Да ли можете да замислите да се игра дерби „Звезда“-„Партизан“, да после тога групица навијача направи нереде у некој од београдских улица, а да онда, под утиском тог догађаја, медији забораве да вас обавесте о резултату, а наравно и о току утакмице! А да у наслове ставе „Хулигани организовали дерби после којег су разбијали излоге“. Ово очигледно у фудбалу није могуће. Али на српску жалост, могуће је у српској политици. И то на тему односа према НАТО пакту и његовој агресији, а баш на дан трагичне десетогодишњице.
Највећи скуп овим поводом одржан је на београдском Тргу Републике. Упркос тоталној медијској блокади када је најава митинга у питању (а организовале су га патриотске организације, које ваљда зато што су патриотске, немају никакву државну потпору – Народни покрет Србије, уз помоћ СНП „1389“ и Удружења „Слобода“ и подршку бројних других) на тргу се у 19 часова окупило око 8000 људи. Организатори су учинили огроман напор да митинг има општенародни, саборни, нестраначки карактер, достојанствен садржај и ток, а и да у техничком смислу буде на нивоу повода. Да су умногоме у томе успели, говори и списак истакнутих говорника, домаћих и страних, међу којима су били: генерал Леонид Ивашов, Сергеј Бабурин, потпредседник 4. руске Државне Думе, Константин Затулин, депутат и члан руководства “Јединствене Русије”, Максим Мишченко, депутат и лидер подмлатка “Јединствене Русије”, Ремзи Кларк, бивши амерички министар правде, Клаус Хартман, потпредседник светског и председник немачког Савеза слободних мислилаца, Велко Влканов, председник Бугарског савета за мир, генерал Спасоје Смиљанић, академик Михајло Марковић, вођа Срба из Косовске Митровице Василије Гаљак, ратни инвалид мајор полиције Зоран Тмушић, проф. др Веселин Ђуретић, проф. др Мила Алечковић-Николић, амбасадор Владимир Кршљанин, представници организација “Браниоци отаџбине”, Равногорски покрет, СНП “Светозар Милетић” и истакнути уметници Ивана Жигон и Љуба Манасијевић. Благослов Митрополита Амфилохија пренео је архимандрит Николај. На митингу је било и неколико стотина противника НАТО и пријатеља Србије из Грчке, Русије, Немачке, Аустрије, Швајцарске, Француске, Италије, Велике Британије, Ирске, Данске, Канаде, САД и српске Дијаспоре.
Па зашто је онда митинг «прећутан» у медијима? Ваљда зато што је осим поште херојима и жртвама, као и осуде агресије, искрено и уз масовну подршку осудио и оне аспекте стања у Србији који би се могли оквалификовати као окупација («Нећемо НАТО у Србији!», «Србија-Русија, не трeба нам Унија»), због осуде ЕУ, Хашког трибунала, политике САД и Велике Британије, као и због изузетно отворено изречене поруке истакнутих гостију из Русије – што год Србија одлучи да учини на плану националног уједињења и борбе за своја права, имаће снажну подршку Русије.
Неолиберална западна агресивна политика умире у мукама опхрвана кризом коју је сама створила. То признају и шефови водећих западних држава. Али у Србији су поруке попут ових изречених на митингу још увек непожељне, морају се цензурисати или отворенном манипулацијом бацити у други план.
Како је то изведено? Групица плаћених Чединих професионалних разбијача јавних скупова са капуљачама на главама је умарширала у митинг из Француске улице. Почела је галама непримерена оваквом скупу, а препеване усташке пароле («Уби, закољи, да Србин не постоји», «Са вером у (поглавника и) Христа, против комуниста») је прихватила још једна групица најглупљих («Образ» итд.). Кад су схватили да на митингу нису пожељни и да је већина присутних против таквог понашања, сви заједно су напустили митинг и још за време његовог трајања направили инциденте на Зеленом Венцу и другим местима. Полиција је ухапсила тридесетак младих људи. Сумњам да је ухапшен ико од ових са капуљачама.
А какву нам поруку упућују режисери оваквих опасних манипулација? Да се народ не сме окупљати и исказивати своје незадовољство, јер ће бити организовани инциденти којима ће то окупљање бити, бар у медијском смислу, обезвређено. Међутим и овај митинг је показао, да што су повод и порука организатора јаснији, народа ће бити више, а манипулације ће имати мање ефекта.
Био је велики општенародни митинг. Већ његова припрема (пријављен је полицији још уочи нове године), а и писма упућена свим сегментима власти, релевантним политичким странкама и медијима, узбуркали су духове и изнудили фарбање споменика на Ушћу, неискрене изјаве Владе, националне и друге академије. Ми из народа смо поносни, а они нек се стиде. Парастосу жртвама агресије у храму Светог Марка, који је служио Митрополит Амфилохије са целим Синодом, а који је одржан уочи митинга, није присуствовао нико од највиших државних функционера. Ваљда су се плашили да се сретну са народом и са Богом.
Владимир Кршљанин, председник Народног покрета Србије
НИН бр.3040 («Одјеци», стр.7) 02.04.2009.
www.nin.co.rs
