Подсетићу: својевремена новинска вест да је специјални изасланик за Косово и Метохију, бивши председник Финске Марти Ахтисари (1937.), од албанског руководства добио 40 плус два милиона евра за предлог да ова српска покрајина постане албанска независна држава, у Србији није примљена са неким посебним изненађењем. Ваљда, пре свега зато што се, на основу досадашњег искуства, ништа боље и не очекује од којекаквих шетача по земљама бивше Југославије, тзв. представника “брижне“ међународне заједнице, задужених за увођење тзв. новог светског поретка, тј. наводне демократије. Утолико пре, питање – зашто је политички врх Србије игнорисао ову аферу, подразумева основану сумњу у част и одговорност актуелних званичних представника српског народа!
Дакле, почетком јула ове године дневни лист ФОКУС из Бањалуке (Република Српска) објавио је да је генерални секретар УН Бан Ки Мун добио извештај од Немачке обавештајне службе (БНД) да је на Ахтисаријев приватни рачун уплаћен износ од два милиона евра, чему су претходиле уплате око 40 милиона евра! Према ФОКУСУ, агенти ове обавештајне службе били су упућени од стране немачке владе “да део свога обавештајног апарата ставе у службу УН, по налогу и молби генералног секретара, који је добио неке информације о корупцији специјалног изасланика за Косово Марти Ахтисарија“. Они су “открили јасну и учесталу везу и комуникацију између водећих људи албанске мафије, њихових посредника и Ахтисарија“, која се обавља са телефона најбогатијег Албанца на свету (по афери са Јељцином познатог и у Русији), Беџета Пацолија.
Агенти БНД запазили су да је 12. фебруара ове године у 6 сати и 23 минута џип, регистарских ознака који припада албанској влади, стигао пред зграду специјалног изасланика УН Марти Ахтисарија. У њему су се довезла два човека са два кофера сребрне боје, за које је касније, из извора у згради утврђено да су били пуни новца и да су предати бившем финском председнику!
Амерички лист ’’Defense and foreign affairs’’ пише да су кофери на себи имали ознаке дипломатске поште и њихова садржина стога није проверавана приликом одлазака Ахтисарија у Финску. Овај лист закључује да је “према анализама БНД-а у коферима било 40 милиона евра“! Немачки обавештајци су провалили и бројеве швајцарске банке у Базелу и власника, и шифре и рачуне у Кипарској банци… Власник је Екшет Бориа, десна рука лидера албанске мафије.
До данас се по овом питању Марти Ахтисари није огласио. Једино је портпарол УНОСЕК-а (Канцеларија специјалног изасланика УН за Космет) у Бечу, Реми Дурло, изјавио српској информативној агенцији ТАНЈУГ: “Ми нисмо упознати са чињеницом да је генералном секретару УН Бан Ки Муну прослеђен било какав извештај немачке обавештајне службе о Ахтисарију!“
Међутим, из самог Вашингтона, испостава Глобалног информативног система (ГИС – обавештајни сервис невладине организације Међународна асоцијација за стратешке студије, са седиштем у Вашингтону) за Југоисточну Европу потврђује сазнање да је Ахтисари узео милионе евра, да би предложио независност за Космет и објављује да Извештај БНД-а о његовој корумпираности “садржи и додатне податке о учешћу међународних представника у Покрајини у корупционашким аферама. Уједињене нације, под притиском растућег броја информација, сада разматрају могућност да погурају идеју о подели Космета, а да не усвајају Ахтисаријев план, који Покрајини даје независност“! (Можда отуда и одустајање од расправе о Ахтисаријевом предлогу статуса Космета у Савету безбедности ГСОУН!)
Ових дана је и адвокат Џим Џатрас, председник Америчког савета за Косово и Метохију (српски лоби у САД, везан за Национално веће Космета), потврдио веродостојност и постојање извештаја немачких обавештајаца, на конференцији за новинаре у Београду, а на сајту УН јављају се нови независни угледни политичари, који потврђују ову аферу.
Зашто онда ова афера није постала МЕЂУНАРОДНИ СКАНДАЛ?!
Пре свега, зато што се, после кажњеничке НАТО бомбашке операције над Србијом – “Милосрдни анђео“, под окриљем тзв. међународне заједнице на Космету дешава процес криминализације друштва најгоре врсте. Наводни ослободиоци, данас шиптарски политички прваци, неговани и заштићени од америчке администрације, поделили су Космет међу собом на интересне зоне у којима се баве најуноснијим, најмрачнијим пословима: производњом и диловањем дроге, организованом проституцијом, куповином и продајом оружја, држе под својом контролом сву трговину, отимају и продају српске националне природне ресурсе – земљиште, руднике, фабрике… Да не би бринули за легитимитет, поткупљују представнике тзв. међународне заједнице, на разне начине: неке потплате, неке ожене својим женама, некима угађају по препознатим слабостима.
При том, основна амбиција неописиво обогаћене косметске шиптарске врхушке јесте да буде на власти у независној од Србије држави! Један од оних који већ неколико година има најјаче амбиције да себи купи читаво Косово и Метохију, јесте нико други него већ поменути Беџет Пацоли, који је стекао застрашујућу финансијску моћ у свету, познат по спретности у избору подмитљивих помагача у стицању богатства (сетите се афере “Јељцингејт“).За његову жељу да себи купи једну државу, а да то буде баш “Косова“, 40 милиона евра заиста је ствар игре. Нарочито зато што је још од оснивања терористичке милитантне организације тзв. Ослободилачке војске Косова, био један од њених најзначајнијих финансијера.
Да би сачувао свој улог и уз економску имао и политичку империју, Пацоли је основао организацију косовских Албанаца у САД “Савез за Ново Косово“ (у коме делује чак и некадашњи заменик директора ЦИА Френк Карлући, који је био и минстар одбране у Регановој администрацији и дугогодишњи председник моћне војно-индустријске корпорације “Карлајл“ – у којој су до 11.септембра радили заједно бивши председник САД Џорџ Буш и породица Бин Ладена) и политичку партију на Космету “Нова косовска алијанса“.
“У Вашингтону плаћам 60 људи који лобирају за Косово, од администрације председника Џорџа Буша, до људи у америчком Сенату и Конгресу“, изјавио је недавно Пацоли, хвалећи се пријатељским односима са Бушом. Још увек се не зна колико је и кога из српске власти и политичког естблишмента потплатио да му буде при руци у остваривању овог сна. Повремено у балканским медијима процури прича о нечијој незваничној понуди вредној две милијарде евра да Србија уступи Косово и Метохију шиптарима за државу! После сваке такве приче дешавали су се уступци према привременим косовским властима, на основу којих су Срби губили своје природне ресурсе, своја основна људска права, а Резолуција 1244 све више бледела чак и на папиру.
На политичкој сцени Србије се активирала партија, на челу са негдашњим миљеником покојног премијера Зорана Ђинђића, Чеде Јовановића, који јавно заговара независност Косова, чак и у самом парламенту, иако је то противно новом Уставу Србије. Додуше, и за Јовановића се зна да живи необјашњиво луксузно и јавно се говори да је овисник од дроге (никада демантовао), па како се са Косова на велико манипулише наркотицима, није чудо да то може имати утицаја на његове политичке ставове!
Управо зато је забрињавајуће то што је недавно одржана седница српског парламента, посвећена извештају својих “преговарача“ о будућности Космета и о предлогу решења статуса ове још увек српске покрајине, прошла без осуде и захтева да се испита истина о афери “купљени Ахтисари“ и поступи према актерима како заслужују! При том – готово да нема сумње: Ахтисари јесте купљен да прода “срце Србије“ терористима!
Док Србија ћути, директор Америчког савета за Косово Џим Џатрас дан после седнице српског Парламента, затражио је објашњење поводом ове афере од генералног секретара УН, који је морао знати ко је Ахтисари, када га је послао на још једно кризно подручје да заступа политику Уједињених нација.
Не знам да ли је то што му је отац, по свој прилици, био норвешки нациста у другом светском рату, или што је као члан необичне Mеђународне организације младих хришћана (YMCA) био учитељ у Пакистану неколико година – утицало да по повратку у Финску (1963.) постане сарадник финског министарства иностраних послова, потом амбасадор у Замбији, Сомалији, Мозамбику и да га Генерални секретар УН одреди за свог специјалног изасланика у Намибију! Иако је за заслуге у Намибији проглашен њеним почасним грађанином, њен први председник је у својој аутобиографији жестоко критиковао Ахтисарија: да му је била важнија каријера у УН од бриге за народ Намибије!
Немилосрдан однос према народу показао је и својом подршком НАТО агресије на Србију, због чега је изгубио поновну кандидатуру за председника Финске, али не и милост моћне вашингтонске администрације, због чега је одређиван да “брине“ о интересима мира на Балкану, све до данашњих дана.
Да је господин Ахтисари научио да добија говори податак да је после ванредних студија педагогије (1959.) од 1989. до данас добио петнаест почасних доктората од разних универзитета, међу којима су и Московски и Кијевски, а да није одбранио ниједну докторску тезу! (Очекујем сличан гест и Приштинског универзитета!)
Осим добијених почасних доктората господин Ахтисари има и ризницу од девет награда, међу којима чак четири за слободу “Френклин Рузвелт“, три за мир, Фулбрајтову за међународно разумевање…
Беџет Пацоли је очигледно у правом тренутку проценио да 70-годишњем учитељу треба дати и који милион евра… До објављивања ове афере амерички заштитници говорили су да ће мисија Ахтисарија трајати док се не прогласи независност Косова. Онда су се ућутали, а Ахтисари изненада изјавио да је “завршио посао на Косову“! Шта то треба да значи можда ћемо ускоро сазнати.
Дотле, прича о трагичним последицама корумпираности “дипломате“ из Финске, по “дивљи и примитивни“ Балкан, тј. Србију јесте само још једна хорор-епизода саге о удруживању беспризорне белосветске мафије на завођењу тзв. новог демократског светског поретка, са примесама геноцидног односа према српском народу!
Београд, 28.јула 2007.
