Покрет за Србију са ДСС, СРС, Дверима, Никад граница, српским народом и Српском Православном Црквом у одбрани отаџбине – говор Владимира Кршљанина на заједничком протесту пред Народном скупштином 26. априла:
Био је неки Рамбује 1999. године.
Пре тога је била оружана побуна терориста на Косову и Метохији, која је практично угушена. Под претњом агресије, наша држава је пристала да некаква мисија ОЕБС-а дође на КиМ. Зауставили смо борбена дејства против терориста.
Испоставило се да је та мисија била потпуно у функцији НАТО и да је припремала агресију.
У Рамбујеу нам је постављен ултиматум, који народ није прихватио. Није га прихватио на референдуму – једном од многих на којима се изјашњавао о томе да су Косово и Метохија срце Србије и да нема варијанте у којој би народ Србије пристао да разговара о њиховом одвајању.
Под бомбама нисмо поклекли. Није се ништа прихватило ни касније, када се покушало да се наметне план Ахтисарија, који је одбачен у СБ УН јер су вето уложиле Русија и Кина.
Сада су, без икакве реалне ратне претње – све су лажи што нам причају – овој власти понудили много мање и од Рамбујеа и од Ахтисарија. И, они су то потписали!
Ова седница Скупштине данас је чиста фарса.
Са становишта међународног права, прихватање споразума је озваничено у понедељак ујутро – онога тренутка када је Дачић послао писмо Кетрин Ештон. Данас они само својом нумеричком већином у Скупштини хоће да покажу да имају некакву већину која их подржава.
То је једна брутална увреда овом народу. Гурају нас све горе, причају да хоћемо да будемо нормална држава, да живимо мирно, а у Србији 35 000 људи годишње умире од последица приближавања ЕУ.
Рекли су још пре избора: Тадићева политика је добра, али је он добро не спроводи. И, народ је мислио да се они то шале. Да је то некаква лукавост!
Њихове пристлице – неке – још тако мисле. Али, нема ту лукавости: ово је предаја и капитулација коју народ мора да спречи. И, хвала Богу да наша браћа на КиМ пружају отпор и да немају никакву намеру да у том отпору посустану.
Ми овде у Београду и широм Србије, морамо се дићи на ноге и морамо отерати ову власт.
Пре неки дан, велики народни митинг је затражио њихове оставке. То је једино што је адекватно штети коју покушавају да начине Србији. (Узвици: Оставке!)
Ако неће милом, мораћемо да их принудимо. Мораћемо да покажемо снагу и упорност, да стално будемо пред њима, да им ниједан тренутак не буде миран. Доста је издаје! Доста је поигравања са Србијом и служења НАТО окупатору!
Живела слободна Србија!
