“Богови рата“, када су планирали своје операције на Балкану почетком 90-их, нису очекивали да буду војнички поражени у грађанском рату од Срба у Босни и Херцеговини! А Срби су успели да одбране своју народну част и да створе своју Републику Српску, на територији бивше југословенске републике – Босне и Херцеговине, признату Дејтонским споразумом (у чијем потписивању им, иначе, није било дозвољено да учествују). Тако је пропао ратни план да милитантни исламисти оснују прву муслиманску државу у Европи, на трагу опаке, алкаидске Зелене трансверзале.
Зато од тада тзв. међународна заједница, односно америчка администрација преко тзв. хашког трибунала, на све пропагандне начине и прилично успешно, свету представља Србе, те тешко страдале победнике, као неразумне, примитивне злочинце нељудског корена, који су извршили агресију на сопствену државу и геноцид над недужним муслиманима!
Такву представу о “злим Србима“ и агресорима, али истовремено и оправдање сопствених злочина правне, политичке и ратне природе, “богови рата“ почели су да граде од првих ратних сукоба на простору бивше СФРЈ. Најпре су покушавали са фарсама, као што су: Омарска (тешко оптужујућа, а режирана сцена сусрета америчког новинара Роја Гатмана, са заробљеним муслиманом-живим костуром иза монтиране жице, у војном затвору, који је држала Војска Републике Српске – новинар је добио Пулицерову награду за то); па два пута режирани случај масовног страдања муслимана у Сарајеву у реду за хлеб и на пијаци Маркале; па наводно силовање српских војника стотине хиљада муслиманки. Када све то није прошло, онда су медијски злотвори дефинитивно одабрали Сребреницу за главну манипулацију у оптужници против српског народа Босне и Херцеговине!
Зашто баш Сребреница? Није први пут у историји. Сребреница се налази на поменутој тзв. Зеленој трансверзали и “босански Срби“ су још једном, уз непојамне жртве, сачували овај крај од џихада! Шта се све дешавало иза политичких кулиса и шта се још догађа и какви су даљи планови муслиманско-америчких центара моћи око Сребренице, остаје историчарима-истраживачима да откривају и предвиђају.
У сваком случају, грађење исламске државе на Балкану идеја је, коју је најјасније и континуирано, још из другог светског рата, заступао Алија Изетбеговић (први председник Босне и Херцеговине, државе, коју су многе велике силе света признале противно свим регуларним међународним законима, 1992. године). После његове смрти се за њу боре, јавно, без околишења, пре свих, босански верски поглавар, у свету међу најмоћнијим, реис-ул-улема Церић; потом контроверзни муслимански политичар из Алијиног времена (ратни премијер у Влади) Харис Силајџић, у чему имају пресудну помоћ српског муслимана, Расима Љајића (министра у Влади Србије, задуженог за изручивање Срба Хагу, односно – задуженог за сарадњу са Хагом), али и бројних тзв. невладиних (читајте – антисрпских) организација у Србији.
Дакле, то што су Срби у Сребреници са околином у Подрињу пресекли пут џихада ка Европи, неумољиво и непомерљиво има додатну тежину, пре свега, за саму Републику Српску, јер се данашња званична Србија припрема на предају делова своје најважније државне територије (у историјском и економском смислу) – Косова и Метохије Албанцима и Американцима, а Рашку област муслиманима (простор на коме је иначе настајала српска држава пре Косовског боја, а коју данас муслимани, којих тамо има највише у Србији, зову по турском – Санџак!)!
Што се “случаја“ Сребренице тиче, уочљив је недостатак воље власти Србије, па и Републике Српске, да се неумољиве чињенице ставе на сто и да се тек на основу њих доносе или прихватају било какве пресуде. Напротив. Тзв. хашки трибунал је оптужницом обавезао америчке представнике у власти Србије да недоказане злочине, наметнуте готово само Србима, доказују и проглашавају – истином, без истинитх, правоснажних доказа!
Република Српска још увек (а већ је прошло и 11 година од подизања непоткрепљене Хашке оптужнице против најугледнијих, легендарних Срба) није смогла пуну снагу да сагледа чињенице, пре свих, о страдању српског народа. Напротив, пре две године, на захтев Високог представника Међународне заједнице Педи Ешдауна, Комисија Владе РС сачинила је један срамни извештај о случају Сребреница – по диктату наручиоца и у прилог тврдњи да су Срби извршили геноцид над муслиманима у Сребреници (они су чак досегли до бројке од 12.500 убијених “недужних“ муслимана јула 1995.).
Како већ неколико година истражујем истину о страдању народа у сребреничком крају (написала књиге о томе: “Истинита Сребреница“ и “Српске мученице из Сребренице“, а у припреми је читава едиција), знам да се у “случају Сребреница“ они који оптужују српски народ не служе документованим чињеницама. Стога сам уверена да ће кад-тад власти Србије и Републике Српске уложити напор да се прецизно и објективно, научним методама дође до валидних квалификација догађаја, не само у Сребреници, већ и на територији Балкана и Босне и Херцеговине. За сада, ко год се у Србији за то залаже бива оптужен да је припадник тзв.“антихашког лобија“, а пред вратима Парламента Србије већ трећа година чекају разне декларације о признању да су Срби извршили геноцид у Сребреници и Закон о забрани расправе о догађајима у ратној Сребреници!
Од ослобођења Сребренице од џихад терора муслиманских паравојних и војних снага (о чему располажем на стотине докумената из извора Армије Босне и Херцеговине) прошло је већ 12 година, а народ се још није ослободио од наметнутог мучног пребрајања несталих и погинулих муслимана приликом предаје Сребренице 11. јула 1995. године генералу Ратку Младићу! (Напомињем да је Генерал са свега 20-ак војника примио Сребреницу од представника Холандског батаљона и цивилне власти, иако је дотле у Сребреници боравило преко 6.200 добро наоружаних војника босанске Армије!)
Да би се искупили за тешко страдање народа и да би рат трајао, ево трећа година, “богови рата“ организују спектакуларно окупљање муслимана на тај дан – 11.јула, на муслиманском споменгробљу у Поточарима (на путу између градића Братунца и Сребренице, у Републици Српској). Ту се сваке године сахрањује нови број муслимана, наводно идентификованих жртава српског геноцида 11. јула 1995. године.
До сада је принето 1937 зелених ковчега и спуштено у гробна места, или “нишане“ (како се то каже на бошњачком језику, који однедавно званично користе муслимани у Босни и Херцеговини и у Рашкој области у Србији), иако је верски поглавар муслиманског народа у БиХ још 2003-те, приликом отварања овог споменика,објавио да је од 11. до 15. јула 1995. године од Младићеве руке и његових војника страдало читавих десет хиљада Сребреничана! На споменику, пред којим се клањају сви посетиоци, записао је, између осталог: “нека освета буде правда“!
Ово споменгробље (мезарје, на бошњачком) основао је 2003. године Волфганг Петрич, својом вољом, као Високог представника Међународне заједнице у Босни и Херцеговини. Десетогодишњица од предаје Сребренице, обележена је глобалним светским програмом на највишем, чак и државном нивоу, у 81 држави на свим континентима. У Поточарима се тада слегло небројено много људи и званичних представника најмоћнијих држава. За 25 милиона долара пред заветним спомеником поклонио се Клинтон.
Борис Тадић, председник Србије стигао је наредне године (а никада није присуствовао ниједном српском парастосу у Републици Српској!).
Следећи “високи представници“ озваничавали су ову “Фондацију споменмезарје Сребреница-Поточари“ као осмишљени симбол геноцидности српског народа, одлукама да се простору придода и зграда Фабрике акумулатора, те да се сав тај простор пренесе у надлежност Државе (читајте: муслиманске) Босне и Херцеговине, са очигледном намером да се једног дана читав тај део Републике Српске означи као припадајући – Федерацији БиХ! Онако како је желео Алија Изетбеговић: “муслиманија“ до Дрине!
Монструозна игра бројки убијених “недужних“ сребреничких муслимана почела је још 8.септембра 1993. године, приликом посете Алије Изетбеговића Билу Клинтону. Поседујем видео запис о томе како је Клинтон подучио Изетбеговића да жртвује 5.000 муслимана у Сребреници, да би добио америчку војну помоћ у дефинитивном обрачуну против Војске Републике Српске!
Постоје видео записи и писане изјаве сребреничких муслимана политичара, који говоре да је Србима измишљен геноцид!
Све је узалуд! Као да ништа нису рекли, као да и сами нису учествовали у зверским прогонима српског народа из њихових села, у пљачкању и паљењу њихових кућа, они прекорно учествују у поточарским “свечаностима“.
Тога дана сјате се бројни амбасадори из Сарајева, дођу представници “невладиних“ организација из Београда да осуде српске злочине и сажале се на “сребреничке мајке“. Десетине тв камера и новинара бележе и објављују догађај. Председник Србије, Борис Тадић даје изјаву да злочинци треба да одговарају, саучествује у болу породица страдалих (својевремено је примио у Београду представнице муслиманских “мајки Сребренице“- за српске мајке се никада није заинтересовао).
… Српски народ сребреничког краја има своју Књигу мртвих: под крстовима почива 3287 новомученика, уморених од 1992-1995. године на својој земљи, пред својим домовима. Сахрањени су на многим сеоским гробљима, тамо где су се рађали и где су, бранећи се од усташа и џихадлија, погинули.
На Петровдан, 12. јула, на годишњицу (од 1992.) највећих страдања Срби одржавају достојанствене парастосе. Највеће гробље је у Братунцу.
И овог Петровдана била сам тамо. Из Београда су дошли још припадници Народног покрета 1389. и генерални секретар Српске радикалне странке, Александар Вучић, са делегацијом. У медијима објављена тек понека вест… Изјаве председника државе Србије нема…
Београд, 14.јула 2007. Љиљана Булатовић