбрана тражила да се одложи објављивање пресуде у вези са здравственим стањем Младића. Да ли знате како се сада осећа, да ли има информација о њему?
– Одбрана генерала Младића затражила је одгоду објављивања пресуде због његовог здравственог стања – озбиљно је до тачке да је бесмислено водити процес. Преживио је неколико можданих удара који су изазвали оштећења на мозгу. У већини случајева, он није могао пратити ток суђења.
– Вероватно, да се постави питање о томе зашто се Србима углавном суди, нема смисла. Све у свему, у Русији је очигледно да се ради о покушајима да се сломи Србија. По Вашем мишљењу, да ли је Запад успио исписати историју или у свету и даље знају истину о томе шта се дешавало?
– Запад је преузео улогу историјског судије на Балкану, а то траје протеклих 30 година. Још дуже – 100 година. Недавно се активност запада оштро интензивирала. Највећи интерес за њих представљају Срби – најмногобројнији и јак народ. Православци, који су у блиском односу са Русијом.
Дакле, притисак који се врши на Србе има за циљ да се преиспита историја у смислу да се смањи улога Запада у стварању свих држава које су се појавиле на рушевинама старе Југославије. У њима Запад има огроман утицај и зато је практично окупирао Балкан, изузев Србије.
– Да ли ће Србија бити у стању да превазиђе ово намерно оцрњивање њене историје? Да ли је то могуће у контексту курса које су власти земље преузеле, односно према европским интеграцијама?
– Мислим да је сада немогуће у условима медијског прогона – говоре, Срби су лоши момци, ратни злочинци. Према резултатима рада Хашког трибунала и других судова, Срби су проглашени кривим у 80% случајева. Укратко, Запад је одредио Србе за кривце.
Биће веома тешко српском народу да се опере од ове прљавштине, коју је Запад направио. Чињеница што су Срби са том прошлошћу део процеса европских интеграција значи да ће им се у будућности дати секундарна улога, улога радне снаге. Ово је у случају да нас прихвате, Србе у Европску унију, у шта ја веома сумњам. Мислим да ће се Европска унија пре распасти.
– Почетком 2016. године, Радован Караџић, Ваш клијент, осуђен је на 40 година затвора. Да ли сте у контакту с њим? Шта ради у затвору и да ли се нада да ће икада бити пуштен?
– Поднели смо уставну жалбу против одлуке суда, која ће се размотрити у смањеном саставу Трибунала. Често се чујемо, понекад два пута недељно. Он је у добром психофизичком стању: ради, чита, пише. Чекамо заседање, које се очекује да ће бити у првој половини 2018. године, а одлука неће бити донета до 2019. године. Очекивања су оптимистична.
– Један од најозлоглашенијих, Рамуш Харадинај не да није само слободан, него такође је на дужности „премијера“ Косова. Недавно је Интерпол укинуо налог за његово хапшење. Истовремено, већина сведока у његовом случају је или убијена или су одбили да сведоче. Према Вашим сазнањима, да ли је умешан у те злочине за које је оптужен?
– Рамуша Харадинаја знам лично, јер сам био судија на Косову 1998-1999 у граду Пећи и лично сам проводио истражне радње злочина Харадинаја над Албанцима, Србима, Ромима и другим националностима.
Кроз његову кривицу, убијено је много људи – било лично, или његовим наређењем или принципом одговорности. Харадинај је добро обучени терориста који је на Западу обучен за догађаје на Косову. Његовим ослобађањем и пуштањем на слободу у Хашком трибуналу, као и уклањањем са листе Интерпола, створен је преседан двоструких аршина, чиме се показало да се закон примењујње различито у односу на Србе и представнике других националности.
– Зар Европа не ризикује сопствену безбедност, омогућавајући формирање на Балкану структуре попут Косова? Нарочито са аспекта пораста терористичких активности. Зар се неће догодити да ће Косово изазвати главобољу за европљане – на пример, у вези са покушајима изградње велике Албаније?
– Косово није европски пројекат, већ је амерички. ЕУ такође не делује независно, већ с погледом на англосаксонски фактор, то јест, Вашингтонска ЕУ, а не европска. Чињеница је да се саме земље ЕУ све више суочавају са овом чињеницом, која је окупирана и немају сопствени глас. Објаснимо ово примером компјутера – тастатура и миш су у Вашингтону, хард диск је у Лондону, а екран и штампач су у Бриселу.
Које независне одлуке може донети Европа? Ово се односи и на Косово. Стварање исламске земље у Европи, стварање центра за тероризам и трговину дрогом је пројекат Вашингтона, кроз који ће у свако доба бити у стању да се створи талас тензија и дестабилизација Европе.
– По Вашем мишљењу, зашто Запад толико не воли Србију? Који је разлог за овај однос?
– Један од разлога је став Србије и Срба према Русији, нашим везама: економским, културним, религијским. Други разлог је да многи други народи живе овде, док су сами Срби нешто преко 60%. А у односу на мањине и свој народ, Србија може послужити као пример чак и Европској унији.
Али уз то, у својој дугој историји Србија је показала своју одлучност и храброст, бивајући у светским ратовима на победничкој страни и улазећи у ове ратове на страни победника у будућности, а не као Бугарска и Италија, које су мењале страну у току непријатељстава. Тако је Србија показала да ју је немогуће окупирати. Србија не толерише окупацију, а Србин не толерише ланце.
– Зашто је трибунал ослободио Војислава Шешеља? Да ли је то нека врста тактичког потеза да се створи изглед фер процеса?
– Војислав Шешељ пуштен је након 13 година затвора у Хашком трибуналу. То је највећа неправда, јер он није требао бити тамо. Ово је преседан, када се због изјава и веровања некоме суди у Трибуналу.
Шешељ је био у притвору, не због извршења кривичног дела и не због вршења злочина по његовом налогу, него због патриотских говора. У томе нема ничега криминалног, нема кривице и не би требало да се суди уопште. Његово пуштање из затвора служи као оправдање за Трибунал – то јест, кажу, има Срба које смо ослободили.
– Многи стручњаци кажу да Хашки суд више изгледа као судилиште а неки сматрају да је ово казнено тело, односно да се једноставно нема потребеговорити о правди у Хагу. Какав је Ваш став према Хашком трибуналу?
– Од момента оснивања овог суда он је нелегитиман, јер оснивање није засновано на одлуци Генералне скупштине УН-а и Савета безбедности. Дакле, сигурно се може сматрати парасудским органом, чији је оснивач извршни орган, а не законодавни орган. А то је и његов недостатак, јер када је настао, повређени су међународни принципи за успостављање правосудних институција.
Што се тиче активности Трибунала, ја ћу дати један пример: Ремзија Кларка – бившег америчког државног тужиоца и човека са огромним правним искуством – од почетка свог рада, упозорио је да је такав начин стварања трибунала предуслов за извршење онога што се од њега тражи…
Огроман број мртвих, оних који су остали без крова над главом, који су изгубили своју породицу и пријатеље – све то за распарчавање Југославије у мале контролисане државе, због могућности постепеног окупирања балканских земаља од стране Запада и НАТО-а. Стога главна улога овог трибунала лежи у могућности сакривања кривице великог дела међународне заједнице, укључујући САД, Ватикан и Немачку, у започињању ратова на Балкану и сваљивању кривице на Србе.
http://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=106720
