Излагање Владимира Кршљанина на Међународној конференцији „Да се не заборави! (Глобални мир против глобалног интервенционизма и империјализма)“, која је поводом 15-годишњице почетка оружане агресије НАТО, а у организацији Београдског форума за свет равноправних, Друштва српских домаћина, Клуба генерала и адмирала Србије и СУБНОР-а, одржана 22-23. марта 2014. у Сава центру у Београду.
Драги пријатељи,
Желим најпре да Вам у своје име и у име још једне организације, која се зове Народни фронт, нове, и надам се ускоро велике, пренесем поздраве, подршку и поштовање.
Ми смо овде заједно на једном послу већ много година, као једна породица. Неки су можда овде први пут, у тој породици, а знам да је већина вас већ много пута. Учествујемо у овој бици, која је не само битка за Србију и српски народ, којима је учињена неправда, то је и битка за спасавање света. И ми то тако сви и осећамо.
На ову петнаестогодишњицу, у овим мартовским данима, суочавају се два догађаја, два историјска процеса. Један је тај од пре 15 година, чију годишњицу обележавамо и према којем већ имамо одређену историјску дистанцу – много смо закључака већ усвојили, иако неке чињенице и аспекте свега тога и даље откривамо. Други процес, то су догађаји у Украјини. Тешко је износити судове о догађајима који се управо дешавају, али са нашим искуством, са искуством онога што се дешавало нама, можемо и тај процес да сагледамо јасније.
У том смислу, од 16. марта и кримског референдума, ништа у свету више неће бити исто, ни кад је у питању Европска Унија, ни НАТО пакт, ни глобални међународни односи на какве смо навикли.
Често нам се чини, овако говорећи самима себи, без присуства великих медија, без присуства значајних државних представника, да не можемо много учинити да ствари променимо. Међутим, сада ствари почињу да се мењају из корена, и то из два основна разлога. Први, што се исти сценарио који је примењен против српског народа, сада примењује против руског народа, а ту је огромна разлика. Дошло се до краја. Други је разлог да то што се ударило на Русију, показује да је западни систем у леталној фази своје кризе.
Ја сам неким украјинским пријатељима још почетком 90-их говорио и упозоравао их: сваки први говор новоизабраног америчког председника, од 1948. до 1990. је увек садржавао обавезну реченицу „САД гарантују независност Југославије“. И кад су те исте САД са својим савезницима урадиле са Југославијом оно што су урадиле, та је реченица изненада нестала из њихових говора и зајмењена је реченицом „САД гарантују независност Украјине“. Још тада сам говорио украјинским пријатељима: погледајте шта нам се десило; ако вам ови гарантују независност, пазите се добро како ћете проћи. Мислим да су и они размишљали, и размишљали су и у Русији. То видимо, и по снази која се показује и по порукама које су нам руске колеге овде изнеле.
Други важан аспект овога је – када су се фашисти појавили у Хрватској и Босни, нама нико у свету није веровао. Кад су се фашисти појавили у Украјини, и кад Русија указује на ту чињеницу, онда разни CNN-ови и остали њихови пропагандни сервиси не могу то да забашуре. Него сад сви виде да је савезник НАТО-а, да је савезик западне владајуће олигархије – чист фашизам: фашисти, злочинци, терористи…
Моја главна порука у овом тренутку је да треба да се окренемо синтетичком сагледавању свега онога што се десило. Ми годинама анализирамо, а сада је време за синтетичке закључке и за отклањање последица.
Јасно је и видљиво да када су једном ударили у руски зид, и када, не само да су се мало разбили, него је тај зид почео да се креће, онда су се страшно уплашили , не знају шта ће од муке, а вероватно то не би ни урадили да нису већ били у паници. Али ово се није десило у Украјини први пут, пре тога се десило у Сирији. То говори о њиховом очајању, а то што је Русија довољно јака и нема страха, само ће убрзати крај овог страшног, злочиначког, агресивног, глобалистичког, неолибералног система.
Нема више оног фактора због којег би било ко куповао доларе без покрића. Једини фактор због којег су долари без покрића били средство за пљачкање читавог света, био је страх од америчке војне силе. Ако нема могућности да Америка нападне – не Украјину, о томе нећу ни да говорим, него Сирију, зато што би се Русија умешала, онда се више нико неће плашити америчке агресије каква је нас задесила 1999.
А које су страшне последице које овде још увек имамо? Ми овде не говоримо само о агресији 1999, која је оружани врхунац злочина, ми говоримо о комплексном рату против Југославије, онако како га је Слободан Милошевић у Хагу дефинисао. Тај рат је трајао од 1991. до 2000. године. А после тога је, додао бих, уследио период привремене окупације. Шта нам је тај рат оставио?
Оставио нам легло трговине дрогом, највеће злочиначко мафијашко легло у Европи и на свету, које се налази на Косову и Метохији. Не говоримо ту ни о каквој држави, ни квазидржави, ни нелегално признатој држави – то је легло злочина! И једино се тако о њему може говорити. Легло злочиначке мафије, која годишње прави профит на хероину из Авганистана, који се често америчким војним транспортима стиже на Косово и Метохију, од три милијарде евра годишње – према подацима шефа руске агенције за борбу против наркотика.
Друго, говоримо о тој привременој окупацији Србије, током које је изгубило живот, као последица «транзиције» и приближавања Европској Унији – 400.000 људи! То је више него што је погинуло 90-их у свим ратовима, на свим странама на простору бивше Југославије. То су људи који су умрли због сиромаштва, нелечења, осиромашеног уранијума и свега осталог. То је окупација која је изражена контролом ове земље, коју спроводе амерички и британски официри, који седе у свим безбедносним структурама Србије, у војсци, полицији, тајним службама. Тако нешто не постоји чак ни у НАТО земљама.
И трећа ствар која је недопустива за свет, која мора да оде када крене талас, а ветар је већ задувао са Истока на Запад, јер ударили су на земљу која никад није била поражена, па неће бити ни овог пута, и која се не плаши ни њихових санкција, ни њихових војних претњи, та срамота света је Хашки трибунал. Овде се са најискренијим побудама кунемо у међународно право и Уједињене нације. Али, под окриљем УН налази се страшни злочиначки механизам, у коме је око 20 Срба већ изгубило живот, на челу са председником Милошевићам. Ја сам мислио да Шешеља неће моћи да задеси, као младог човека, таква судбина, а сад знамо да се и он разболео од рака после 11 година притвора! Ко то може да толерише?
Овде се налазе представници, хвала Богу што је тако, три можда најјача «think-tank“-а у Русији: Руског института стратешких истраживања, Института славјановеденија Руске академије наука и Академије геополитичких проблема. Предлажем да направимо један заједнички пројекат, међународни пројекат, који би припремио, из свег овог материјала са ове конференције и са бројних сличних одржаних у прошлости, синтетичке стратешке закључке, који могу да послуже и Русији, и нама, и свету. Јер морамо да отклонимо последице НАТО агресије. Хвала вам.
