Kakaв је положај Српске православне цркве и Срба који су остали да живе и преживљавају на Косову и Метохији, и кроз какве околности свакодневно пролазе, отворено говори Јеромонах Бенедикт, Настојатељ манастира Свети Архангели код Призрена.
Разговарао: Душан Опачић
Од доласка снага КФОРа на Косово и Метохију, непосредно након извршене агресије на СРЈ и Србију од стране НАТО пакта какав је био положај Срба и свештенства и монаштва, а какав након самопроглашења независности јужне српске покрајине прошле године?
Положај Срба на КиМ је исти и данас као и непосредно после доласка НАТО снага у јужну српску покрајну. Од самог доласка НАТО-а на КиМ почело је са кршењем основних људских и верских права само српског живља. Српски народ, заједно са својим вековним наслеђем требало је да буде протеран са КиМ или да му се уништи сваки траг претходног постојања, од стране шиптара и њихових савезника и хушкача са запада пре свега мислим на: Америку, Немачку, Британију, Аустрију, а за логистику је требало да се побрине Албанија. И поред свог насиља и пакла који се дешавао од 1999.године па до данас, Срби су заједно са својим Епископом, монашптвом и свештенством успели, мада у малом броју, да опстану и да наставе борбу за свој голи живот на КиМ. Срби који су остали нису били уплашени гледајући злочине који се врше над њима од стране Шиптарских подивљалих осветника. Гледајући како злочинци уништавају њихове куће, Цркве и гробове, Срби се нису поколебали. Нису пристали на застрашивања од стране Шиптара и њихових НАТО помагача. Нису се уплашили и оставили им КиМ на изволте. Напротив, Срби су остали на КиМ и то је оно што Шиптарима и њиховим савезницима и данас смета. На жалост кампања која се онда водила против Срба и Србије траје и данас. Један и једини циљ садашње „Републике Косово“ јесте да очисти КиМ од Срба и Српског наслеђа. Пре свега да затре сваки траг Црквама и манастирима. Јер иако се они томе нису надали манастири на КиМ и данас живе. Монашка братства се умножавају. И то је оно што руши све планове шиптарских освајача. Наравно Бранковића је увек било на КиМ и увек ће их бити. Било је Бранковића и за време НАТО агесије, а има их и данас који љубе скуте Американцима и Шиптарима. Али то не утиче знатно на решеност српског народа да остане на КиМ и да истраје до краја у своме подвигу, ако краја уопште и има. Самим нашим не признавањем шиптарске власти Срби су на КиМ увек у истом положају. Положај Срба се није променио. Исти је положај Срба и пре самопроглашења независности и после самопроглашења. Докле год не прихватимо насилно отимање дела Републике Србије и докле год се не сагласимо да га „поклонимо“ шиптарима, положај СПЦ-односно епархије рашко-призренске и косовскометохијске, заједно са свештенством и монаштвом као и верним народом, остаће у истом положају као и данас, ако не, онда можда у још горем положају (ако горег положаја од овога има).
Како подносите опстанак и свакодневницу у протекторату којим „легално“ владају дојучерашњи терористи?
Свакодневица у протекторату траје већ дуги низ година, ево пуних 10 година, тако да се човек и навикне на то. Хвала Богу да је за све нас једина легална власт Београд, а не Приштина. Докле год је тако ми се много не оптерећујемо владавином терористичке „владе“, која спроводи ниоткога прихваћене планове, а која притом није добила ни пола од потребних признања како би постала некаква самостална држава.
Наш монашки живот је у свакој ситуацији исти, у њему нема промене и њега не дотичу промене у свету. Да ли смо ми сагласни са нечиме или не то не утиче на живот и поредак манастирски. Свакодневно се врше богослужења како пре тако и после НАТО агресије. Радимо своја свакодневна послушања и усмеравамо своју пажњу на унутрашњу борбу, ради које смо и дошли у манастир. Монах не престаје да буде монах НАТО агресијом или самопроглашеном независношћу из Приштине. Монах је монах и у граду и у рату и у пустињи и у манастиру.
Са каквим се проблемима данас суочава СПЦ на Косову и Метохији, и како се српска црква третира код самозваних владајућих структура тзв. Независног Косова?
Највећи проблеми на КиМ за СПЦ –ЕРПКиМ, јесте стање српског народа. Услови живота Срба који су остали на КиМ. Такође, проблем је слобода кретања. Док је један од већих проблема узурпација црквене земље на КиМ, од стране непризнатих власти у Приштини. На пример у Ђаковици где је некада била црква сада је паркинг. А на месту друге цркве у Ђаковици сада је парк! Нема трага од цркве. По многим селима цркве су срушене.
У Призрену конкретно постоји неколико црквених парцела које су узурпиране. Уопште шиптарске непризнате институције желе да присвоје сву имовину СПЦ, сваки плац који им одговара, сваки локал који припада СПЦ, они желе да преотму, Тако да за пар година могу да кажу да СПЦ нема никакву земљу у свом власништву.
Да ли СПЦ која је остала на Светој српској земљи има било какву помоћ и подршку од стране Владе Србије из Београда?
Наравно да има помоћ од Владе Републике Србије. Додуше свака влада подешава помоћ КиМ онако како њима одговара, не интересујући се претерано за потребе народа и СПЦ на КиМ. Влада Војислава Коштунице је до сада била најплеменитија према потребама Срба и СПЦ на КиМ, чиме је своје ставове поткрепљивала и делима на терену. Лако је рећи не признајемо независно Косово, а не помажући Србима, остаљамо их на милост и немилост Шиптарима. То пре свега није људски, а далеко је од Хришћанског односа према своме народу.
Каква је Ваша визија о будућности Косова и Метохије као независне државе? Да ли је таква држава која се темељи на тероризму и криминалу остварљива ?
Моја визија Србије јесте са Косовом и Метохијом у њеним границама никако изван граница Србије. Може „Република Косово“ да се темељи на праву и на поштовању људских права, да испуњава све стандарде ЕУ, али она не може да буде валидна за Србију никада, јер је отета. Чак и сви да признају независност Косова, Срби не смеју да признају. Косово и Метохија је нешто што ни један народ на свету нема, ако га се одрекнемо нећемо га ни ми имати. Ако је КиМ отето ми увек имамо право да га вратимо, а ако га признамо и поклонимо шиптарима никада више нећемо имати право да га тражимо назад.
Да ли по Вашем мишљењу у некој ближој или даљој будућности постоји вероватноћа заједничког живота Срба и Албанаца?
Вероватноћа увек постоји али начин на који би тај живот био могућ, није начин на који запад и шиптарски политичари наводе воденицу. Мислим да би за све било најбоље да Шиптари прихвате унутар Републике Србије и да престану да слушају своје политичаре који се најмање боре за интернесе „косовског народа“, а све више се боре за своје благостање додворавајући се свакојаким белосветским политичарима не би ли се њихови злочини сакрили и они успели да се провуку неосуђени. Мало је оних који успеју да избегну заслужену казну у овом свету, јер правда је спора али достижна.
На чему се темљи мислим на СПЦ њена мисија и останак на Косову и Метохији?
Мисија СПЦ темељи се на проповедању речи Божије. На жалост у протеклих 10 година једино прибежиште и нада Србима на Косову и Метохији јесте Црква. Људи су изгубили поверење у политичаре и у њихова празна обећања. Види народ како се Косовом и Метохијом барата у предизборним кампањама, а по изборима влада скраћује буџет за КиМ, и од једном приоритети постај у Европске интеграције. Наш Епископ Артемије заједно са монаштвом, свештенством и паством своје епархије, трпи све неправде и подноси сва понижења на КиМ. То народ види и схвата у каквој се ситуацији целокупан српски народ на КиМ налази. Види народ да је обманут од стране политичара, а са друге стране види да је Црква увек уз њих (и народ је Црква). Добро је што је једини ауторитет српском народу на КиМ СПЦ, јер другог и већег ауторитета тренутно нема. Мисија Цркве у погледу КиМ јесте да се сачува народ и да се сачува наша вековна баштина и непроценљиво богатство којега Хвала Богу још има на просторима КиМ. СПЦ тражи само оно што њој и њеном народу припада. Туђе нама не треба. Уз сво дужно поштовање осталих верских заједница на КиМ ми се боримо да сачувамо само оно што је било вековима наше. Туђега се не дотичемо.
И за крај овог интервјуа, да ли можете описати нашим грађанима у Србији и расејању како изгледа преживети један дан на Косову и Метохији?
Рећи ћу Вам како је мени рекао један Србин.из једна енклаве. „Ујутро пратимо вести да нису наши у Београду признали независност Косова, а увече се бринемо да ли ће шиптари да нас нападну и протерају.“ Па сада Ви сами закључите како изгледа преживети један дан на КиМ.
http://slobodnasrbija.info/?p=1488
