У преамбули Повеље Уједињених нација, као своје темељно опредељење, народи који је доносе, изражавају решеност „да поново потврдимо веру у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности, у равноправност људи и жена и нација великих и малих“, али и „да радимо на социјалном напретку и побољшању животних услова у већој слободи“.
А у Члану 1. Повеље, наводе се Циљеви Уједињених нација:
- одржање међународног мира и безбедности;
- развијање пријатељских односа међу нацијама;
- постизање међународне сарадње.
Универзална декларација о људским правима у свом Уводу наглашава да је „признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету“.
Члан 1. Декларације каже: „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.“
А Члан 3. Прописује да: „Свако има право на живот, слободу и безбедност личности.“
Данас је веома важно цитирати и одредбе Члана 16: „1. Пунолетни мушкарци и жене, (…) имају право да склопе брак и да заснују породицу. (…) 3. Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва.“
Можемо дакле, са сигурношћу тврдити да су свеопште право на живот, достојанство и вредност људске личности, пријатељство, сарадња и братство међу људима и народима, као и породица – темељне духовно-моралне вредности читавог човечанства, уграђене у темељне документе међународног права, створене после Другог светског рата – најдрастичнијег покушаја потирања тих вредности помоћу наци-фашизма.
У стварању наци-фашизма у Европи, велику улогу је имао страни, посебно англосаксконски капитал. Ипак, владе ових земаља су се опрале пред историјом својим учешћем у антихитлеровској коалицији.
У најновијем светском (засад хибридном) рату, чије су фазе ратови против Срба и Руса, западне владе су, међутим, директно учествовале у стварању и отворено се ставиле на страну хрватских, босанских, косовско-албанских, украјинских (и других) неонацифашиста.
Западни народи још увек имају шансу да смењивањем својих влада и осудом њихове политике, сачувају свој опстанак, умање своју одговорност и оперу свој образ. И на тај начин уједно изврше и обнову демократије у својим земљама, која је сада корумпирана до нивоа своје потпуне негације.
Дакле, иста она капиталистичка закулиса, која је финансирала Хитлера, данас је корумпирала и инструментализовала западне владе, пре свих САД и Британије и натерала их да стварају и подржавају терористе и нацифашисте, распирују и воде агресивне и геноцидне ратове, газе цивилизацијске духовно-моралне вредности и важеће међународно право, позивајући се на фиктивни „поредак заснован на правилима“. Његов важан елемент су нове технологије инструментализације људи кроз искорењивање људске духовности, ЛГБТ уништавање породице и глобални мрежни рат.
Тај данашњи злочиначки систем, можемо назвати нови наци-фашизам и дефинисати као владавину демократски нелегитимних појединаца и група, засновану на масовној инструментализацији и масовном убиству људских бића.
Прве деценије системске кризе и почетак пада западног империјалистичког система камуфлирани су падом Совјетског Савеза и деценијама агресивног „унилатерализма“ уз бројне режиране кризе и ратове на тлу бивше Југославије и СССР, на Блиском Истоку и у Централној Азији.
Експанзивни империјалистички и (нео)колонијални систем је већ тада дефинитивно изгубио историјску утакмицу са поретком слободе, равноправности и братства, поретком сарадње, хуманистичким поретком заснованим после победе над фашизмом у Другом светском рату. Серија режираних ратова, коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије. Нови наци-фашизам са којим смо суочени, као и раније хитлеризам, биће неминовно поражен, и то врло ускоро, јер је потрошио све своје моралне и већину својих материјалних ресурса. Иако је човек подложан манипулацији и инструментализацији, људска врста неће дозволити да буде уништена од стране шачице својих етички и ментално деформисаних јединки.
Без обзира на очајничке покушаје да се распиривањем ратова на целом свету спречи неминовни губитак водеће позиције западне олигархије, дешавају се епохалне историјске промене и настанак Новог света, уз одбрану духовно-моралних вредности људске цивилизације и међународног права. Весник тих промена је била Србија, а њихови носиоци и предводници светске већине су Русија и Кина.
Нови свет, предвођен Русијом, сада се налази у рату за мир. Војно-техничка и морална супериорнсост Русије су битне, не за уништење противничких влада, а поготову не народа, које нико не доживљава као противнике, него за наметање мира. Оног часа када мир буде наметнут, када престану ратови, светска већина ће демократски и стваралачки, уз пријатељство и сарадњу, заувек елиминисати канцер људске врсте у лику новог наци-фашизма и његове мега-злочине инструментализације и масовног убиства људских бића.
Као нација која је једна од највећих жртава новог наци-фашизма и која је својим отпором постала весник Новог света, Србија мора што пре своје политичко, економско и војно тежиште да приближи свом срцу и својој духовности. Свака предност ЕУ и САД у српској политици у односу на Русију и Кину, мора бити заувек и потпуно елиминисана, онако неумољиво као што се то данас дешава у свету.
Најновија антисрпска резолуција Европског парламента, толерисање и подстицање од стране ЕУ и НАТО Куртијеве наци-фашистичке праксе, као и намера Савета ЕУ да нам признање „Косова“ наметне као услов за улазак у ЕУ, постају обавезујући поводи за то.
Владимир Кршљанин
