Дан спомена, односно дан његовог одласка у вечност, 11. март, као 2006, и ове године пада у суботу. У хашком казамату званом Шевенинген, који су некад држали нацисти, а сада натисти (разлике готово да нема), уморен је Слободан Милошевић. Мученички је пострадао јер је под његовим вођством Србија најпре васкрсла, а затим је водила Нови косовски бој, у којем, као ни у оном 1389, није поражена. На послетку, у пет година хашке суданије, сам против машинерије тајних служби НАТО, Слободан је одбранио српску истину и косовски завет. Битку, на терену вечног живота, Србија предвођена Слободаном и даље води. Вечна Србија, мила мати, пробудила је тако свој народ, али и Русију и Кину и постала весник Новог света. Задатак нас, њене деце, је да будемо достојни Србије и Слободана.

Али, идимо редом у сагледавању оног најважнијег што се данас види.

Шта је Слободан Милошевић за Србију?

Обележавајући шест векова Косовске битке 1989, милиони Срба су жељно слушали Слободана, који је објавио да постојимо, да су наш дух, вера, традиција и наше име живи, да свима нудимо братску, или бар равноправну сарадњу, али да своје злочинцима нећемо дати. Знајући шта, коме, на ком месту и у којим условима говори, он је пророчки наслутио и Нови косовски бој. И показао да смо за њега спремни.

Православна, историјска Србија је дакле васкрсла. У срцима својих људи и као држава. Да нису биле много снажне наше духовно-моралне вредности и у срцима наших људи и у личности нашег вође, то не би било могуће. Ни да се бране Историјска Србија, њен стваралачки развој и социјална правда.

На те вредности одмах су ударили демонски легиони „демократског запада“  – са свих страна. Усташе, балисти, терористи, нарко-мафија, НАТО-кохорте, санкције, НВО, хашки трибунал…

У Првом европском рату, који је НАТО водио против Срба, успели смо да одбранимо Србију, Црну Гору, Републику Српску и Косово и Метохију. За своје победе добили смо трајну међународноправну потврду – Дејтонски споразум и Резолуцију 1244.

Под најтежим санкцијама наметнутим кроз систем УН, које је икад добила једна земља, сачували смо независност и социјалну правду. Није започета масовна „прихватизација“, сачували смо монетарни суверенитет и банкарски систем.

Храм Светог Саве је стављен под кров, а православне духовно-моралне вредност и слободарске традиције поново су постале основни друштвени стожер.

Самитом на Криту отворили смо врата за нови Балкански савез и историјско помирење и братско зближавање свих балканских народа, што је толико уплашило и разјарило НАТО да су одмах покренули своје најтеже оружје – терористички и агресивни рат за Косово и Метохију.

Први пут у историји, гласањем оба већа Савезне скупштине, покренули смо 1999. формалну иницијативу за улазак у државни савез са Русијом (и Белорусијом). Јељцин се није усудио да то прихвати. Али наша херојска војска и полиција и наш херојски народ предвођени Слободаном, издржали су 78 дана бомбардовања, а Јељцина је на челу Русије заменио Путин. И већ у августу 2000. његова влада је са Слободановом потписала споразум о слободној трговини.

После десетогодишњег отпора војној, економској, субверзивној, агентурној и пропагандој машинерији НАТО – најмоћније злочиначке организације свих времена, српски народ се заморио и поклекао, али не под бомбама, него пред лажима званим „обојена револуција“. Слободан је свргнут и послат у Хаг – рупу на међународном праву, где је сам, уз помоћ групе волонтера из удружења „Слобода“ и својих сведока, водио своју последњу, можда и најславнију битку – одбранио је истину и стекао ореол великомученика.

Многи у свету, чак и непријатељи, поштују Србе због њиховог херојства – у светским ратовима, за које знају из књига, и – у одбрани од агресивног НАТО фашизма, онда кад је био најмоћнији, које су доживели. То поштовање је црвени тепих који се простире пред Србијом у новом свету.

Дакле, за Србију – Слободан је нови кнез Лазар. И – слобода народу!

А шта је Слободан Милошевић за свет?

Владимир Путин, Јевгениј Примаков, Генадиј Зјуганов, Сергеј Лавров, Сергеј Шојгу, Дмитриј Рогозин, Валентин Распутин, Вјачеслав Кликов, Александар Солжењицин, Никита Михалков, Александар Лукашенко, Фидел Кастро, Јасер Арафат, Данијел Ортега, Моамер Гадафи, Роберт Мугабе, Каролос Папуљас, Константин Мицотакис, Харилаос Флоракис, Алваро Куњал, Жан Виденов, Харолд Пинтер, Петер Хандке, Микис Теодоракис, Жак Вержес, генерал Пјер Мари Галоа, Мишел Колон, Едвард Херман, Дајана Џонстон, адмирал Елмар Шмелинг, нека су од највећих имена која су поштовала председника Милошевића или сарађивала са њим. Ипак, чак и глас тих великих људи и Међународног комитета за његову одбрану, ретко је успевао да пробије гвоздену завесу великих западних медија.

Међународни комитет, који данас носи његово име, још увек постоји, као знак да је Слободанова борба од огромног, непролазног значаја за свет. После прве генерације копредседника: Велко Влканов, Ремзи Кларк, Александар Зиновјев, на челу комитета је друга генерација: Клаус Хартман, Мајкл Паренти и Сергеј Бабурин. Упркос пандемији, а поводом 80 година од рођења Слободана, комитет је 2021. одржао конференцију под насловом „Милошевић – против НАТО злочина, за Нови свет“ (www.milosevic.co).

По духовном утемељењу, моралном и политичком ауторитету и самопрегорној борби за добробит народа, можемо рећи да је Слободан Милошевић претеча Владимира Путина. Нажалост, њих двојица се никада нису срели и имали су врло мало прилике да сарађују. Путин је покушао да му помогне – дао је гаранције за његово лечење у Москви (које трибунал није прихватио) и збринуо је његову породицу, када је била мета прогона. 

Слободанова Србија је снагом примера показала свету да је могуће одупрети се злу. А Путинова Русија је у Другом европском рату, који НАТО води против Руса, пред победом, која ће свет ослободити од зла.

Русија и Кина су предводници Новог света, а Србија је његов весник. И Русија и Кина су свесне да им је лекција Слободанове Србије помогла да се ослободе илузија и чврсто стану на ноге. Оне то никада неће, нити могу заборавити.

НАТО је најпродуктивнија индустрија злочина у историји. НАТО је сам по себи злочин. За злочине НАТО, па ни за убиство Слободана Милошевића до сада нико није одговарао. Али томе се ближи крај. У Новом свету нема места за НАТО.

И, као што је још 2001. рекао Александар Зиновјев: „Слободан Милошевић је симбол антиглобализма“.

Градећи стратешко партнерство са Русијом и Кином, Србија је стала на пут обнове суверенитета, економског и духовног развоја. Али у окружењу и унутар Србије још нам прете тамне сенке НАТО фашизма и Видовдана 2001. Милошевић и многи његови саборци су још изопштени и готово да се не смеју помињати. Тек када угледате споменик Милошевићу у центру Београда, то ће бити знак да је Србија слободна и у савезу са Русијом. За сада, Слобода(н) је у нашим срцима.

(Владимир Кршљанин је амбасадор, секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић“ и некадашњи помоћник Слободана Милошевића за међународне односе.)

[See image gallery at pokretzasrbiju.org] [РТ БАЛКАН]

The post Владимир Кршљанин: Слободанов дан appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

80 година откако се родио и 15 година откако је пострадао

сећање Владимира Кршљанина

Како ће се спојити ХХ и ХХI век, многи Срби нису разумели, па ни многи у свету. Да јесу, Слоба би још био са нама.

ХХ век је био век социјалистичких револуција. А ХХI век је век синтезе праведног и ефикасног друштва (социјализма) са вековним културним традицијама. И век синтезе најбољег у свим културама, најбољег у човечанству, стварно рађање човечанства.

Е, то спајање векова и ту општељудску синтезу, чије дивовске резултате данас видимо у Русији и Кини, започео је Слободан Милошевић.

Слободан Милошевић је био велики Србин, велики социјалиста и велики човек.

Он је унапредио југословенски социјализам и ослободио га од историјских промашаја. Нажалост, тако унапређен, систем је постао сувише добар, да би му западни агресори дозволили да опстане.

Слободан је учинио да васкрсне Историјска Србија – и као велика идеја и достигнуће балканске историје, и као православна вера, и као просвећена демократија, и као братска и савезничка Великој Русији. И наравно, независна, стваралачка и праведна. Па иако су петим октобром и убиством Слободана покушали да је униште, нису успели. Опет је ту. У ствари, ако је васкрсла, она је вечна. Као и за свој народ и његову веру пострадали Слободан.

Имао је безграничну харизму и безграничну скромност. Као политичар – најдоследнији социјалиста, а као човек – најморалнији православац.

Вратио је Косово и Метохију у уставни систем Србије, започео дубоке економске и демократске реформе, супротставио се разбијању Југославије и одвајању делова српског народа од матице. Предводио је борбу народа за слободу и одбрану од НАТО агресије. Захваљујући својој мудрости и вољи народа, у најтежим међународним околностима извојевао је Дејтонски споразум и Резолуцију 1244.  Највише православних храмова је обновљено и изграђено док је он био на челу Србије.

Слободан је био и наш катехон. Србија је привремено изгубила самосталност тек када је он споља организованим пучем оборен. Ни против пуча није применио силу јер је био сигуран у демократску снагу и будућност свог народа. СРЈ је укинута тек када је он послат у Хаг, а Црна Гора отргнута од Србије тек када је он убијен.

Путинова Русија је споразум о слободној трговини потписала са Милошевићевом владом. Осигурала је миран транзит власти после пуча. Дала је гаранције за Слободаново лечење у Москви (на чему се посебно ангажовао бивши премијер Примаков), које је Хашки трибунал одбио. Дала је сагласност за Слободанову сахрану у Москви, уз државне почасти. Јавно и званично је у Савету Безбедности одбацила извештај Хашког трибунала о Слободановој смрти. Супруга и син Слободана добили су политички азил у Русији, а син Марко и држављанство Руске Федерације.

Судбина Слободана је ујединила слободољубиви и прогресивни свет. Са захтевом за његову слободу улицама Хага, од центра до нацистичке тамнице у Шевенингену марширали су 2003. заједно српски родољуби из дијаспоре и западноевропски комунисти, носећи крстове у спомен дотадашњих хашких жртава, уз звуке чувеног „Словенског марша“, који је још 1876. у славу српске борбе компоновао Петар Иљич Чајковски. Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића, као у време суђења Димитрову за паљевину Рајхстага, окупио је најисктакнутије светске интелектуалце, уметнике и активисте.

Слободан је обесмислио најскупљу и најогавнију грешку у историји УН, лакејски орган НАТО пакта – Хашки трибунал. Овај илегални и криминални квазисуд га је зато убио, упркос кампањи за његово лечење, коју је вођена широм света, али која се није довољно чула. Један од првих крупних међународних догађаја о којима је извештавала тек формирана Russia Today – била је сахрана Слободана Милошевића. Остаје морални дуг Србије и света према међународном праву – да се изврши ревизија рада трибунала и судско гоњење одговорних за убиство Слободана Милошевића.

На испраћају Слободана било је милион људи. У Београду и Пожаревцу говорили су Генадиј Зјуганов, Сергеј Бабурин, Константин Затулин, генерал Леонид Ивашов, Ремзи Кларк, Петер Хандке, Михаило Марковић, Милорад Вучелић, Александар Вучић (прочитао поруку Војислава Шешеља), Бранко Ракић… Ивана Жигон је говорила „Пркосну песму“ Добрице Ерића. Прочитане су и поруке Слободанове супруге и сина, којима је онемогућено да присуствују. Опело је служио владика Милешевски Филарет.

За победу над фашизмом и човекољубиви свет, борили су се, раме уз раме, у ХХ веку, православни Руси и Срби. Борили и, уз огромне жртве – изборили, дарујући свету потпуно нови систем међународних односа и међународног права. Тај систем мора бити очуван, јер свет улази у период велике синтезе. Слободан Милошевић је заувек демонтирао хладноратовски покушај раздвајање Руса и Срба. Он је тако својом вером и жртвом васкрсао Историјску Србију и створио нову шансу за Европу, Евроазију, свет. Он је тиме највећа људска достигнућа прелио из ХХ у ХХI век и отворио пут за сарадњу држава и култура, за нови, мирнији и праведнији свет, који успешно предводе моралне силе, Русија и Кина, и у којем Србија данас заузима достојно место.

The post Кршљанин о Слободану Милошевићу: ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ СПОЈИО ВЕКОВЕ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Председник Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе (МСА) и председник Руског општенародног савеза Сергеј Бабурин и председник Српског одељења МСА и председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин разговарали су 15. и 16. децембра у Београду. У разговору је констатована потпуна подударност ставова и договорене су даље активности са циљем даљег јачања сарадње у свим сферама, а посебно у областима духовности, науке, образовања и културе.

16. децембра је у Београду, на свечаној седници председништва Културно-просветне заједнице Србије и Српског одељења Међународне словенске академије, додељена Повеља Културно-просветне заједнице Србије високом госту из Русије и великом пријатељу Србије Сергеју Николајевичу Бабурину.

После уводних речи генералног секретара КПЗ Србије Живорада Ајдачића и председника Српског одељења МСА Владимира Кршљанина, Бабурину су ово велико признање уручили председник и потпредседник КПЗ Србије проф. др Зоран Аврамовић и Братислав Петковић.

Повеља је Бабурину додељена „за трајни допринос јачању братских веза, сарадње и солидарности народа, држава, културних и просветних установа Србије и Русије“.

Проф. др Сергеј Бабурин је познат и као политичар и као научни радник у области уставног права, био је потпредседник Државне Думе Русије Другог и Четвртог сазива, а данас је водећи истраживач Руске академије наука и председник Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе. Кроз читаву своју каријеру помагао је борби српског народа и јачању српско-руског јединства и сарадње.

Занимљиво је да је Бабурин тек пети страни држављанин који је добио високо признање Културно-просветне заједнице Србије, једне од наших најугледнијих установа културе. Пре њега, признања су добили Никита Михалков, Николај Бурљајев и нобеловци Харолд Пинтер и Петер Хандке.

Сергеј Бабурин је у Београду боравио на позив Института за политичке студије. Он је 16. децембра посетио Институт и водио разговоре о сарадњи са директором др Живојином Ђурићем, а затим су обојица разговарали са државним секретаром у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Владимиром Поповићем.

Бабурин је затим посетио амбасаду Руске Федерације и разговарао са амбасадором Александром Боцан-Харченком.
Увече је Сергеј Бабурин у организацији Института за политичке студије у историјској Кући Крсмановића одржао предавање на тему „Односи Русије и Србије у 21. веку – питања сарадње и безбедности“.

Снимак предавања можете погледати овде:

https://youtu.be/IrXICz-WfcQ

А опширан извештај можете овде прочитати:
http://fakti.org/serbian-point/baburin-istorijska-neophodnost-je-medjudrzavni-savez-rusije-belorusije-i-srbije
У току дана, Бабурин је посетио и редакцију „Политике“ и дао веома запажен интервју овом листу:
http://www.politika.rs/scc/clanak/444510/Rusija-jos-nije-rekla-sta-hoce
Интервју су цитирали многи медији у Србији, Републици Српској и Црној Гори.

The post БАБУРИН У БЕОГРАДУ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Оно што се дешавало на Кошарама тешко је описати. То само знају војници који су тамо били и Бог

Пуковник Љубинко Ђурковић сматра да су хероји са Кошара бранећи своју земљу, Србију, Косову и Метохију и тадашњу СР Југославију, исписали странице и странице херојских подвига и да су примјер младим генерацијама како се брани отаџбина. Он је поручио да се на Кошарама исписивала српска историја битака, попут оних на Колубари, Церу, Куманову и да је дужност државе и наредних генерација да се достојно одуже тим јунацима. По њему Кошаре су „дијамант на мачу српских побједа“ и да се та битка не смије заборавити. Битка на Кошарама је почела 9. априла и трајала је 67 дана. Пуковник Ђурковић је то рекао на трибини о Кошарама у „Српској кући“.

-Битка на Кошарама почела је ујутру 9. априла и то масовним нападима терористичке ОВК, која је имала подршку НАТО снага. Тога јутра први напад далеко многобројнијих ОВК снага на себе је примило 110 војника, а херојским отпором спријечили су копнену инвазију ОВК. Мало касније тога дана тој групи војника пристигла је помоћ из редовног састава наше војске, па је у том моненту на Кошарама и на фронту дугом око 20 километара било 1357 војника. Насупрот њима налазило се око 7000 непријатељских војника, појаснио је пуковник Ђурковић.

Он је говорио и о првим жртвама на Кошарама, а први је погинуо војник Симо Поповић из Црне Горе. Након тога, падале су нове жртве, али сви они и рањени показали су велико херојство. Било је случајева да смртно рањени војници бодре своје команданте да наставе јуриш и чак су тражили да нема потребе да им се пружа помоћ, јер они су већ изгубили живот.

По његовим ријечима на Кошарама се битка водила у временски тешким условима, а на врховима око 2000 метара било је више метара снијега. Било је веома тешко снабдјевати јединице на првој линији фронта, а то је рађено само огромним пожртвовањем војника.

–Оно што се дешавало на Кошарама тешко је описати. То само знају војници који су тамо били и Бог, тврди пуковник.

На Кошарама је погинуло 108 војника, док је више од 200 задобило ране које су их направиле инвалидима. Овим посљедњим је неопходна здравствена њега, а пуковник Ђурковић тражи да држава мора да тим херојима помогне, како би се лијечили и бринули о својим породицама.

-Посљедњих година много тога се мијења. У Србији се планира и подизање споменика јунацима са Кошара, дијеле се признања, а у чувању истине о том боју укључили су се и медији, па је све више емисија о том херојском отпору наше војске НАТО агресору. Да није било Кошара сигуран сам да би се НАТО и њихова ОВК ушетали на Косову и Метохију и стигли до Београда. Међутим, побједа наше војске спријечила их је у томе, истакао је пуковник Ђурковић.

Он је додао да након 20 година од агресије НАТО-а за војничку побједу на Кошарама и херојски отпор на Кошарама стижу признања и из редова команданата НАТО-а. Пуковник Ђурковић сматра да је херојски отпор војске 1999. године омогућио неопходна предах Русији, која се након тога опоравила и која ће знати како да заштити Србе и Косово и Метохију.

О времену агресије говорио је и Момир Булатовић, савезни премијер у вријеме НАТО агресије. Он је битку на Кошарама упоредио са оном у Термопилима и нагласио да су на бранику отаџбине против албанске и НАТО војске заједно са војницима гинули и официри.

–Поред војника хероји су и ти официри који су дијели њихову судбину. да није било тог херојског отпора не би било ни резолуције УН о Косову и Метохији по којој је КИМ саставцни дио СР Југославије. Та резолуција је била излаз за НАТО земље, а не за нас, јер ми и да смо хтјели не би могли да је изгласамо, закључио је Булатовић.

https://www.in4s.net/pukovnik-ljubinko-djurkovic-kosare-dijamant-na-srpskom-oruzju-video

The post Пуковник Ђурковић у Подгорици: Кошаре – дијамант на српском оружју appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

• Председник међународне словенске академије Сергеј БАБУРИН о новој књизи Владимира Кршљанина: „Србија је, заједно са Русијом, духовни стуб словенског света, што значи да су управо оне позване да спасу, како јединство Европе, тако и сам мир на континенту. Кршљанин брани тај закључак свом снагом своје душе и логиком размишљања. У потпуности сам са њим сагласан“
• Слободан АНТОНИЋ: „Русију Кршљанин с правом препознаје као одлучујућу шансу да се Србија извуче испод атлантистичког ига. Кршљанин прижељкује активнију улогу Русије, али он зна да је таква улога могућа само ако Москва у званичном Београду добије искреног партнера коме је стало до суверености и демократије“

         МОЖЕ ли српска политика да буде слободнија, успешнија и поноснија? Како се ослободити смртоносног НАТО загрљаја?

         Да ли је могућно и шта значи војно-политичко савезништво са Русијом? Како је српски отпор западној агресији утро пут Владимиру Путину?

         Које су то цивилизацијске одреднице на основу којих Русија и Србија граде позитивну алтернативу за читав свет? Шта стварно повезује Србију, Путина и Трампа?

         Шта нам је чинити у свету који се променио јер смо и ми томе допринели?

         Ово су нека од темељних питања на која одговара књига Владимир Кршљанина „СРБИЈА  И  РУСИЈА: аргументи за нову политику“ (издавачи: Центар академске речи, Шабац; Информатика, Београд; Међународна словенска академија, Москва).

         Пред читаоцем је најсвеобухватнији и најконзистентнији покушај компоновања српске политике за 21. век. И не само компоновања, већ и њене провере – у односу према свим битним догађајима који су заокупљали нашу пажњу последњих година.

         Књига садржи два огледа: СРПСКО-РУСКИ ОДНОСИ, БАЛКАН И ЕВРОАЗИЈСКИ САВЕЗ и МЕСТО СРБИЈЕ У КРИЗИ ЕВРОПСКЕ БЕЗБЕДНОСTИ, и око 200 краћих текстова који одсликавају све најбитније у Србији и од значаја за Србију у периоду 2008-2018. године, дакле у периоду рушења постпетооктобарске прозападне парадигме и још увек недовршених порођајних мука обнављања српске слободе.

         Нова српска политика, по аутору, мора да сабира и уједињује све најбоље у српској историји – православно, антифашистичко и социјалистичко.

         Аутор је присутан у српској политици и дипломатији од краја 80-их, у целом релевантном раздобљу, лично познаје већину њених главних актера, а мало ко попут њега добро познаје људе и односе у савременој Русији. То све његове бритке текстове, често песнички инспиративне, чини релевантним и поузданим.

         Владимир Кршљанин (1960) је књижевник и научни радник, који је у тешком времену за нацију све ставио у службу српске политике и дипломатије. Био је члан руководства СПС, помоћник Милошевића у Хагу, амбасадор. Председник је Српског одељења Међународне словенске академије.

         Књига садржи и одзив Сергеја Бабурина и поговор Слободана Антонића. Цитирамо:

         «Владимир Кршљанин није само истакнути друштвени и политички делатник савремене Србије. Он је и политички мислилац, који аргументује зашто Србија треба да буде међу лидерима Словена, не претварајући се у периферију Европске Уније. Србија је, заједно са Русијом, духовни стуб словенског света, што значи да су управо оне позване да спасу, како јединство Европе, тако и сам мир на континенту. Кршљанин брани тај закључак свом снагом своје душе и логиком размишљања. У потпуности сам са њим сагласан.»

          СЕРГЕЈ БАБУРИН, Председник Међународне словенске академије, Потпредседник Државне Думе Русије 2. и 4. сазива.

ЗА ОБНОВУ ПОЛИТИКЕ СУВЕРЕНОСТИ И ЕМАНЦИПАЦИЈЕ

         „Од изласка Кршљанинове књиге Слободна Србија – приручник за ослобођење (2008), Владимир и ја често смо се виђали и разговарали. Бринуло нас је то што се притисци на Србију настављају, што се продужава са нашим државним, економским и културним ломљењем, а да наша друштвена елита све то покорно прихвата само зарад имагинарних „евроинтеграција“.

         Кршљанин је наставио да пише и наступа баш на линији борбе за извлачење Србије из колонијалног положаја према Берлину (Бриселу) и Вашингтону. Тих десет година његове борбе (2008-2018) сасвим лепо се очитује у ових двеста чланака и наступа сабраних у књигу Србија и Русија.

         Русију Кршљанин с правом препознаје као одлучујућу шансу да се Србија извуче испод атлантистичког ига. Русија нам свих ових деценија, као и у ранија два века, подсећа Кршљанин, јасно показује наклоњеност, и то делима, а не речима.

         Значај те поруке данас је за Кршљанина суштински важан: Србија без Русије је не само колонизована територија без идентитета, већ и Србија без Косова, можда и без Војводине, без Рашке, без Републике Српске…

         Кршљанин прижељкује активнију улогу Русије, али он зна да је таква улога могућа само ако Москва у званичном Београду добије искреног партнера коме је стало до суверености и демократије.

         Зато је ова Кршљанинова књига важна. Разнородна и необична по својој структури, она има документарну, али и еманципаторску вредност.

         Због тога имам част да ову књигу од срца препоручим читаоцу.“

         СЛОБОДАН АНТОНИЋ

Контакт за наручивање књиге СРБИЈА И РУСИЈА:
+381642243349
zoran.milosevic@yandex.ru
Цена: 1.500,00 ДИНАРА

CARSA – Србија и Русија: Аргументи за нову политику

The post СРБИЈА И РУСИЈА: аргументи за нову политику appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Изјаве највиших личности руске државе и цркве, Председника Путина и Патријарха Кирила, дате последњих дана, сведоче о потпуном схватању зле суштине предводника политичког Запада. Тим схватањем и тим изјавама то зло се жигоше, раскринкава и криминализује. А то је више од пола пута до победе над тим злом.
То схватање и те изјаве су зато и спасоносни.

Обе изјаве су дате усмено, «из главе», без читања и добро их је саслушати. Ради подвлачења њихових најзначајнијих момената, дозволићемо себи слободу да их овде цитирамо у кондензованом облику.

Патријарх Московски и Целе Русије Кирил је у проповеди на литургији поводом стогодишњице стрељања Царске породице, пред сто хиљада људи, у Јекатеринбургу 16/17. јула 2018. рекао:

Иза овог страшног злочина је нешто стајало, постоји колективна кривица целог народа, заокрет у историјском животу Свете Русије који је довео народ у тешки и страшни ћорсокак. У току најмање 200 година, које су претходиле тој трагедији, одвијале су се промене у свести људи које су многе довеле до богоотступништва. Интелигенција и аристократија, па чак и део клира, почели су да прихватају туђе мисли, туђе идеале, туђи поглед на свет, који се формирао под утицајем философских и политичких теорија које немају ништа заједничко са хришћанством.

Да ли је могуће изградити срећан живот посредством злочина, крви, насиља и рушења светиња? Историја јасно сведочи: није могуће!

Председник Руске Федерације Владимир Путин је на саветовању са амбасадорима и сталним представницима Русије при међународним организацијама, које се одржава једном у две године, 19. јула 2018, само три дана после сусрета са Доналдом Трампом у Хелсинкију, рекао:

У САД постоје снаге које су спремне да на жртву својим амбицијама принесу: руско-америчке односе, интересе америчког бизниса и америчких радника, интересе својих савезника и саму безбедност САД.
Постојање тих снага се не уклапа у нашу политичку философију. Нас су учили да људима који раде за државу, морају увек изнад свега бити интереси државе и друштва. Али у САД постоје они којима су своји интереси изнад општенационалних. Ти људи су моћни и намећу милионима својих суграђана ствари супротне нормалној логици историје.

То морамо имати у виду у нашем практичном раду.

Из ових кратких изјава можемо прочитати много. Овде ћемо навести неколико закључака, који нам се чине незаобилазним.

Председник Путин и Патријарх Кирил слично размишљају. Дакле, у Русији постоји симфонија световне и црквене власти.

Револуционарни терор, цареубиство и братоубилаштво који су запретили постојању Русије и које је она са огромном муком и многобројним жртвама превазишла, дошли су са Запада. Али не у моменту, већ као врхунац процеса који је трајао два века. Сва духовна угледања на Запад, од времена Петра Великог, била су погубна. И због тога што духовну саборност замењују бесомучном располућеношћу. Политички Запад је владао над људима и народима сукобљавајући их међу собом. И између нација и унутар нација.

Баш у разговору са најстручнијима за спољну политику, председник Путин указује да у пракси није сасвим тачно да су државе субјекти међународних односа и међународног права, већ да међу њима постоји и уљез – неке снаге, односно неки људи, највише у САД, који утицајем далеко надмашују већину држава. Дакле зла суштина политичког Запада је персонализована. Путин овом изјавом жигоше и криминализује светску закулису, осуђујући је на пораз истом методом којом је из историје протеран нацифашизам. Чак и жешће и непопустљивије – јер овде се ради о дефинитивним кривцима: противницима Бога, човечанства и људске историје.
Неки са Запада и даље, иако су откривени, покушавају да владају помоћу злочина, крви, насиља и рушења светиња. То смо ми Срби најбоље искусили. И имаћемо то у виду у нашем практичном раду.

Пише: Владимир Кршљанин

23. јула 2018.

The post ПУТИН И КИРИЛ О ПРОТИВНИЦИМА БОГА, ЧОВЕКА И ЉУДСКЕ ИСТОРИЈЕ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Промоција књиге РЕКА ЉУБАВИ – сабране поезије и препева Владимира Кршљанина (издавач: „Просвета“), одржана је у сали Удружења књижевника Србије у Француској бр. 7, у уторак, 13. фебруара 2018. године.
На промоцији су говорили Срба Игњатовић, Горан Бабић, Миљурко Вукадиновић, Миодраг Радовић, уредник „Просвете“ и аутор.
У музичком делу програма наступио је руски женски вокални ансамбл „Роса“.
Уредник и водитељ је био Миљурко Вукадиновић.

Иступајући на промоцији, Владимир Кршљанин је између осталог рекао:
«Љубав је извор живота, и земаљског и вечног. Она је зато и извор саможртвовања. У свету, у саможртвовање се кретало увек заветно, најпре пратећи Спаситеља, а код нас Срба на Косову, и 1389. и 1912. и 1999, а у целом свету опет, у 20. веку, на који се ослањају и моје песме и препеви.

Комплетан снимак промоције

Запад је протерао љубав из људског друштва у сферу приватности, баналности и сентименталности. И зато ће Запад пропасти.
А у нашем, људском и Божијем свету, љубав је у свему најважнија. Извор живота и врхунска заповест. Љубав ка Творцу, Оцу, Логосу, Спаситељу, Светом Духу који је говорио кроз пророке – безгранична, ње никад довољно, и љубав ка ближњем као услов стваралаштва, хармоније, правде, лепоте.
Ко себе воли више него ближњег, он је отпадник.
Колико је реалан такав, незападни, Божији и људски свет, који је, преведен у политички програм, у 20. веку називан социјализам и комунизам, убедљиво показује чињеница да су га опевали сви највећи песници 20. века. Праведни свет и његов духовни источник били су трагично раздвојени. Њихово спајање је почело у Русији, верујем да ће се наставити и код нас.“

Владимир Кршљанин је рођен 1960. у Београду. Магистрирао је астрофизику и објавио много радова из те области. Бавећи се политиком и дипломатијом, био је помоћник Слободана Милошевића и амбасадор. Објавио је више радова и једну књигу из области међународних односа и политичке теорије.
Пре ове, објавио је три књиге песама: Излаз за срце (1980), Еридан, топла река (1990) и Слободна љубав (2000). Песме су му уврштене у две југословенске антологије и превођене на италијански, француски, руски и украјински.

The post Кршљанин: Запад је протерао љубав и зато ће пропасти! appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Позивамо Вас на промоцију књиге РЕКА ЉУБАВИ – сабране поезије и препева Владимира Кршљанина, у издању београдске „Просвете“.
Промоција ће се одржати у сали Удружења књижевника Србије у Француској бр. 7, у уторак, 13. фебруара, са почетком у 18 часова.
На промоцији ће говорити Срба Игњатовић, Горан Бабић, Драган Мраовић, Миљурко Вукадиновић, Драган Миленковић (директор „Просвете“) и аутор.
У музичком делу програма наступиће руски женски вокални ансамбл „Роса“. Уредник и водитељ је Миљурко Вукадиновић.

Аутор је сам сабрао у један том све своје највредније песме, додавши им и препеве више латиноамеричких, британских и руских песника, од Пабла Неруде до Арсенија Тарковског.
Владимир Кршљанин је рођен 1960. у Београду. Магистрирао је астрофизику и објавио много радова из те области. Бавећи се политиком и дипломатијом, био је помоћник Слободана Милошевића и амбасадор. Објавио је више радова и једну књигу из области међународних односа и политичке теорије.
Почетак његовог песничког рада, крајем 70-их поздравили су Десанка Максимовић, Стеван Раичковић, Изет Сарајлић и Мира Алечковић. Пре ове, објавио је три књиге песама: Излаз за срце (1980), Еридан, топла река (1990) и Слободна љубав (2000). Песме су му уврштене у две југословенске антологије и превођене на италијански, француски, руски и украјински.

О поезији Владимира Кршљанина написали су:

Оскар Давичо:

«То је величанствена поезија о чежњи.
Та мисаона поезија која зна да је уморна прошлост уморена иако су немирна сећања векова, не трага толико за смислом уопште, колико за љубављу, за њеним смислом, за тајним навикама будућности.»

Љубивоје Ршумовић:

«Писање историје нашег сна прерасло је у писање историје општег Сна.
Његове теме су разноврсне, понекад изненађујуће вешто пронађене, оригиналне, космичке. Оне често задиру у суштину постојања, филозофски објашњавају свет, готово документарно образлажу настајање новог Смисла…»

Милорад Р. Блечић:

«Право откровење и права поезија.
Има песама које се могу уврстити у оно најбоље, најсавременије и најлепше што се сада уопште ствара у српској поезији. У његовим песмама има нечег судбинског, изразито јаког, мисленог и убедљивог.»

Нада Маринковић:

«Песник који је безброј својих ликова, све стварне и наслућене тајне оставио као дар песмама, осетио је свим бићем да се у човеку самом налазе одгонетке свих тајни, крај и почетак, она моћна васиона присутна у зрну песка, у капи воде.»

Чедомир Мирковић:

«Кршљанин се ослања на језичке тананости, на неспутану асоцијативност, на поетичне реминисценције и на својеврсне струјне ударе парадокса.»

Горан Бабић:

«У стварном, у реалном животу Влада Кршљанин је биће револуције и он би да мијења овај несавршени и неправедни поредак на земљи, али у поезији он је биће љубави, божанства над божанствима.»

The post „РЕКА ЉУБАВИ“ Владимира Кршљанина – промоција appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Српски адвокат Горан Петронијевић бранио је првог председника Републике Српске Радована Караџића, осуђеног на 40 година у Хашком суду. У интервјуу за РТ, адвокат је говорио ко је одговоран за смрт хрватског генерала Слободана Праљка, као и о покушајима западног света да поново испише историју југословенске кризе, односно да свали кривицу на Србе. Петронијевић је такође говорио о ратним злочинима такозваног премијера Косова Рамуша Харадинаја, ризицима због делимичног признања Косова као државе и стварним разлозима за стварање Хашког трибунала.

– Горане, у једном од интервјуа говорили сте о Хашком суду као казненој структури. Недавно је хрватски генерал Праљак починио самоубиство у судници. Мислите ли да је и он постао жртва овог система?

– Сам систем Хашког трибунала је нехуман и негативно утиче на психофизичко стање људи. Многи су умрли тамо, озбиљно се разболели, а неки су починили самоубиства или су умрли под сумњивим околностима.

Генерал Праљак, несумњиво је једна од жртава овог трибунала и такав систем годинама исцрпљи људе. Зато што суђење траје дуже од обичног суда. Подсетићу вас да је Војислав Шешел ослобођен након 13 година затвора. Процес је трајао 13 година против њега.

– Шта би могли рећи о покојном генералу?. Многи га симпатишу, али се борио на страни Хрвата. Да ли је тачно да он није био највећи кривац за злочине?

– Да оставимо по страни оно што је учинио или није учинио, да ли је доказана његова кривица или не. Ја лично не верујем у „истину“ коју Трибунал представља као доказану. Генерала Праљка сам лично познавао. Упознали смо се у зидинама Хашког трибунала.

И могу рећи да је био врло образован и невероватан човек који је имао одличне односе са свима. Нарочито са господином Караџићем. Они су били пријатељи пре рата, и пре свих ових догађаја у Трибуналу. Да говорим о томе да ли је генерал Праљак био ратни злочинац, не могу, јер нисам учествовао у његовом суђењу или одбрани. Али не верујем у правду Хашког трибунала.

– Како је извршио самоубиство и зашто Трибунал не говори о овоме?

– Највероватније се Праљак унапред припремио за самоубиство, размишљајући о детаљима. Кривци могу бити стража или неко ко га је посетио. Главна грешка лежи на самом Трибуналу, на самом сигурносном систему.

Поред тога, амбулантна кола су стигла тек након 1 сата и 15 минута, а не како је званично саопштено – за 30 минута. То су тачне информације које сам добио од Хага.

– Трибунал је осудио генерала Ратка Младића на доживотну казну затвора. Познато је да је одбрана тражила да се одложи објављивање пресуде у вези са здравственим стањем Младића. Да ли знате како се сада осећа, да ли има информација о њему?

– Одбрана генерала Младића затражила је одгоду објављивања пресуде због његовог здравственог стања – озбиљно је до тачке да је бесмислено водити процес. Преживио је неколико можданих удара који су изазвали оштећења на мозгу. У већини случајева, он није могао пратити ток суђења.

– Вероватно, да се постави питање о томе зашто се Србима углавном суди, нема смисла. Све у свему, у Русији је очигледно да се ради о покушајима да се сломи Србија. По Вашем мишљењу, да ли је Запад успио исписати историју или у свету и даље знају истину о томе шта се дешавало?

– Запад је преузео улогу историјског судије на Балкану, а то траје протеклих 30 година. Још дуже – 100 година. Недавно се активност запада оштро интензивирала. Највећи интерес за њих представљају Срби – најмногобројнији и јак народ. Православци, који су у блиском односу са Русијом.

Дакле, притисак који се врши на Србе има за циљ да се преиспита историја у смислу да се смањи улога Запада у стварању свих држава које су се појавиле на рушевинама старе Југославије. У њима Запад има огроман утицај и зато је практично окупирао Балкан, изузев Србије.

– Да ли ће Србија бити у стању да превазиђе ово намерно оцрњивање њене историје? Да ли је то могуће у контексту курса које су власти земље преузеле, односно према европским интеграцијама?

– Мислим да је сада немогуће у условима медијског прогона – говоре, Срби су лоши момци, ратни злочинци. Према резултатима рада Хашког трибунала и других судова, Срби су проглашени кривим у 80% случајева. Укратко, Запад је одредио Србе за кривце.

Биће веома тешко српском народу да се опере од ове прљавштине, коју је Запад направио. Чињеница што су Срби са том прошлошћу део процеса европских интеграција значи да ће им се у будућности дати секундарна улога, улога радне снаге. Ово је у случају да нас прихвате, Србе у Европску унију, у шта ја веома сумњам. Мислим да ће се Европска унија пре распасти.

– Почетком 2016. године, Радован Караџић, Ваш клијент, осуђен је на 40 година затвора. Да ли сте у контакту с њим? Шта ради у затвору и да ли се нада да ће икада бити пуштен?

– Поднели смо уставну жалбу против одлуке суда, која ће се размотрити у смањеном саставу Трибунала. Често се чујемо, понекад два пута недељно. Он је у добром психофизичком стању: ради, чита, пише. Чекамо заседање, које се очекује да ће бити у првој половини 2018. године, а одлука неће бити донета до 2019. године. Очекивања су оптимистична.

– Један од најозлоглашенијих, Рамуш Харадинај не да није само слободан, него такође је на дужности „премијера“ Косова. Недавно је Интерпол укинуо налог за његово хапшење. Истовремено, већина сведока у његовом случају је или убијена или су одбили да сведоче. Према Вашим сазнањима, да ли је умешан у те злочине за које је оптужен?

– Рамуша Харадинаја знам лично, јер сам био судија на Косову 1998-1999 у граду Пећи и лично сам проводио истражне радње злочина Харадинаја над Албанцима, Србима, Ромима и другим националностима.

Кроз његову кривицу, убијено је много људи – било лично, или његовим наређењем или принципом одговорности. Харадинај је добро обучени терориста који је на Западу обучен за догађаје на Косову. Његовим ослобађањем и пуштањем на слободу у Хашком трибуналу, као и уклањањем са листе Интерпола, створен је преседан двоструких аршина, чиме се показало да се закон примењујње различито у односу на Србе и представнике других националности.

– Зар Европа не ризикује сопствену безбедност, омогућавајући формирање на Балкану структуре попут Косова? Нарочито са аспекта пораста терористичких активности. Зар се неће догодити да ће Косово изазвати главобољу за европљане – на пример, у вези са покушајима изградње велике Албаније?

– Косово није европски пројекат, већ је амерички. ЕУ такође не делује независно, већ с погледом на англосаксонски фактор, то јест, Вашингтонска ЕУ, а не европска. Чињеница је да се саме земље ЕУ све више суочавају са овом чињеницом, која је окупирана и немају сопствени глас. Објаснимо ово примером компјутера – тастатура и миш су у Вашингтону, хард диск је у Лондону, а екран и штампач су у Бриселу.

Које независне одлуке може донети Европа? Ово се односи и на Косово. Стварање исламске земље у Европи, стварање центра за тероризам и трговину дрогом је пројекат Вашингтона, кроз који ће у свако доба бити у стању да се створи талас тензија и дестабилизација Европе.

– По Вашем мишљењу, зашто Запад толико не воли Србију? Који је разлог за овај однос?

– Један од разлога је став Србије и Срба према Русији, нашим везама: економским, културним, религијским. Други разлог је да многи други народи живе овде, док су сами Срби нешто преко 60%. А у односу на мањине и свој народ, Србија може послужити као пример чак и Европској унији.

Али уз то, у својој дугој историји Србија је показала своју одлучност и храброст, бивајући у светским ратовима на победничкој страни и улазећи у ове ратове на страни победника у будућности, а не као Бугарска и Италија, које су мењале страну у току непријатељстава. Тако је Србија показала да ју је немогуће окупирати. Србија не толерише окупацију, а Србин не толерише ланце.

– Зашто је трибунал ослободио Војислава Шешеља? Да ли је то нека врста тактичког потеза да се створи изглед фер процеса?

– Војислав Шешељ пуштен је након 13 година затвора у Хашком трибуналу. То је највећа неправда, јер он није требао бити тамо. Ово је преседан, када се због изјава и веровања некоме суди у Трибуналу.

Шешељ је био у притвору, не због извршења кривичног дела и не због вршења злочина по његовом налогу, него због патриотских говора. У томе нема ничега криминалног, нема кривице и не би требало да се суди уопште. Његово пуштање из затвора служи као оправдање за Трибунал – то јест, кажу, има Срба које смо ослободили.

– Многи стручњаци кажу да Хашки суд више изгледа као судилиште а неки сматрају да је ово казнено тело, односно да се једноставно нема потребеговорити о правди у Хагу. Какав је Ваш став према Хашком трибуналу?

– Од момента оснивања овог суда он је нелегитиман, јер оснивање није засновано на одлуци Генералне скупштине УН-а и Савета безбедности. Дакле, сигурно се може сматрати парасудским органом, чији је оснивач извршни орган, а не законодавни орган. А то је и његов недостатак, јер када је настао, повређени су међународни принципи за успостављање правосудних институција.

Што се тиче активности Трибунала, ја ћу дати један пример: Ремзија Кларка – бившег америчког државног тужиоца и човека са огромним правним искуством – од почетка свог рада, упозорио је да је такав начин стварања трибунала предуслов за извршење онога што се од њега тражи…

Огроман број мртвих, оних који су остали без крова над главом, који су изгубили своју породицу и пријатеље – све то за распарчавање Југославије у мале контролисане државе, због могућности постепеног окупирања балканских земаља од стране Запада и НАТО-а. Стога главна улога овог трибунала лежи у могућности сакривања кривице великог дела међународне заједнице, укључујући САД, Ватикан и Немачку, у започињању ратова на Балкану и сваљивању кривице на Србе.

http://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=106720

The post РТ: Запад сваљује кривицу на Србе због сопствених злочина – Петронијевић appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Владимир Кршљанин, председник Покрета за Србију, је у интервјуу Оксани Сазоновој, уредници српске редакције агенције и портала News Front из Донбаса, говорио о руско-српским односима.

Он је истакао да је једини пут опстанка за Србију јачање економске, политичке и безбедносне сарадње са Русијом.

„Она треба да се уздигне на ниво реалног савезништва“

Говорио је и о односима стратешког патрнерства са Кином.

„Исламска држава“ и разбојничка квази-држава „Косово“

Посебна тема интервјуа била је терористичка претња на Балкану.
Кршљанин је указао на могућност новог таласа миграната са Блиског истока. То је претња која може донети ратни вихор и на Балкан и у Европу, сматра Кршљанин.
Са „Исламском државом“ добили смо покушај да се терористичка организација претвори у неку квази-државу и свима изгледа да је то нешто ново. Међутим, шта друго већ дуго имамо на Косову и Метохији ако не квази-државу сачињену од терориста, ратних злочинаца и криминалаца?

О изборима на Косову и Метохији: још један покушај Запада да појача контролу над Балканом

Владимир Кршљанин је прокоментарисао и ванредне изборе на Косову и Метохији.
Могућност дестабилизације је стално присутна на Балкану, указао је он, уз оцену да ови избори нису створили непосредну претњу.
Ми видимо још један покушај западних сила и НАТО пакта да појачају своју контролу над Балканом. Победу «ратне коалиције» треба гледати у контексту убрзаног пријема Црне Горе у НАТО и најаве још бржег пријема Македоније.
Све то се може оценити као директни притисак на Србију и изазов за њену будућу владу. Понашање западних сила је и даље, по инерцији, антисрпско и антиправославно.
Кршљанин је прокоментарисао и нову политику Доналда Трампа, претеће изјаве Рамуша Харадинаја и друга питања.

Кршљанин о српском искуству са обојеним револуцијама

У посебном делу интервјуа на руском језику, Владимир Кршљанин је говорио о жалосном искуству «обојене револуције» у Србији. Србија је то доживела 5. октобра 2000. Од тада, догађаји са невероватно сличним сценаријем догађали су се у многим земљама света.

«Србија је 10 година пружала отпор свим врстама спољног притиска и санкцијама. Врхунац је била агресија НАТО и то је био једини пут у историји да је целокупна алијанса ратовала против једне земље. Све то је нужно утицало на морал становништва, посебно јер је непрекидно вођен и пропагандни рат, који и даље траје», рекао је Кршљанин.
По његовим речима, «тада су многи људи поверовали, да ако се ослободимо Милошевића, Запад ће нас оставити на миру. Али то је била кобна грешка, чије геноцидне демографске последице и данас осећамо.»
«Већина обманутих учесника петооктобарске обојене револуције врло брзо је схватила да нису срушили Милошевића, већ суверенитет Србије. Али, било је касно.»

Цео интервју на српском можете погледати овде:

https://youtu.be/aX3dkvr5nDM

Део интервјуа на руском је овде:

https://youtu.be/lt8wk8LavhA

Прилози на порталу News Front:

Владимир Кршљанин: Једини пут опстанка је јачање сарадње са Русијом

Владимир Кршљанин: „Исламска држава“ и разбојничка квази-држава „Косово“

Владимир Кршљанин о изборима на КиМ: Још један покушај Запада да појача контролу над Балканом

https://news-front.info/2017/06/14/vladimir-krshlyanin-pro-opyt-serbii-v-tsvetnoj-revolyutsii/

The post ВЛАДИМИР КРШЉАНИН ЗА NEWS FRONT: УСЛОВ НАШЕГ ОПСТАНКА ЈЕ ЈАЧАЊЕ САРАДЊЕ СА РУСИЈОМ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

https://youtu.be/iXuNGiNk_wE

Познати београдски адвокат Горан Петронијевић говорио је у интервјуу нашој агенцији у уласку Црне Горе у НАТО.

«Црна Гора као Црна Гора није значајна НАТО-у, стратешки, осим у заокруживању простора. Јер неко ко има империјалне амбиције, какве има НАТО, односно САД морају имати читав простор, јер ако немају читав простор оне ће имати проблем.Земље, као што је ситуација сада са Русијом која има намеру да осујети такву врсту хегемонистичког понашања, довољно је да има присуство само на једној тачки, и обесмишљава читав концепт присуства НАТО-а на Балкану. НАТО још увек нема под контролом српске просторе и отуда иде та русофобија. Јер ако Русија има макар једну тачку на коју може да се ослони све шта су они урадили пада у воду. Русија жели своје присуство а они желе хегемонију»

Говорећи о државном удару у Црној Гори Петронијевић је рекао да је то сценарио.

«Исценирани државни удар је смејурија, са циљем да Ђукановић добије изборе. Они су спремили сценарио добијања избора а уједно и показати негативан утицај Русије»

«НАТО сам Црној Гори не може ништа добро донети, може донети само сиромаштво јер ће за потребе дела војске коју ће слати у мисије НАТО-а морати да се задужују код ММФ-а. Црногорско приморје као такво не треба НАТО-у, али НАТО-у са својим намерама да спречи присуство Русије треба. Самом црногорском народу НАТО може да донесе само невоље али црногорском руководству треба НАТО јер од њих очекује заштиту. Не заштиту државе, граница, народа, суверенитета, него сопствену заштиту од кривичног гоњења због многобројних кривичних дела почевши од шверца дувана, наркотика итд у које су умешани»

Петронијевић је рекао да је дестабилизација Балкана потребна англосаксонском фактору.

«Европској унији није потребна дестабилизација Балкана јер се т0 дешава у њеном дворишту, али англосаксонском фактору јесте. Данашња ЕУ није европска Европа него вашингтонска Европа»

На крају Петронијевић је прокоментарисао и претње Приштине упућене Београду.

«Албанци су врло дисциплиновани чланови НАТО-а, и они ништа не раде нити говоре без претходног сигнала са Запада. За Србију је једина шанса наоружање које је потписано са Русијом, у супротном биће распарчана»

Горан Петронијевић: НАТО је потребан црногорском руководству а народу може да донесе само штету

The post Горан Петронијевић: НАТО је потребан црногорском руководству а народу може да донесе само штету appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

https://youtu.be/HdnTbd1qSBo

Из интервјуа:

«1999. СРЈ (Југославија је била историјска Србија и у потпуном и у скраћеном издању) је била озбиљна држава. Не само да је свест народа била на високом нивоу, него је на највишем нивоу била пре свега Војска Југославије, а такође и државне институције. У једној од њих сам и ја радио као амбасадор у министарству спољних послова, и уочи рата, водио сам дирекцију за суседне земље у сектору за блатералу, а такође у току рата у ратном саставу министарства које је редуковано у односу на мирнодопски састав — кад избије рат, онда се осим војске, све друге државне институције смањују по броју ангажованих лица из безбедносних разлога и због веће ефикасности. До почетка агресије могао сам са те позиције да видим јасно како су се суседне земље у односу на нас постављале. И практично су све под притиском Запада и НАТО-а увучене у агресију, међутим, исто тако готово све осим Албаније и Хрватске, чиниле по неки гест у току рата којим су хтели да покажу симпатије према нама. Тако је Румунија омогућила да се авиони ЈАТ-а склоне на њихов аеродром на кратко, а затим да се превезу у Кијев и у Русију. У то време Украјина није била под утицајем Запада, већ се може рећи да је била у потпутности на нашој страни. У то време из суседних држава је долазио велики број политичких делегација које су нам изражавале солидарност. Највише их је било из Грчке. Грчка као чланица НАТО-а није смела да уложи вето, али је зато изборила себи право да не учествује непосредно у агресији — ниједан грчки војник, авион, или било какво борбено возило, нису учествовали у агресији, док су Грци протестовали и затварали путеве како би спречили пролазак НАТО колона у време агресије. Такође су код њих одржане бројне демонстрације, држани су концерти у Атини у којима је учествовао и славни Микис Теодоракис. Било је и делегација из Италије, док су нам Македонци до те мере изражавали солидарност да је читав народ дисао слично нама, и сви који су могли да нечим помогну, помогли су. Дакле, нисмо ми били у то време ни немоћни ни изоловани. Невоља је била та што нисамо имали ту снагу са нама коју данас имају Русија и Кина. Да је те снаге тада било, можда агресије не би ни било. Видели смо да је Русија успела да својим ставом пре неколико година спречи агресију на Сирију. Американци су запретили да ће напасти Сирију, Руси су рекли да ако то ураде, мораже да ратују са њима. Дакле, такав став Русија тада није могла да испољи, међутим, и у одбрани нашој од агресије, било је руских доборвољаца. Значи, као у свим ратовима до тада, било је их је на нашој страни.»

«Ја позитивно гледам на то како млади посматрају нашу историју, иако та ствар није једнозначна и једноставна. Родољубиво васпитање се добија пре свега у породици, заједници, школи, цркви, и код једног дела омладине, оно је веома снажно, и самим тим ти млади људи су отворени да сазнају истину. Ја не знам тачно да ли је оних који имају активан однос према историји и истини, више од оних којима је свеједно, али сам сигуран, како то увек у историји бива, да је оних којима није свеједно — довољно — довољно да утичу на остале или их поведу ако буде потребно. Жалосно је то да историјске истине нема у јавном политичком животу, медијима јер Србија нема самосталност и окупирана је од оних истих НАТО сила које су извшиле агресију на њу. И управо је родољубље код младих људи гаранција да у периоду у којем се свет значајно мења, да ћемо се и ми те окупације ослободити…»

The post Интервју В. Кршљанина за NewsFront о НАТО агресији 1999. appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

На утакмици Црвене звезде са Спартаком из Москве били су присутни и специјални гости домаћег клуба, војници који су учествовали у борбама на Кошарама, које је предводио командант одбране Кошара и потпредседник Покрета за Србију пуковник Љубинко Ђурковић.

Упркос ужасној офанзиви са земље и из ваздуха, Хероји са Кошара су сачували тај део српске територије, Метохију, и нису дозволили непријатељу да се пробије у Србију.

Председник Црвене звезде Светозар Мијаиловић и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин су дочекали хероје и пожелели им добродошлицу.

Након размене поклона у Звездином музеју, уследило је и заједничко гледање пријатељске утакмице.

Црвеној звезди је била част да угости српске борце и на тај начин још једном покаже захвалност за све што су урадили за нашу земљу, али и да ода почаст свима који су дали своје животе у одбрани српских територија.

Курир-Инфопорт

The post ИСТЕ БОЈЕ – ИСТА ВЕРА: ЗВЕЗДА, СПАРТАК, КОШАРЕ! appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Проф. др Велко Влканов (1927-2016)

          Само дан после великог Фидела, преселио се у вечност и Велко Влканов, можда данас највећи пријатељ Србије у братској православној Бугарској, настављач Георги Димитрова, „један од последњих идеалиста у политици“, како је јавио бугарски „Блиц“.

          Велко Влакнов је био познати бугарски политичар, социјалиста. Докторирао је правне науке у Лајпцигу, био професор универзитета, радио у Институту за државу и право Бугарске академије наука и био председник Бугарског комитета за људска права. Четири пута је биран за посланика у парламенту (последњи пут 1997-2001). На првим вишестраначким изборима за председника републике 1992. године, заузео је друго место (иза Жеље Желева), освојивши 2,5 милиона гласова. Да је тада победио, вероватно би историја Балкана изгледала другачије, а Бугарска данас не би била чланица НАТО. Био је председник Бугарског антифашистичког савеза и председник фондације „Георги Димитров“, аутор више књига. Пре само неколико дана, 19. новембра, изабран је и за почасног председника Међународне федерације бораца антифашистичког отпора, на њеном 19. конгресу у Прагу.

          Последњих деценија, српска јавност је најчешће чула за Велка као за личност која је у свакој прилици осуђивала НАТО агресију и величала наш отпор, а пре свега смо га овде видели као оснивача и копредседника Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића (данас – Међународни комитет „Слободан Милошевић“, www.milosevic.co). Још пре него што је Милошевић био ухапшен, Велко је непогрешиво схватио историјску поенту и одлучио да се међународна подршка Слободану Милошевићу мора организовати на истим принципима као подршка Георги Димитрову, коме су нацисти организовали лажно суђење за паљевину Рајхстага коју су сами починили.

          По питању Слободана Милошевића, Велко се последњи пут огласио овог лета, када је у дневном листу «Дума» написао и следеће:

          „24. марта 2001. године, на првом заседању Европског мировног форума у Берлину, предложио сам да буде створен Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића. За само неколико минута, декларацију о стварању комитета потписало је око 40 истакнутих личности из Немачке, Русије, Украјине, Белорусије, Пољске, Чешке, Грчке. На предлог руских пријатеља имао сам част да будем изабран за председника новооснованог комитета.

          Неколико пута сам га посетио у затвору – једном у Београду и два пута у Хагу. И увек сам га затицао – морално узвишеног и са савршено несаломивим духом. Боље је од свих знао истину и био је дубоко убеђен да ће она на крају победити.

          Био је морални див, коме су судили морални патуљци.

          Очигледно је да судије Хашког трибунала и нису биле судије, већ најамне убице. По наредби злих сила НАТО, они су убили човека, који није имао никакву кривицу.

          Цела екипа Хашког трибунала треба да се нађе пред обичним кривичним судом са оптужницом за убиство са предумишљајем.

          Све пресуде незаконитог Хашког трибунала се морају укинути као незаконите.

          Савест света жели правду не само за Милошевића, него и за саму себе.“

          Од 2001. били смо у непрекидном контакту. Красиле су га аскетска скромност, непоколебљиви морал и снага воље, бритки ум и перо. Био је искрени родољуб и интернационалиста, који је живот посветио борби за друштвену правду. Они који не знају како то изгледа са таквим човеком бити друг, што значи и саборац, нека замишљају. Нема ништа лепше. Онда будеш срећан и поносан што си човек.

          Наш Велко се није бринуо само за Милошевића. До последњег дана се увек живо интересовао за српски народ и није губио наду да смо се, имајући у виду наш историјски хероизам, под западним утицајем нашли само привремено. Погађала га је судбина Милошевићеве породице, расуте по свету. Обраћао се нашим властима са молбом да се то исправи.

          Већ више од годину знао сам, јер ми је сам признао, да броји последње дане. Срце ослабило, стентовима прошао «рок трајања», а године и укупно стање нису више хирургији давале шансу. Али није нимало клонуо духом. Како доликује великом човеку, револуционару, пратио је све догађаје, на њих активно реаговао и писао, све до последњег даха. Више од 30 ангажованих текстова у новинама у последњих годину дана.

          Мислим да је велики Велко преминуо срећан или бар испуњен надом. Са страница листа „Дума“ обратио се 19. октобра својим сународницима апелом под насловом „Бугари! Гласајте сви до једног за генерала Радева!“. И генерал Радев је изабран, убедљиво, а Бугарска је добила прилику за поправни. Није 1992. изабрала Велка Влканова, али је 2016. изабрала Румена Радева!

Владимир Кршљанин,
председник Покрета за Србију,
председник Српског одељења Међународне словенске академије,
секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић“

The post Наш велики Велко appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Саша Рудић био је дугогодишњи телехранитељ Слободана Милошевића. Уз њега је био током многих састанака у Карађорђеву са званичницима Републике Српске, присуствовао је „непристојној понуди“ Веслију Кларку, 5. октобра је био уз Милошевића, а био је и главна одбрана током хапшења тада бившег председника Слободана Милошевића 31. марта 2001. Ово је само један кратки део његовог двосатног интервјуа.

The post Саша Рудић: ИСТОРИЈА СРБИЈЕ ИЗ ПРВОГ ЛИЦА appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Владимир Кршљанин је 08.06.2016. гостовао на каналу БАЛКАН ИНФО где је говорио на тему: „Запад жели да уништи српски народ и православни свет“.

The post Владимир Кршљанин: Запад жели да уништи српски народ и православни свет appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Пуковник Љубинко Ђурковић гостовао је 02.06.2016. на РТС1 у емисији „Да можда не“ и детаљно говорио о борбама на Кошарама.

The post Љубинко Ђурковић на РТС1 „Да можда не“ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

18. маја 2016. г.

Вечерас је преминуо Жарко Видовић, један од највећих српских православних мислилаца, носилац Ордена Светог Саве, философ и историчар уметности, професор универзитета, члан Политичког савета Покрета за Србију.

Оставио нам је много. Дужни смо да разаберемо све што је за нас разумео о Господу, литургији, нацији као морално-историјској заједници и заветној, Његошу, српском распећу XX века и својој и нашој логорашкој судбини, братству са Русијом, са којом заједно светом проносимо православну веру и источно-медитеранску цивилизацију, осећању, уметности, смислу, личности и историји. Можда нам то поимање буде спасоносно.

Ускоро ће се појавити његова последња књига „Смисао – личност – историја“. Помоћи ће нам у том поимању много.

Ми у Покрету за Србију смо радосни што смо га знали, смиреног, умног, стрпљивог и доброг. И поносни смо што је своју последњу годину провео као наш члан. Јуче је напунио 95.

Вечнаја памјат и царство небеско драгом чика Жарку!

http://spc.rs/sr/upokojio_se_dr_zharko_vidovitsh

The post С БОГОМ, ЧИКА ЖАРКО! appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин, који је и академик Међународне словенске академије са седиштем у Москви и почасни професор Руског државног трговинско-економског универзитета, сусрео се данас у Београду са великим руским синеастом Никитом Михалковим.
У срдачном сусрету, Кршљанин је честитао великом руском и светском уметнику на високим признањима која су му данас свечано уручена у Београду – титули Почасног грађанина Београда и дипломи почасног доктора Приштинског универзитета. Он је истакао да у Србији сви осећају велико поштовање и захвалност за братску љубав и подршку Никите Михалкова: „Срећни смо што сте наш ослонац у Русији и волимо Вашу уметност. Сви озбиљни и одговорни људи у Србији виде њену будућност само у духовном јединству и државном савезништву са Русијом.“

      
У сусрету и разговору су учествовали и заменик председника Покрета за Србију Горан Петронијевић, члан Председништва Зоран Митровић и чланови Извршног одбора Горан Шимпрага и Ненад Симоновић.

Београд, 17. априла 2015.

The post СУСРЕТ СА НИКИТОМ МИХАЛКОВИМ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Архиепископ Цетињски, Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије на опелу Бориславу Милошевићу у Љеворечким Тузима, 1. фебруара 2013:

Кад помислим на синове Светозара Милошевића, једног часног вјероучитеља, стално ми се на ум враћа она ријеч Његошева: благо томе, ко довијек живи, имао се рашта и родити!

И сад смо чули ријеч Божју, да ће онај последњи, судњи дан они који су учинили добро, васкрснути за живот вјечни, а они који су учинили зло за суд и осуду вјечну.

Овдје смо на овој гори, која по много чему подсјећа на Ловћен, и као гора, и као простор око ове горе. Овдје смо на једном освештаном мјесту и данас испраћамо једног часног, и врлог, и честитог човјека, Црногорца, Србина, свесловена.

Испраћамо сина Светозара Симеунова, Светозара Милошевића – једног незаборавног човјека, братственика и племеника, који је завршио Богословски факултет у Београду и који је остао вјеран Богу и цркви и истинској просвјети до посљедњег свога издисаја. Један од његових колега, професора, ми је говорио како га је затицао на кољенима, у његовој соби – на кољенима, на молитви, прије његовог упокојења.

Светозар Симеунов родио је два сина: Слободана Милошевића и Борислава Милошевића. Борислава данас испраћамо, а Слободан Милошевић, и он је заједно са њим, овдје, данас, овдје одакле је потекла његова лоза.

Слободан Милошевић, који је записао себе у књигу вјечнога живота и у памћење неизбрисивим словима. Слободан Милошевић, који је на Видовдан послан на хашко бесуђе, и чији је живот и животно дјело било у духу великомученика косовског Лазара. Видовданско и лазаровско житије је житије и крај житија Слободана Милошевића.

А и његов брат, кога данас испраћамо овдје, ходио је истим тим путем, часним и честитим путем, као човјек, као интелектуалац, као дипломата, као амбасадор Србије и Црне Горе у Москви. Ко је био и какав је био, свједочи и овај вијенац, који су у овом тренутку положили на његов саркофаг, у име Министарства одбране Русије, војници и официри Руске војске.

Као и његов брат Слободан, тако и он, они су ходили оним путем који је зацртао Митрополит Црногорски Данило Петровић и који је посвједочио и својим посљедњим завјештањем Свети Петар Цетињски, када је рекао, на свом самртном одру, да проклет био сваки онај Црногорац, три пута и три хиљаде пута, који не био вјеран мајци Русији. Њих двојица су испоштовали, обадвојица, остали вјерни. И своме народу, до посљедњег свог издисаја, остали вјерни Косову и Метохији.

Остаће записан Слободан Милошевић златним словима у историји Црне Горе и Србије, српскога народа, као човјек који је, до посљедњег свог издисаја себе жртвовао. И жртва његова је била она жртва о којој такође Његош говори, говорећи о Милошу (а име Милош је садржано у имену породице Милошевића): жртва његова је благородна жртва, жртва која не може бити избрисана. И његов витешки подвиг против повампиреног нацифашистичког духа у Европи и на Балкану. Говорио је велики генерал француски Галоа: Слободан Милошевић се не бори само за слободу и част свога народа и своје државе, он се бори за слободу и част свега онога што је часно и узвишено у Европи. Те ријечи сам чуо са његових уста, боравећи у Паризу у вријеме Рамбујеа. А те ријечи не могу бити избрисане из памћења, као што не може бити избрисано из памћења и оно свједочење Слободана Милошевића пред хашким судом, који није суд, него је бесуђе.

Морам да се исповједим овдје пред вама, данас. Слободан Милошевић ме позвао да будем свједок његов, позвао ме из Хага да будем његов свједок у Хагу. Извинио сам се, нијесам мого, иако ми је срце говорило да треба то да испоштујем. Нијесам мого, јер су ми рекли надлежни у Цркви да то не би било добро за мене као Митрополита Црногорског.

Међутим, ако нијесам отишо у Хаг да свједочим за њега, ево ја данас овдје, на овом мјесту, свједочим оно што сам требо и моро да кажем у Хагу: да они који су требали да буду суђени и који ће бити суђени пред судом Божјим и судом историје и правде, они су Милошевићу судили. А у ствари судили су себи, и себи пресудили.

А он, заједно са својим братом, Бориславом, он је освјетлао свој образ, образ часнога братства Милошевића, и записао ово мјесто у златну књигу народа овога, у златну књигу свесловенску и свечовјечанску.

Испраћајући дакле Борислава, ми смо дужни да споменемо, у име његово, и његовог брата и да споменемо и његовог оца и ово часно братство Милошевића, који су и раније рађали витезове и јунаке, али су ови двојица Милошевића и њихов отац, златни вијенац у том братству и не само златни вијенац у том братству, него златни вијенац и част и достојанство Црне Горе и Србије, и српског народа.

Нека Господ упокоји душу и Светозара Симеуновог, и Слободана Светозаревог и Борислава Светозаревог. И нека њихов спомен остане међу нама и у нама, и њихов примјер – подстицај будућим покољењима, како вриједи на овој Земљи живјети и чему треба на овој Земљи служити.

Заиста, благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити!

Бог да му душу прости!

The post ВИДОВДАНСКО И ЛАЗАРОВСКО ЖИТИЈЕ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА appeared first on Покрет За Србију – до победе !.