По Владимиру Путину, резолуција Савета безбедности УН, која дозвољава употребу силе против Либије је „погрешна и штетна“, а агресија против Либије „личи на срењевековни крсташки поход“, у њој нема „ни логике, ни савести“. Тај опасни тренд америчке политике, Путин је описао овако: „У време Клинтона су бомбардовали Југославију и Београд, Буш је послао војску у Авганистан, а затим под измишљеним и потпуно лажним изговором – у Ирак, ликвидирали су читаво ирачко руководство, чак су изгинула и деца из породице Садама Хусеина. А сада је на реду Либија.“ Узнемирујуће је да се одлуке о употреби силе доносе тако олако, подвукао је Путин у разговору са радницима најзначајније руске фабрике балистичких ракета, и закључио да „данашњи догађаји у Либији доказују да правилно поступамо јачајући војну моћ Русије“.
Ове речи, које је Србија очекивала да чује од Путина, и које охрабрују све који се у свету боре за своју независност и слободни развој, а против светске олигархијске диктатуре, значиће и почетак коначне политичке ликвидације следбеника те диктатуре у самој Русији. Тај захват ће можда бити болан, али је неопходан, јер су у питању судбине и Русије и целог света.
Братска приврженост Русији, коју народ Србије испољава, упркос кратковидости и слугерањству сопствене власти у односу на Запад, снажна је и нескривена. Таквом је постала када се Русија усправила и када је узела у заштиту Србију на Косову и Метохији, а самој Србији понудила, кроз „Јужни ток“ и друге економске аранжмане, могућност стварног економског развоја, а тиме и смањења зависности од својих непријатеља. Такву Русију, за данашње Србе, персонификује Владимир Путин.
Тиме је створена не само нада, него и сигурност опстанка Србије. У марту су отпочеле агресије на Србију, на Ирак, и сада на Либију. Путин долази у Србију дан уочи годишњице НАТО агресије, и тиме нам јасно поручује да на 24. март не треба да гледамо само са тугом, него и са поносом, јер је смисао жртве коју је 1999. Србија поднела, у њеној сигурној будућности. Данашња Русија ту жртву поштује. Наше јунаштво је помогло Русији да стане на ноге. Србија и Русија су делови православног словенског саборја. И даље ће се међусобно инспирисати, продубљивати и ширити свестрану сарадњу.
Покрет за Србију поздравља Владимира Путина и пут којим заједно идемо.
