Поштовани другови и пријатељи,

Велика је част и задовољство поздравити Комунистичку партију Кине, као организацију која је остварила највећа достигнућа у историји човечанства. Социјализам кинеских боја, изграђен на темељима изузетне кинеске философске и духовне традиције, као и изузетан научни, економски и социјални развој највеће светске нације, инспиришу и дају наду целом човечанству да је заједница заједничке судбине могућа и да је близу.

Сви смо поносни што ће XX конгрес ваше партије дискутовати о томе како да Кина постигне још више и како да се сви ми придружимо Новом свету, који предводе Кина и Русија, свету равноправних, свету трајног мира и владавине истинске демократије и међународног права. Народ Србије је био прва жртва милитантног империјалистичког унилатерализма. Пружили смо отпор њиховој агресији, не губећи наду да је бољи свет могућ и да је близу.

Лично сам посебно поносан што сам имао прилику, почетком 90-их, да учествујем у успостављању сарадње између КП Кине и Социјалистичке партије Србије, и у организовању посета Београду делегација КП Кине поводом III и IV конгреса СП Србије, укључујући у покретању иницијативе „Београдски форум за свет равноправних“ 2000. године. Ова плодна сарадња је дала додатну снагу нашој земљи, помогла нам је да обновимо свој суверенитет и да остваримо снажну и успешну стратешку сарадњу последњих година под руководством председника Сија и Вучића.

Народ Србије гледа у будућност са сигурношћу и одлучношћу, инспирисан нашим пријатељством и сарадњом. Дозволите ми, поштовани пријатељи, да упутим своје најбоље жеље за успешан рад вашег ХХ конгреса на добробит кинеског народа и мира и развоја у свету.

Живела Комунистичка партија Кине под мудрим руководством друга Сија!

Владимир Кршљанин, амбасадор,

Председник Покрета за Србију,
потпредседник Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе,
секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић“

The post ПОРУКА ХХ КОНГРЕСУ КП КИНЕ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Сергеј Бабурин, председник Међународне словенске академије и потпредседник Руске Думе у два сазива огласио се поводом смрти академика – доајена, најстаријег члана Међународне словенске академије, проф. др Смиље Аврамов, истакнутог научника и јавног делатника. Он је упутио поруку саучешћа Правном факултету у Београду, родбини и српској јавности.

„Допринос академика Смиље Аврамов науци међународног права, изградњи достојних и равноправних међународних односа, као и борби српског народа за јачање своје националне самосвести се не може преценити – он је огроман.“ – истиче Бабурин и додаје:

„И за нас, њене руске колеге и саборце, смрт Смиље Аврамов је огроман губитак активног борца за праведан светски поредак.“

„Нека је светла и вечна памјат Смиљи Аврамов – српском патриоти и искреном пријатељу Русије!“ – закључује Бабурин у својој поруци.

Опело академику Смиљи Аврамов биће одржано у суботу, 6. октобра на Новом гробљу у Београду, са почетком у 13.30 часова.

The post БАБУРИН: ОДЛАЗАК СМИЉЕ АВРАМОВ ЈЕ И ЗА НАС У РУСИЈИ ОГРОМАН ГУБИТАК appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

„ГЛАС АКАДЕМСКЕ СРБИЈЕ“ РАЗГОВАРАО СА ВЛАДИМИРОМ КРШЉАНИМ, ПРЕДСЕДНИКОМ СРПСКОГ ОДЕЉЕЊА МСА

* Међународна словенска акаддемија се темељи на славјанофилским идејама, она тежи јачању братства словенских народа око природног стожера – великог руског православног народа. Како једино може и мора бити – братска љубав, сарадња и узајамно поштовање у оквиру православне саборности. Тиме помажемо пре свега себи, нагласио је Кршљанин, јер 300 милиона Словена представљају огроман и по много чему јединствен стваралачки потенцијал

* У овом тренутку МСА има око 175 чланова из Русије, Белорусије, Бугарске, Киргизије, Македоније, Србије, Украјине, као и Придњестровске и Доњецке републике. Наше Српско одељење, осим Патријарха Павла, памти и друге своје бесмртне великане као што су Десанка Максимовић, Милић од Мачве, Стево Жигон, Милосав Бабовић

* Данас Одељење има 12 чланова – од славних научника Смиље Аврамов, Василија Крестића и Радмила Маројевића, преко познатих писаца Комнена Бећиревића и Зорана Костића, све до научних радника у напону снаге, као што су Срето Ного и Зоран Милошевић и до политички ангажованих интелектуалаца, као што су Живадин Јовановић и Војислав Шешељ. Очекујемо да ће ове године, на скупштини МСА у Москви бити изабрани нови чланови из Србије

* „У очајању моћног губитника, са Запада је доашо низ опасних провокација (афера Скрипаљ, ракетни напад на Сирију лажним поводом), који мора бити прекинут, да би се избегле опасности по свет. А сигуран сам да ће Русија и Кина наставити да се понашају смирено, како и доликује јачем, а и да су спремне да агресивној западној политици омогуће „часну капитулацију“. Ако огорчена борба за власт, која је у току унутар западних елита, не заустави провокације и агресију, није искључено ни да ћемо присуствовати неком новом Нирнбергу“

         ИЗДАВАЧКА кућа Глас Србије је донела одлуку да покрене штампани часопис Глас академске Србије и тим поводом разговарамо са академиком Владимиром  Кршљанином, председником Српског одељења Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе .

         * ГАС: Поштовани академиче Кршљанин, повод за овај разговор је покретање новог часописа „Глас академске Србије“,  а покретач је издавачка кућа Глас Србије. Ви сте осведочени пријатељ наше куће и први сте у низу академских грађана Србије са којим разговарамо. Молимо Вас да за читаоце „Гласа академске Србије“, представите рад Ваше академије.

         Честитам Вам на одлуци да покренете такав часопис. Друштвени живот у Србији је нажалост, сувише комерцијализован, што је супротно нашем бићу и нашој традицији. Зато је свака афирмација духовних вредности и достигнућа добродошла.

         МСА је основана 18. маја 1992. године у Москви, на иницијативу водећих руских, српских и придњестровских научника и културних посленика. Дакле, настала је у најдраматичнијем тренутку за словенски свет, инспирисана отпором западној агресији који је херојски пружан у Историјској Србији и у Придњестровљу. До данас, МСА је постала респектабилна организација која окупља истакнуте научне и културне ствараоце из свих словенских земаља.

         * ГАС: Које су идеје и шта је трајни задатак МСА?

         МСА се темељи на славјанофилским идејама, она тежи јачању братства словенских народа око природног стожера – великог руског православног народа. Како једино може и мора бити – братска љубав, сарадња и узајамно поштовање у оквиру православне саборности. Тиме помажемо пре свега себи, јер 300 милиона Словена представљају огроман и по много чему јединствен стваралачки потенцијал. У читавој својој историји, а нарочито драматично у 20. веку, словенски и православни свет изложени су свим видовима западне агресије. Данас је лако разумети зашто је то тако. Ми представљамо саборну, стваралачку, праведну, духовну и моралну цивилизацију, којој је страно свако насиље над људским животом и достојанством. Они који желе да очувају поредак заснован на насиљу, пљачки и израбљивању, настоје да нас дискредитују и униште. Зато идеје за које се боримо имају спасоносни значај за цео свет.

         Основни задатак МСА је садејство координацији научно-техничке и културно-стваралачке сарадње словенских народа, организовање заједничких фундаменталних и истражвачких научних активности у најважнијим областима природних, техничких, медицинских, пољопривредних, друштвених и хуманитарних наука, као и допринос развоју образовања, уметности и културе словенских народа. Посебна пажња се посвећује осмишљавању и очувању традиционалних културно-историјских, духовних и материјалних вредности словенских народа.

         Желимо препород националне самосвести, тежимо формирању нових генерација, способних да у својим животним приоритетима хармонично уједине слободни развој личности са сталном бригом за срећу своје породице и свог народа.

         Наравно, залажемо се и за државне интеграције на словенском, евроазијском простору.

         * ГАС: Опишите нам потенцијале МСА – на нивоу целе академије и посебно њеног Српског одељења.

         У овом тренутку МСА има око 175 чланова из Русије, Белорусије, Бугарске, Киргизије, Македоније, Србије, Украјине, као и Придњестровске и Доњецке републике. Међу преминулим и живим члановима академије налазе се руски патријарх Алексиј II и српски патријарх Павле, па затим Јуриј Бондарјев, Николај Бурљајев, Валериј Ганичев, Алексеј Громико, Михаил Дељагин, Константин Затулин, Анатолиј Карпов, Вјачеслав Кликов, Михаил Ножкин, Борис Олијник, Олег Платонов, Александар Проханов, Благовест Сендов, Всеволод Чаплин…

          Наше Српско одељење, осим Патријарха Павла, памти и друге своје бесмртне великане као што су Десанка Максимовић, Милић од Мачве, Стево Жигон, Милосав Бабовић. Данас одељење има 12 чланова – од славних научника Смиље Аврамов, Василија Крестића и Радмила Маројевића, преко познатих писаца Комнена Бећиревића и Зорана Костића, све до научних радника у напону снаге, као што су Срето Ного и Зоран Милошевић и до политички ангажованих интелектуалаца, као што су Живадин Јовановић и Војислав Шешељ. Очекујемо да ће ове године, на скупштини МСА у Москви бити изабрани нови чланови из Србије.

         * ГАС: Упознајмо читаоце да је председник МСА Сергеј Бабурин. Закон о породици који се спроводи у Русији направио је управо г. Сергеј Бабурин. Можете ли нам рећи како се у Русији спроводи закон популационе политике?

          Сергеј Бабурин је велико име руског научног и политичког живота, истакнути правник, аутор много књига. Али за нас, он је пре свега један од највећих и најактивнијих пријатеља у братској Русији. Долазио је код нас и 1999. под бомбама, али и ове године на Сретење, само да би, у име академије и своје, честитао 100. рођендан нашој драгој Смиљи Аврамов, која је доајен целе МСА.

         Са својом огромном позитивном енергијом и предузимљивошћу, Сергеј Бабурин је доласком на чело МСА 2015. године удахнуо нови живот нашој академији. То је обавезало и наше Српско одељење да се избори за онолики реални утицај у Србији, колико је поштовање према нама у словенском православном свету.

         Русија је успела да изађе из „демографске јаме“ и обнови позитивни прираштај становништва огромном и усредсређеном активношћу свих најважнијих сегмената власти, како државне – пре свега извршне на чијем је челу председник Владимир Путин, законодавне, у којој је више година запажену улогу играо Сергеј Бабурин, тако и црквене. Русија је данас на најбољем путу да оствари све оно зашта се ми у МСА залажемо, али и да буде спаситељ и путоказ за целу људску цивилизацију.

         * ГАС: Како да данас у двадесет првом веку дефинишемо српски национални интерес? Шта би требало да су нам приоритети, а шта циљеви?

          Нажалост, кривицом наших „западних пријатеља“, у државно-правном смислу, враћени смо 100 година уназад! (Ко ли уопште помишља да они неком могу донети напредак?!) Дакле, опет ОСЛОБОЂЕЊЕ и УЈЕДИЊЕЊЕ! А да бисмо то остварили, потребна су два предуслова: први, да се поново и поносно сјединимо са православним словенским ВРЕДНОСТИМА, које смо и испуњавали и стварали, кроз Нови и Косовски завет, а које су се потврдиле као универзалне вредности људске цивилизације (што подразумева и да одустанемо од безумног покушаја интегрисања у не само нама, него и опстанку човечанства непријатељски западни свет који се руши у руглу и срамоти), и други, да остваримо ефективно војно-политичко савезништво са Русијом, које ће нас ојачати и морално и духовно, али и економски и војно, без чега нећемо бити у стању да поновимо подвиг наших предака – ослобођење и уједињење.

          Ако треба да се изразим у складу са терминима из Вашег питања, онда су наш национални интерес – наше вредности, национални приоритет – савезништво са блискима и дистанцирање од непријатеља, а национални циљеви – ослобођење и уједињење.

         * ГАС: С обзиром на дешавања на КиМ (напад на српске званичнике, убиство Оливера Ивановића), предвиђате ли потенцијалну дестабилизацију ситуације на Балкану?

         Ако се будемо придржавали наших поменутих интереса, приоритета и циљева, дестабилизација ће остати само потенцијална и неће се остварити. Када је у питању Косово и Метохија, важно је издржати око годину дана, док не започне реални мултиполарни расплет светског чвора. Зато се наши непријатељи – ментори и инвеститори отимања Косова и Метохије, носиоци крсташког рата против православног Балкана, толико журе и покушавају да нас обману да сами овековечимо резултате њихове агресије. У новим односима који се очекују у свету, САД ће изгубити интерес да вештачки одржавају у животу криминалну нарко-квазидржаву коју су успоставли на Косову и Метохији. Ипак, они нам Косово неће вратити на тацни. Зато је савезништво са Русијом од кључног значаја.

Нови академици МСА

         * ГАС: Који је Ваш став о најновијем нападу на Сирију и како Западне земље да избегну даљу ескалацију, укључујући и било какав неочекивани сукоб САД и суперсиле Русије?

         Постоје и друга потенцијална жаришта у свету – на Далеком Истоку, у Латинској Америци, Украјини, али је сиријска криза по много чему најкомплексније од свих. Она је „врх леденог брега“ који обухвата читав Блиски Исток, Медитеран, па и наш регион. Ту су се сконцентрисали сви негативни производи политике западних елита последњих столећа, које је тешко побројати – освајање ресурса, вештачки ратови и „револуције“, исламски екстремизам и тероризам, напад на православље… Као високоморална суперсила, Русија је показала да је у стању да успешно излази на крај и са таквом концентрацијом западног зла.

         Зато је уследио, у очајању моћног губитника, низ опасних западних провокација (афера Скрипаљ, ракетни напад на Сирију лажним поводом), који мора бити прекинут, да би се избегле опасности по свет. А сигуран сам да ће Русија и Кина наставити да се понашају смирено, како и доликује јачем, а и да су спремне да агресивној западној политици омогуће „часну капитулацију“. Ако огорчена борба за власт, која је у току унутар западних елита, не заустави провокације и агресију, није искључено ни да ћемо присуствовати неком новом Нирнбергу.

         („Глас академске Србије“ је са академиком Кршљанином разговарао уочи избора за нове академике МСА Митрополита Амфилохија, Данице Грујичић, Звонимира Ђорђевића, Иване Жигон, Мирка Зуровца, ЕпископаЈоаникија, Епископа Кирила, Братислава Петковића и Славенка Терзића)

http://fakti.org/srpski-duh/krsljanin-srusija-je-visokomoralna-sila-uspesno-se-nosi-i-sa-koncentrisanim-zapadnim-zlom

http://kraljevske-novine.rs/intervju-sa-vladimirom-krsljaninom/

The post Кршљанин: Русија је високоморална сила – успешно се носи и са концентрисаним западним злом appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

–

–

Митрополит Амфилохије

      Први су то, како доликује, осетили песници и сами борци: 610 година после (првог) Косовског боја, водили смо Други косовски бој. По карактеру, значају и резултатима, био је сличан првом. И створио је непомерљив историјски резултат, који надраста Србију и који се може променити једино поразом, односно уништењем људске цивилизације.
      Други косовски бој водила је Србија утемељена на 20 векова Новог и 6 векова Косовског завета.
      Србију Косовског завета предводио је Свети кнез Лазар, велики српски владар и јунак, мудрац, праведник и милосрдник, верни следбеник и мученик Христов – како га описује његов син Свети деспот Стефан, велики државник и песник српски. Са таквим узвишеним вођством, безбројно мноштво добрих и храбрих мужева «који се блистају као звезде светле», «умртвише дивљу звер и великог противника», а и сами посташе мученици.
      Видимо шта је Косовски завет – победничко уједињење родољубља у супротстављању завојевачу са другим највишим људским врлинама. То заветнике чини непобедивим. Завојевач, тада најмоћнији, био је толико моћан и зато што је Запад непрестано, од када је постао политички појам, покушавао да уништи људску цивилизацију засновану на врлини и уместо ње подметне свој бедни сурогат заснован на греху.
      Управо Косовски завет нас је одржао у животу и омогућио да се одбранимо од западних хорди, са којима смо се много пута у историји сударали, понекад одбијајући да схватимо њихову злу суштину, односно милосрдно одбијајући да их изједначимо са њиховим злим предводницима, и надајући се да су неке од западних сила нешто боље од других. Све док се баш сви, први и једини пут у историји, нису удружили против нас у покушају да нас униште. И тако је НАТО, предвођен САД, Британијом, Немачком и Француском 1999. био завојевач од кога смо се бранили у Другом косовском боју. И који, као ни онај први, није успео да нас покори. Колико је то што нисмо покорени велико, доказује и чињеница да ни у једном од варварских завојевачких похода који су уследили непосредно после агресије на нас (Авганистан, Ирак, Либија, Сирија) није учествовао ни цео Запад, ни цео НАТО.
      Србију Косовског завета је у Другом косовском боју предводио Слободан Милошевић, чије је житије Видовданско и лазаревско, чија је жртва благородна и неизбрисива, који се уписао у књигу вечног живота и златним словима у историју српског народа, својим витешким подвигом против повампиреног нацифашистичког духа у Европи и на Балкану, како га је описао један од највећих српских духовника његовог времена, Митрополит Амфилохије.
      Да су врлине Србије Другог косовског боја на нивоу врлина из Првог, оспоравају само они који су под утицајем Запада. Да нису биле, не би се на Србију устремио сав Запад. Да нису биле, Запад би победио.
      Васкрсла Србија је први пут као држава столетни јубилеј Косовског боја обележила на Газиместану на Видовдан 1989. Њен председник Слободан Милошевић је тада, на највећем митингу свих времена, пред два милиона људи, између осталог рекао:
      „Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, после много година, после много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: са чим ћемо пред Милоша. Игром историје и живота изгледа као да је Србија баш ове 1989. године повратила своју државу и своје достојанство да би тако прославила историјски догађај из далеке прошлости који је имао велики историјски и симболички значај за њену будућност.
      Уступке које су многи српски руководиоци правили на рачун свог народа, ни историјски, ни етички, не би могао да прихвати ни један народ на свету. Неслога српских политичара уназађивала је Србију, а њихова инфериорност понижавала је Србију.
      У Србији никада нису живели само Срби. То није хендикеп за Србију. Искрено сам уверен да је то њена предност. У цивилизацију ка којој се креће човечанство, могу закорачити пре свега равноправни и уједињени људи.
      Шест векова касније, данас, опет смо у биткама, и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене. Али без обзира какве да су, битке се не могу добити без одлучности, храбрости и пожртвованости. Без тих добрих особина које су онда давно биле присутне на пољу Косову. Али она срчаност без које ништа на свету, озбиљно и велико, не може да се постигне, остаје непромењена, остаје вечно потребна.“
      Србија васкрсла и уједињена у врлинама Косовског завета, убрзо је постала мета Запада опијеног илузијом о господарењу светом. Разбијање Југославије, која је била Историјска Србија 20. века и хибридни рат свим средствима против српског народа и његове духовности, започели су 1991. и трајали до свог врхунца – крсташког рата уједињеног Запада или оружане аресије НАТО или Другог косовског боја 1999. године.
      Као ни у Првом, ни у Другом косовском боју, главни актери нису Албанци. У оба случаја била је то одбрана цивилизације од антицивилизације, врлине од греха, слободе народа од завојевачких хорди. И као што је наша војска на Косову и Метохији бранила слободу и животе свих грађана – и Срба и Албанаца и других, тако су НАТО и његове слуге – албански терористи и криминалци, насртали на слободу и уништавали животе свих – и Срба и Албанаца и других. И њиховог потомства.
Ова одсудна битка дешавала се истовремено са одсудном унутрашњом битком руских патриота да спрече банкрот и распад земље и њено претварање у низ колонизованих територија. Помоћ државе Русије Србији била је невелика политички и мала војно, али велика у срцима руских људи и подвизима неколико десетина руских добровољаца.
      Врлине које је носила васкрсла и у Косовском завету уједињена Србија, биле су довољне да у сукобу са најјачом војном алијанском свих времена, остане непоражена, што је у моралном смислу равно поразу НАТО, поразу од кога се никада неће опоравити. Између осталог и зато јер је наш отпор дао и мотив и прилику и време Русији да поново постане водећа морална и војно-политичка сила у свету.
На дан окончања агресије, 10. јуна 1999. године, председник Слободан Милошевић је у обраћању грађанима, између осталог објавио:
      „У овом тренутку наше прве мисли треба да буду посвећене херојима који су дали своје животе у одбрани отаџбине, у борби за слободу и достојанство свог народа.
Народ је херој – можда тако гласи најкраћи закључак овог рата.
      Почетком ове године широм наше земље било је много митинга. На њима се чула једна парола: НЕ ДАМО КОСОВО. Нисмо дали Косово.
      Територијална целовитост наше земље не може бити доведена у питање.
      Под окриљем Уједињених нација, биће међународне снаге које се распоређују на Косову са задатком да подједнако брину о безбедности свих грађана, а под окриљем Уједињених нација одвијаће се и политички процес који ће бити базиран на принципима који произилазе из расправа вођених раније, али исто тако и подједнако на суверенитету и територијалном интегритету наше земље. То значи, може бити речи у том политичком процесу само о аутономији и ни о чему другом изван тога.
Изласком пред Уједињене нације ми нисмо бранили само своју земљу већ смо поново на светску сцену вратили Уједињене нације које 80 дана од пре почетка ове агресије, нису функционисале. То је наш допринос залагањима читавог слободољубивог света, то је наш допринос тенденцијама да се ствара мултиполарни свет, да се не прихвата стварање света који ће бити вођен диктатом силе из једног центра. И мислим да ће тај допринос бити огроман у историји и да ће хероизам нашег народа у отпору многоструко већем и снажнијем непријатељу, дати печат крају 20. века.
      И никада у досадашњој историји, као у овом рату, народ није био тако јединствен. Ми смо одбранили и вишенационалну заједницу, једину која је преостала из претходне Југославије. Сматрам да је то једно од, такође, великих достигнућа наше одбране.“
      Моралне и правне тековине Другог косовског боја су огромне, а пошто су утемељене и на Косовском завету и на важећем међународном праву, оне су и неодступне. Оне то нису само у смислу гарантовања да је покрајина Косово и Метохија део Србије, него су оне и темељ на коме се правда може вратити у светски поредак и отворити врата за трајни мир, стабилност, равноправност и благостање за све. Поред тога, величина ових тековина надвладава геноцидне последице петооктобарског покушаја негирања историјске Србије и њеног потчињавања агресору.
      Опстанак, будућност и перспективе развоја Србије директно зависе од очувања ових тековина. Политички процес се мора темељити на Резолуцији 1244. Злочинци, претње и уцене не могу бити део политичког процеса. Србија и српски народ се морају изборити да поврате унутрашње јединство из времена Другог косовског боја, јер једино тако могу повратити и она историјска права која им је привремено ускратила западна агресија. Србија треба да се врати и на пут шире државне интеграције, такође започет 1999. пријавом за улазак у Савез Русије и Белорусије. Србија у овим правцима треба да чини активне кораке одмах, јер се крупне промене у односима у свету дешавају на наше очи: онај колективни Запад од кога смо се бранили у Другом косовском боју, заувек губи могућност да доминира светом.

На Цвети 2018.

Владимир Кршљанин

The post ДРУГИ КОСОВСКИ БОЈ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Од око 3.000 српских жртава у Сребреници и околини, барем око 2.000 се може ставити на терет Насера Орића, каже Горан Петронијевић, који је заједно са генералом Војске РС Винком Пандуревићем гостовао у емисији „На нишану Мирослава Лазанског“.

Фарса од суђења Насеру Орићу и ослобађајућа пресуда нису изненађење за Петронијевића, пре свега због начина на који су сви претходни поступци против њега вођени.

Он подсећа да је Орић ухапшен у Швајцарској по потерници Србије, а потом се Тужилаштво БиХ, како каже, на волшебан начин сетило да у фиоци има предмет који се против Орића водио у Бијељини и који је изузет од правосуђа РС. Од Хашког трибунала босански правосудни органи добили су потврду да злочини за које је Орић оптужен нису били предмет претреса у Хагу, што је један од услова да поступак против њега може да буде покренут пред босанским судом.

„Када су босанске власти виделе да је враг однео шалу и да ће се тај поступак водити, брже-боље су донеле одлуку да се тај предмет изузме из поступања Вишег суда у Бијељини и преузео га је Суд за ратне злочине у Сарајеву“, објашњава Петронијевић.

Седам година је предмет стајао у фиоци сарајевског суда, док Орић није ухапшен, наставља Петронијевић и додаје да се ради о, како каже, процесној превари како би Орић био изручен Босни и Херцеговини уместо Србији.

Иако је Србија расписала потерницу за Орићем, није ништа учинила да га ухапси, каже Петронијевић, чак и када је овај долазио у Србију у лов или у Београд на, како каже, љубавне састанке.

Од око 3.000 српских жртава у Сребреници и околини, бар око 2.000 се може ставити на терет Насера Орића, каже Петронијевић. Орићева биографија се сада пере, и не би било чудо да се у будућности појави као министар или премијер, попут Рамуша Харадинаја.

„Када хоћете да некоме оперете биографију, тужите га за оно што је најтеже да докажете да бисте водили поступак, свесни тога да не можете то да докажете. Истовремено га не тужите за оно за шта сигурно може да буде осуђен. И то је стратегија према којој се понашао и Хашки трибунал, примењујући дупле стандарде према муслиманима, према Албанцима, делимично према Хрватима“, каже Петронијевић.

На подручју општина Сребреница, Власеница и Братунац има 146 српских села у којима су снаге под командом Насера Орића чиниле ратне злочине, у којима су превасходно страдали цивили, каже Пандуревић.

Хашки трибунал опрао је Орићеву биографију, а суд у Сарајеву, као продужена рука Хашког трибунала, није имао снаге и храбрости да било шта промени, каже Пандуревић.

„Оптужница која је против њега подигнута у Хагу вешто је срочена и речено је да је он оптужен за кршење обичаја и закона ратовања, што значи да је оптужен за прекомерну употребу силе и напад на насељена места која нису оправдана војном сврхом. Није оптужен за ратне злочине против човечности. То је остављено да буде само за Србе, јер то су злочини који су уперени против цивила, и то се лакше доказује. Међутим, тужилаштво Хашког трибунала одустало је од великог броја сведока, кључних у Орићевом предмету. А суд у БиХ испао је смешан, можда и наиван, да га оптужи за убиство тројице заробљеника“, објашњава Пандуревић.

Према Петронијевићевим речима, постоји још најмање десет догађаја током рата за које је Насер Орић одговоран, а који нису расправљани ни пред једним судом, што правосудним органима отвара могућност да и даље гоне Орића.

„Када је у питању Насер Орић, има толико догађаја у које је био директно умешан… Имали смо заштићеног сведока који је био нижерангирани командант у његовим јединицама. Он је сведочио да је у три наврата, када су чињени велики напади на више села и Орић пре напада постројавао војску и говорио им да иду ту и ту. Каже, српско уво, ни крме у кочини, ни дете у колевци. То изговара Насер Орић“, каже Петронијевић.

Пандуревић подсећа на наредбу Армије БиХ из септембра 1992. у којој се наређују континуирана борбена дејства са циљем потпуног уништења српских насеља на подручју Дрињаче, Лијешња, Кравице, Рашеве и других српских насеља на подручјима општина Зворник, Братунац и Сребреница.

Ако то није покушај геноцида, пита се Пандуревић, шта је.

https://rs.sputniknews.com/komentari/201710091112977303-ORIC/

The post Петронијевић: Орић крив за убиство бар 2000 Срба appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Амерички амбасадор је ових дана изрекао две велике лажи, карактеристичне за ратну пропаганду: да је хуманитарни центар у Нишу шпијунски и да је утицај Русије у Србији малиган.

Англосаксонци по правилу никада не говоре истину, а не устежу се ни од крупних лажи, када мисле да је то у њиховом интересу.

Свима је јасно да ватрогасци, спасиоци од поплава и деминери нису шпијуни, иако се њихова делатност, због велике опасности од несрећа и природних катастрофа, свуда у свету организује у оквиру структура силе. Тако је и центар у Нишу заједничка структура МУП Србије и МЧС Русије.

Људи међутим, често полазе од себе. Код англосаксонаца је свако њихово организоцано присуство у иностранству – шпијунажа и злочин, посебно кад су у питању структуре силе.

Управо зато су они унапред обезбедили све привилегије и имунитете за своје структуре силе, за сву војску НАТО. Прихватање тога била је кобна грешка, знак слабости и губљења суверенитета претходних влада Србије.

САД су биле спремне да прихвате привредну сарадњу Србије и Русије, набавку руског наоружања, па чак и повремене заједничке вежбе српске и руске војске. Прихватиле су и да Србија не уведе Русији санкције, бар док не уђе у ЕУ.

Али све је то подразумевало да САД имају војно-политичку контролу над Србијом и да је свако, чак и најмање присуство руских структура силе у Србији апсолутно неприхватљиво.

Због тога се центар у Нишу до сада и није развио онолико колико је било планирано.

Сада природно и неопходно јачање српско-руске сарадње почиње да се судара са погоршањем односа НАТО-Русија.

То је био разлог за Скотову изјаву.

Од изјава амбасадора Скота већ се оградило више српских званичника, а и сам председник Вучић.

Сада је Влада Србије на потезу и у прилици да одобравањем дипломатског статуса за Русе запослене у нишком хуманитарном центру, покаже да је Србија суверена земља тако што ће по први пут учинити нешто против чега су отворено Сједињене Америчке Државе.

30. 6. 2017. Владимир Кршљанин

The post Владимир Кршљанин: Судбина руско-српског центра је испит за нову владу appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Kоментар Владимирa Кршљанинa, председникa Покрета за Србију и ранијeг помоћника Слободана Милошевића.

Британски народ је на јучерашњим изборима лишио владајуће торијевце већине неопходне да самостално владају, док је лабуристима Џереми Корбина доделио 30 мандата више.

Ово се десило упркос огромној антисоцијалистичкој кампањи не само британских, већ и капиталистичко-глобалистичких кругова Брисела и читавог Запада. Стога је и резултат ванредних избора у Британији, после Брегзита и Трампове победе, још један у низу крупних потреса Запада и крупних доказа да је западни капитализам ушао у своју терминалну фазу.

Видимо такође да се политичка офанзива за спас народа може успешно водити и са „десна“ и са „лева“, под условом да је усмерена на рушење олигархијске диктатуре.

Ми Срби не смемо заборавити да народ у Британији овог пута није гласао за Блерове капиталистичке лабуристе, већ за Корбинове социјалистичке лабуристе. Корбин је личност од интегритета, човек који је 1999. у парламенту оштро критиковао Блер-Клинтонову агресију на Југославију.

Са друге стране, управо наше искуство владавине Милошевићевих социјалиста, показало је да су принципи социјалне правде и националног суверенитета и достојанства неодвојиви и да су једини могући темељ сваке успешне политике у 21. веку.

Србија се у духу такве политике поново родила, успешно је одолевала најстрашнијим освајачким притисцима и створила себи огромно поштовање у читавом свету.

Затим су је обманом и насиљем затворили у хашки логор, из кога мора да се ослободи, да би преживела.

Садашњи западни финансијски капитализам је непродуктивни злочин у најчистијем виду, који је до краја криминализовао читаву западну владајућу олигархију. Ратови и насиље се данас широм света вештачки изазивају у очајничком покушају да се сачува власт олигархије. Данашње технологије могу да обезбеде пристојан живот свим људима на планети; ипак многи умиру од глади и болести, чак и у западним земљама, само због антиљудске олигархије. У борби за опстанак, западни народи тој олигархији окрећу леђа и захтевају промену система. Нови систем мора бити утемељен на љубави, истини и слободи. И на духовности и стваралаштву – демиургији. А речено у уобичајеним политичким категоријама – на јединству два елемента: социјалне правде и националног суверенитета.

Време је да се и Србија ослони на своје славне традиције.

9. јуна 2017.

The post КРШЉАНИН: ПОЗДРАВЉАМО КОРБИНОВ УСПЕХ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Ван хришћанства Европа нема ничим да се похвали. Без Христа Европа је најсиромашнији просјак и најбезочнији пљачкаш овога света.
Бунт Европе против Христа у наше време то је највећи и најгнуснији догађај у историји света.
Ми можемо рећи: Сви су путеви Западне Европе немилост и лаж. Ко ће нас опорећи? Наше болно искуство то потврђује. Огромно и страшно искуство српско, за последња два столећа. Јер, чим су се праоци наши, сељаци шумадијски, почели дизати на Азијате, за слободу своју, Западна Европа се почела показивати непријатељем наше слободе.
Отуда је јасно да су и ратови европски произашли од рата Европе против Христа. И то не од јуче него из давна. Од када? Откад јој је папа учинио Христа мрским, а Лутер протумачио Христа погрешно.
Европски империјалисти разносе смрт по целоме свету. Европски револуционари носе барјак смрти. Модерна Европа је синоним смрти.
Европа је јерес. А свака јерес хришћанска је гора од незнабоштва.
Зашто је српски народ тако горко настрадао? Зато што се одвојио од својих богоносних отаца и витезова и пошао за безбожницима и јеретицима европским.
Заиста није сасвим бесмислена тежња људи да постану богови и синови Божји. Божји дах живота је у њима. Бог је постао човек да човека учини Богом — то је зенит историје људске, то је свршетак дуготрајне ноћи кроз коју је род човечији путовао!
И као личности и као чланови Цркве ви сте у оба случаја светиња Божија. Тиме су најбоље решена два питања која незнабожни свет никако ниje могао решити; два питања, због којих је Европа примила заиста реке крви па их оставила нерешене. A то je питање личности и заједнице, или речено туђим речима: индивидуализма и социјализма. Личност је престала сматрати се светим храмом Духа Божијега и друштво се престало сматрати светом Црквом, тј. светом заједницом или још боље породицом Божијом.

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ: КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

ЕУ је наше природно окружење, јер Србија није на евроазијском континенту, ни у Америци, већ у Европи, изјавила је 12. марта 2017. Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције у влади Александра Вучића. Не може ни бити другачије, него да се преварна и штетна «оријентација српске спољне политике», брани баш оваквим «аргументима». Заправо, полемика о том питању је у главним медијима у Србији забрањена. Зашто? Јер ЕУ у Србији спроводи демографски геноцид и колонијалну пљачку највећих размера у њеној историји.
У овим судбоносним мартовским данима, имеђу 24. и 27, треба да разумемо да су и 1941. и 1999. српски народ и његова Црква устали за слободу и за савез са Русијом, дакле за морални закон и православно јединство, када су били нападнути од богоотпадничког Запада.
Веома је међу Србима вољен и поштован Свети Владика Николај, али се властодршци на његово учење не обазиру. Све што је он, заточен у логору Дахау рекао о Западу и о Европи, за нас једнако и још више важи сада, после свега што смо од Запада и ЕУ доживели крајем 20. и почетком 21. века.
Постзападни свет, како га је, на Валдајском форуму прошлог октобра, дефинисао аутор овог појма, бразилски истраживач Оливер Штенкел, је свет у коме САД више немају привилегије хегемона, које су стекле по окончању хладног рата. То онда, аутоматски доводи у питање место и улогу и свих њихових изведених евроатлантских творевина, као што су НАТО и ЕУ. Штенкел сматра да нас постзападна ера у коју улазимо и истинска мултиполарност која се већ гради, могу увести у поредак који ће бити демократскији него било који претходни у светској историји, са вишим нивоом дијалога, већим ширењем знања и иновативним и ефективнијим него досад, методима реаговања на глобалне изазове. И то упркос томе што у Харварду са носталгијом гледају на протекли миленијум «у коме је Европа била политички центар света». О каквој је Европи реч, осетили смо, а и рекао нам је Свети Владика Николај.
«Свет објективно постаје постзападни и мултиполаран», изјавио је 9. марта ове године Сергеј Лавров, после разговора са својим немачким колегом Зигмаром Габријелом, «а главни играчи морају спознати своју објективну одговорност за стабилност», додао је Лавров.
Полазећи од нашег духовног и историјског наслеђа, али и од нове реалности која је у свету настала руском одбраном Сирије, Брегзитом и победом Трампа, и која се остварује кроз БРИКС, ШОС, Велику Евроазију и ЕАЕС (и њихове нове финансијске институције), а добија и своје динамично теоријско тумачење, обавезни смо да покушамо да дамо одговор на питање шта у цивилизацијском, а шта у политичком и економском смислу представља Србија у постзападном свету. Шира варијанта овог питања, али и део одговора, садржан је у теми нашег скупа: «Југоисточна Европа и евроазијски концепт сарадње».
Поводом започињања преговора са Србијом о стварању Зоне слободне трговине (ЗСТ), о чему је у мају 2016. одлуку донео Високи Евроазијски савет ЕАЕС, експерти Руског савета за међународне послове сачинили су недавно студију «Србија-ЕАЕС: перспективе интеграције у оквиру Зоне слободне трговине» . Они на средњи рок предвиђају три могућа сценарија развоја односа Србија-ЕАЕС, и то: 1) Једнострана оријентација Србије на ЕУ; 2) Србија и ЕАЕС као «привремени савезници» и 3) «Мост» између Европе и Евроазије. Руски стручњаци изражавају наду у реализацију трећег сценарија (иако засад нема преседана да је нека земља чланица ЕУ и да има слободну трговину са Русијом), базирајући то на неким изјавама српских државних руководилаца, упркос неповољној структури трговинске размене (18.128 и 2.220 милијарди евра, били су укупни обими трговинске размене са ЕУ и Русијом у 2015. години).
Значај преговора о ЗСТ са ЕАЕС не треба прецењивати, јер Србија већ има билатералне уговоре о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, а успостављањем ЗСТ са ЕАЕС то би се проширило и на Јерменију и Киргизију, економски најслабије чланице ЕАЕС.
С друге стране, имајући у виду катастрофу коју су српска привреда и финансије доживеле најпре западном агресијом, а затим уласком у колонијални однос са ЕУ, па ће по проценама неких економиста, српској индустрији бити потребно око 30 година, са стопом развоја од бар 5% годишње, да достигне ниво из 1989. године, укупан обим и развијеност српске производње су такви, да би четврти могући сценарио, односно преоријентација са ЕУ на евроазијске интеграције, био не само могућ, већ и пожељан за Србију.
Србија је била и остала један од источника праве хришћанске, православне цивилизације, која данас, преко Русије, али и на основу српског жртвеног отпора агресији постхладноратовског англоамеричког унилатерализма, игра кључну улогу у формирању постзападног света.
Србија није никада била део западног света, а покушај да се она у њега силом увуче, је покушај њене анихилације. Како таква анихилација изгледа у пракси, пример су данашња Хрватска, Украјина, Монтенегро, па и терористи и мафијаши у Босни и на Косову.
Неутралност Србије није могућа, јер јој је део територије под класичном окупацијом. Прокламована неутралност је дакле лажна, што се види из чињенице да је утицај Запада у свим сферама, од одбране и безбедности, до духовности и културе, доминантан, прави окупациони. У таквим условима, демократски политички процес је само привид, варка и манипулација.
Еврофанатизам садашњих београдских власти је у сукобу са здравим разумом и може се објаснити само зависношћу појединаца у врху од Запада и потребом да се оправдају уступци којима се јача „независност Косова“, односно мафијашко-терористичка НАТО квазидржава, коју ето, подржава ЕУ.
Запад је свој крсташки рат против Балкана, започео још у четвртом веку, у првим данима хиљадугодишњег хришћанског Ромејског царства. Сва његова достигнућа утемељена су на пљачки Истока. Кроз српско и руско царство улога катехона је настављена. Ред је да се Србија придружи Русији у стварању постзападног света, јер је дала свој допринос и њеном уздизању и општој победи човекољубља.
Битно за евроазијски концепт сарадње није то да ли ће и када Србија постати пуноправни члан Евроазијског Економског Савеза, већ чињеница да је тај концепт сарадње супериоран јер Божји морални закон у њему игра најбитнију улогу. Сарадња је заснована на равноправности, добровољности, узајамном поштовању и узајамној користи, без мешања у унутрашње политичке и економске односе у појединим земљама.
Данас је и америчка администрација почела да прокламује немешање у унутрашње ствари. То је последњи тренутак за Србију да почне да води суверену политику развоја, уместо колонијалног потчињавања Западу, и суверену политику отклањања последица агресије Запада, која је поделила државу и народ, створила систем хашке уцене, опустошила економију, створила самообнављајући систем свеопште корупције и ударила у темеље наше духовности.
На периферији непријатељског Запада који деградира, Србија би нестала. У свом вековном и једином истинитом, православном цивилизацијском окружењу, Србија ће бити у центру нове историје и опет ће бити велика.

Излагање Владимира Кршљанина, амбасадора СРЈ, председника Српског одељења Међународне словенске академије на Међународној конференцији „Југоисточна Европа и евроазијски концепт сарадње“, одржаној 24. марта 2017. године у Руском дому у Београду.

The post Владимир Кршљанин: СРБИЈА У ПОСТЗАПАДНОМ СВЕТУ – У ЦЕНТРУ ИЛИ НА ПЕРИФЕРИЈИ? appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Запад је по својој природи корумпиран и корумпирајући. Стога он није „добар“ ни према коме. Запад људе, народе и државе потчињава.

Запад води крсташке, освајачке, колонијалне, агресивне и специјалне ратове. Запад тежи да подјарми цео свет, а православну цивилизацију, од које је настао, као њена антитеза, тежи да уништи.

Запад је на нас извршио три геноцидне агресије у 20. веку. Све до последње, могло се, уз опрезност, које никад довољно, са Западом трговати – јер западне силе нису биле јединствене, чак су и ратовале међу собом.

У последњој агресији, 90-их, у којој нам је разбио и поделио земљу, Запад је први пут у својој историји, потпуно уједињен, стао против Србије. Од тада, са Западом се више не може ни трговати, јер ће после своје отворене агресије, Запад трајно Србију доживљавати као непријатеља. Трајно – бар док постоји НАТО. И као жртву и сведока својих недела, Запад ће тежити или да Србију уништи, или да је измени до непрепознатљивости – да јој измени духовност и идентитет, а то је исто као уништење.

Запад нам је, када нас је 5. октобра 2000. поразио, наметнуо политички, економски, финансијски, медијски, културни и безбедносни систем који одговара Западу и који се саморепродукује. И кад год помислимо да систем није добар јер још није „као у развијеним западним земљама“, правимо суштинску грешку. Са становишта његових твораца, ово је потпуно западни систем и он потуно савршено функционише. То је верзија за колоније. Хоћете да се придружите Западу? Добродошли, ево вам правила како се постаје колонија. Да бисте нешто позитивно научили од Запада и од његовог искуства, морате то учинити сами, својом памећу и вољом, а никако по правилима које вам Запад намеће.

Као што знамо, а или се плашимо да признамо, или нам је забрањено да о томе говоримо, и све оно баш најгоре: криминал, трговина дрогом и људским органима, проституција, усташки и „исламски“ тероризам и ратни злочини, као и сви облици корупције, пљачке и друштвене неправде, створени су на Западу или су контролисани од стране Запада.

Покушај да се истим методом и поново уједињен, Запад усмери и на Русију, не само да нема истог успеха као у случају Србије, него се враћа Западу као бумеранг. Јединство Запада и читав његов агресивни систем, доведени су у питање.

На предстојећим изборима Србија се неће решити потчињености Западу. То није тема ни једних избора од 2000. наовамо, баш зато што смо потчињени Западу. У систему потчињености није могуће створити партију која би и заступала интересе народа и била фаворит.

И уопште, да бисмо добили битку против потчињености, морамо је прво повести. Свако од нас појединачно и сви ми заједно, морамо сваког дана и у свакој прилици деловати против највећег и најдеструктивнијег понижења које смо доживели у историји – да му сваког дана исказујемо дивљење и трудимо се да следимо упутства онога ко нам је нанео највећа зла и наставља да то чини.

А онда ће и избори почети да нам дају очекиване резултате, без обзира ко на њима победи…

Београд, 9. марта 2017.
Владимир Кршљанин,
председник Покрета за Србију

The post Владимир Кршљанин: ПОТЧИЊЕНОСТ ЗАПАДУ ЈЕ УЗРОК СВИХ НАШИХ МУКА appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин преминуо је данас изненада на свом радном месту у Њујорку, само дан пре 65. рођендана.

 

Тим поводом, председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин упутио је телеграм саучешћа министру иностраних послова Руске Федерације Сергеју Лаврову.

 

У телеграму се каже:

 

Поштовани Сергеје Викторовичу,

 

Поводом изненадног одласка г. Виталија Чуркина, упућујемо Вама, а преко Вас и његовој породици, свим колегама и грађанима Русије, изразе нашег најискренијег саучешћа.

 

Виталиј Иванович је био дипломата – професионалац највиших квалитета, талентовани и успешни државни функционер и бранилац отаџбине који је пао на првој линији фронта.

 

У Србији ће му остати вечнаја памјат. У Савету безбедности он је био и наш, па смо се осећали сигурно и заштићено.

 

Царство му небеско!

 

Владимир Кршљанин, амбасадор,

председник Покрета за Србију,

председник Српског одељења Међународне словенске академије

The post Преминуо Чуркин – телеграм саучешћа appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

https://youtu.be/ct5uoWGIb1g

СУДБИНА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПОТВРЂУЈЕ ДА СЕ „ПРИЈАТЕЉСТВО“ СРБИЈЕ СА НАТО И САВЕЗНИШТВО СА РУСИЈОМ ИСКЉУЧУЈУ

17. фебруара на Тргу Републике у Београду, са почетком у 18ч (и у медијској сенци седнице ГО СНС) протестним Сабором за Косово и Метохију, на иницијативу покрета „1389“, обележена је 9. годишњица против-правног проглашења независности јужне српске покрајине. Скуп је започео интонирањем српске и руске химне, а окупљенима су се обратили Раде Љубичић, Младен Обрадовић и Владимир Кршљанин.

Текст иступања Владимира Кршљанина доносимо у целини:
Драги пријатељи, браћо и сестре, помаже Бог!
1999. био сам у ратном, редукованом саставу Министарства спољних послова и био непосредно задужен за суседне земље. Са тог становишта и полазећи од непосредног искуства из тог времена, а и уопште од познавања међународних аспеката овог проблема, могао бих да говорим два сата, да бих изнео све што је важно и све што би се могло учинити. Нажалост, ништа се од тога не чини и ништа се не говори.

Наравно, нећу ја сада два сата причати. Само ћу да скренем пажњу на неколико најупечатљивијих димензија проблема – просто да схватите колико је велики раскорак између ћутања и нечињења у Србији и онога што би се могло учинити у одбрани Косова и Метохије.

Данас сте вероватно чули вест да су Хрватска и Албанија упутиле писмо генералном секретару НАТО пакта и тој злочиначкој организацији, захтевајући да НАТО снажније брани „независност Косова“ од наводних претњи из Србије. То ЕУ и већина западних земаља примају као нешто нормално. Нисмо видели реакцију Србије. Заборавили смо давно, пре много година, на реципроцитет као основни принцип у спољној политици и дипломатији. Не можете никад дозволити, ако држите до себе, да неко чини према вама непријатељске гестове, а да ви на то не узвратите – реципрочно. Биће вероватно неког критичког коментара од стране наших званичника, али неће се ништа предузети.
Сада видимо докле смо дошли. Наши функционери НАТО пакт називају пријатељском организацијом и гарантом безбедности Срба на Косову и Метохији. И прокламују војну неутралност Србије.

Да ли постоји такав пример у историји човечанства и да ли уопште људска интелигенција може да замисли да вам неко окупира део територије, и самим тим води непријатељску политику, односно рат против вас, а да ви проглашавате неутралност?! И да тог истог ко вам је окупирао део територије проглашавате својим пријатељем?! Ту нешто опасно није у реду.

Имамо као гаранцију тога да је Косово и Метохија део Србије, најјачу могућу ствар коју смо могли изборити херојском одбраном у последњем рату против западних агресора, који смо водили 1999. године, који нам је био наметнут, и чији је циљ био да нам се отме Косово и Метохија. Дакле, добили смо тада Резолуцију Савета безбедности 1244. Као што смо, као резултат велике борбе и рата Срба у Босни и Херцеговини својевремено добили Дејтонски споразум, који је такође потврђен резолуцијом Савета безбедности. И то су непомерљиве ствари. Да то није тако, не би они покушавали да заобиђу резолуцију 1244 и да је не спроводе. Јер међународне снаге под командом НАТО пакта су тамо дошле са мандатом Савета безбедности и имале неколико задатака. Један је да обезбеде безбедност свег становништва, а нама се десило неколико ужасних напада на животе и имовину и прогона српског становништва са Косова и Метохије, од момента њиховог доласка до данас. Друго, требало је да се усаглашено, између наше војске и НАТО-а, утврди безбедносно погодан тренутак за повратак 1000 припадника наших безбедносних снага, војске и полиције, на Косово и Метохију. НАТО тврди да за ових 17 година није било тог тренутка. Кад је нешто нама у корист, то НАТО-у не одговара, а кад је у корист Приштине и њиховог нарко-терористичког квазидржавног пројекта, онда НАТО може да прави „војску Косова“, која је директно у супротности са Резолуцијом 1244.

Шта све ово значи? Између осталог, ми смо много тога пропустили да урадимо. Тим пропуштањем и одуговлачењем, ми омогућавамо да нелегална независност „Косова“ пушта корење. Што више време пролази, то је теже ту ситуацију променити. Ко томе доприноси? Марионетско понашање власти у Београду. И то онда кад за повађивање непријатељу нема никаквог оправдања.

Ми не можемо, са оним ко крши резолуцију 1244 имати никакве пријатељске односе. Ми не можемо водити преговоре са терористима и криминалцима. Ми можемо да преговарамо са представницима албанске националне мањине на Косову и Метохији. То је нормално, ако хоћемо да регулишемо односе у складу са Уставом и законима Републике Србије у тој нашој покрајини. Али не можемо преговарати са злочинцима.

Дакле, шта би било адекватно? Не могу да кажем да ми у овом часу за то имамо снаге, зато што су нам војску разрушили, али бисмо имали итекако право да то урадимо. С обзиром да је главни кривац и главни прекршилац Резолуције 1244 – НАТО пакт, крајње формално, ми бисмо имали право да то и прокламујемо и да НАТО трупе на Косову и Метохији прогласимо за окупационе. Врло лако бисмо могли да повратимо – и војно, северни део покрајине, а кад је у питању остатак – да се гледамо преко Ибра – преко нишана. И да чекамо тренутак када ће они оданде да се повуку.

Таква криза би наравно, погоршала наше односе са појединим кључним западним земљама. Можда, са новом америчком администрацијом не би у таквој мери као што би то било са претходним, с обзиром да је пре неколико дана Трамп прокламовао да ће протерати из САД све имигранте који су умешани у трговину дрогом. Да ли је то крај албанске нарко-мафије, остаје да се види, а остаје да се види и шта ће све, због огромног отпора глобалистичких структура, Трамп од својих прокламација моћи да оствари. Али за нас су и те прокламације веома важне. Ми можемо да се позивамо на ствари које прокламује председник САД.

И притом, да бисмо водили овакву, храбрију политику, не треба да се плашимо, зато што иза себе имамо Руску Федерацију, која је безброј пута рекла, показала и доказала да је спремна да подржи Србију у свакој ствари која се тиче одбране Косова и Метохије.

Навео сам најкрупније ствари које је могуће урадити и које би биле засноване на међународном праву. Наравно, подразумева се да треба прекинути штетну причу са ЕУЛЕКС-ом, непотребном и пристрасном копијом УНМИК-а, коју су нам својевремено сервирали Тадић и Јеремић. Сетите се да су у последњем тренутку заменили текст резолуције у Генералној скупштини УН. И уместо резолуције која би протумачила став Међународног суда правде као потпуно негирање „независности Косова“ усвојена је акламацијом (у случају прве верзије очекивало се прегласавање, али је била обезбеђена већина, иако би већина западних земаља гласала против) нека „округло па на ћоше“ резолуција која притом препоручује кључну улогу ЕУ у преговорима и долазак ЕУЛЕКС-а на Косово и Метохију.
Шта нам је та ЕУ донела – знамо: ништа добро! Ни у погледу преговора – бриселских, ни у погледу икакве економске користи за Србију.

Нама и даље 35.000 људи сваке године умире јер нам је и привредна и духовна и морална и сва друга ситуација – потпуни резултат потпуне корупције од стране западних сила.

Они који стварају терористе, они који подржавају нарко-мафију, можда неће потпуно исто да се понашају у Београду, као у Приштини, али ће истим методама корумпирати политичаре и тајкуне, тако да служе њиховим интересима, а не интересима своје земље.

И сада нам се вођење такве политике продаје као мудрост. Као нешто што је у интересу Србије. Па није! У нашем интересу је да бранимо своје Косово и Метохију, свој суверенитет, своју привреду, своју духовност.
Рекао сам већ – Русија стоји иза нас. И чим почнемо да градимо оно што је свим грађанима ове земље у срцу – стварно, ефективно, војно-политичко савезништво са Русијом, е онда ће све да нам крене на боље.

И вратићемо Косово и Метохију, и подигнућемо своју привреду и вратићемо понос и достојанство свом народу и свакој српској породици.

Браћо и сестре, ја вас позивам на оптимизам, на храброст, на увереност у тријумф правде! Имамо, и знање, и потенцијале, и историјску ситуацију која томе погодује! Искористимо све то, и кренимо поносно напред – тако нам Бог помогао! Живели!

The post КРШЉАНИН: КОСОВО И МЕТОХИЈУ, А И СРБИЈУ, ГУБИМО СА ЕУ И НАТО, А ЧУВАМО СА РУСИЈОМ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Данас је наступио крај једне геополитичке епохе.

Пре свега, то је крај светске диктатуре и глобалне пљачке коју је спроводила западна финансијска олигархија. Систем који им је дао невиђену моћ и богатство, али и беспримерну дрскост и суровост, био је најнехуманији, најкриминалнији и најлицемернији у људској историји. Тај систем се у основи темељио на закону џунгле и праву јачег. Била је то највећа диктатура свих времена, која се лицемерно скривала иза лажне фасаде демократије и људских права.

То је истовремено и историјски крај Британске империје, у њеном завршном, англоамеричком облику. Банкарска и пиратска олигархија је после много векова негирања основних хришћанских и хуманистичких вредности, била достигла свој идеал – приватну империју под формалном влашћу Лондона и Вашингтона.

Са обновом руске историјске моћи и са настанком БРИКС-а, зеленашка империја је дефинитивно исцрпела могућности свог опстанка. Постала је неодржива, неефикасна и неприхватљива. Победа Доналда Трампа означава покушај САД да опстану у новом, мултиполарном свету, ослањајући се на предузетничке, индустријске и слободарске стране своје традиције.

Крај империје значи и отварање могућности да се отклоне последице њених недела.

За Србију то значи да је последњи тренутак да најгласније испостави своје захтеве: поновно уједињење својих историјских делова, наплату ратне одштете од НАТО сила и обнову свог духовног, економског и војно-политичког суверенитета.

Србија мора бити поносна и на своју херојску одбрану од свих западних агресија и на чињеницу да је, Србија заједно са Русијом, међу утемељивачима цивилизације у коју читав свет, на овој историјској прекратници, гледа са највећом надом.

Евроатлантски концепт, у чију ЕУ неки и данас покушавају да нас угурају, данас је званично погинуо.

The post Владимир Кршљанин: КРАЈ ЗЕЛЕНАШКЕ ИМПЕРИЈЕ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Поводом упорног, перфидног, агресивног и даноноћног збуњивања јавности у погледу унутрашњих и спољнополитичких алтернатива Србије, и то у околностима које постају све теже и драматичније, председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин је дао следећу изјаву:

Доста је лагања народа! То лагање је много скупо! Народ изумире, имовина се распродаје, а територија распарачава. Своје интересе, навике и обичаје намећу нам они којима је и наше постојање сметња!

Србија и српски народ су већ распарчани у 5-6 државица. Они који су нашу некада моћну државу разбили у парампарчад, претворили у кланицу и не престају да је пљачкају и поништавају, прво помоћу својих криминалаца и терориста, а затим и помоћу своје монструозне војно-политичко-обавештајно-субверзивно-пропагандне машинерије, која се, према потреби, назива НАТО или ЕУ, нису и не могу бити избор овог народа, па према томе ни приоритет његове политике.

Велика је лаж да су све „велике силе“ исте (како тврде на Западу), себичне и нечасне, да се управљају само својим себичним интересима и да је, у дилеми да ли да буде подређена Западу или Русији, за Србију најбоље да се не подреди никоме, а да уђе у ЕУ, јер њоме смо окружени, на њу треба да се угледамо и део смо исте цивилизације.

У тој гнусној лагарији једино је тачно да Србија не треба да се подреди никоме. Ко јој намеће подређеност? Запад, који више ни у чему није први, а који чине: Аустро-Угарска, Немачка, Ватикан, НДХ, Велика Британија, САД, НАТО, Ал-Каида, УЧК, ДАИШ…). А шта је алтернатива? Савезништво са Русијом.

Једино тако можемо опстати, обновити Србију и територијално и демографски, и економски и духовно, наплатити ратну штету и не бити никоме подређени.

То је једини адекватан одговор на све претње упућене и Србима и Русима, спас за Косово и Метохију и балканску стабилност, одговор који морамо дати одмах и који ће бити победнички.

The post КРШЉАНИН: СРБИЈА МОЖЕ ОПСТАТИ САМО УЗ РУСИЈУ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Говор Владимира Кршљанина на скупу „Србија за Српску“, који су организовали „Образ“ и „Наши“ на Тргу Републике у Београду 24. септембра 2016.

Наше српско враћање у живот сутра ће бити обележено са два важна догађаја.

За наше је политичко и национално здравље најважнији – сутрашњи референдум у Републици Српској.

Али, да не заборавимо такође, да ће сутра у Бару, бити освећен велики храм Светог Јована Владимира. Један велики духовни догађај за наш народ, али догађај који такође окупља разбијене делове српства.

Пре 10 година, учињен је један велики ударац, један од последњих великих удараца на српство је био те године. Шта се тад све дешавало? У Хагу је убијен Слободан Милошевић. Укинута је Војска Републике Српске. И Црну Гору су раздвојили од Србије.

Дакле, западни агресори, они које оличавају „НАТО пакт“ и „Бил Клинтон“, покушали су да дефинитивно разбију и убију историјску Србију.

Ми смо Покрет за Србију – не за ову „Србијицу“ садашњу, него за ону историјску Србију за коју су милиони наших предака положили своје животе, и у коју су уградили своје животе.

Због њих, ми немамо право, ни да уситњавамо своју територију, нити да икоме предајемо своју слободу, нити било ко, ко је на челу Србије, или њених државних институција, сме Србију да понижава на овај начин као што је то у сусрету са Клинтоном Александар Вучић урадио пре неколико дана.

Дакле, те 2006. године, када је српски народ, који је 10 година одолевао притиску удруженог Запада, усмереног на Русију и православље, издржао те ударце, изгледало је да је остао без главе.

Међутим, ми већ неколико година нешто осећамо, али не само ми, осећа и Русија одлично. И то је показала пре неки дан посета Милорада Додика Москви и његов састанак са Владимиром Путином. Осећамо да је Србија жива, само јој глава није у Београду, него је у Бањалуци.

И зато је сутрашњи референдум – референдум свих нас! Референдум у коме ће српски народ (а у повлашћеном су положају наша браћа у Републици Српској – и хвала Богу, заслужили су – највише су се борили и највише изборили), рећи своју реч.

Сви смо ми једно, па ће наша браћа сутра у име свих нас показати да је српски народ жив! Показаће целом свету! И то уз подршку братске Русије!

Дакле, на нама је да свечано дочекамо тај дан! Да им вечерас дамо подршку! И да храбро корачамо у будућност! Као слободна Србија, као уједињена Србија и као Србија у савезу са братском православном Русијом!

А са осталима – можемо да сарађујемо уколико се буду понашали коректно и цивилизовано, а то до сада нисмо приметили.

Дакле, браћо и сестре, живела Република Српска! Живео референдум! Живео велики корак читаве Србије према слободи, који ћемо направити сутра, ако Бог да! Живели!

The post РЕФЕРЕНДУМ – КОРАК КА СЛОБОДИ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

ПРЕСУДОМ КАРАЏИЋУ ХАГ НИЈЕ МИЛОШЕВИЋА НИЧЕГ ОСЛОБОДИО, НИ МОГАО ОСЛОБОДИТИ ЈЕР ЈЕ ОН УМРО – НЕВИН

• Слободан Милошевић је у тренутку смрти имао статус окривљеног под заштитом претпоставке невиности. То значи да је окончао живот невин по питању кривице, те да му нико након тога не може судити за било које кривично дело нити га ослобађати за нешто за шта није осуђен
• Изрицањем пресуде бившем председнику Републике Српске др Радовану Караџићу веће Хашког трибунала није прихватило све ставове Хашког тужилаштва и др Караџића је ослободило одговорности за наводни геноцид у седам општина БиХ у току 1992. године, и то утврдивши да догађаји који су се десили у тим општинама немају обележја овог кривичног дела. Та одлука је најзначајнија по питању статуса, како српског народа, тако и будућности међународног положаја Републике Српске
• Пресудом је редефинисан појам геноцида у Сребреници, знатно умањен, по ставу већа, број страдалих муслимана (од више од 7.000 на 5.000), из оптужнице су избачене десетине веома важних инцидената који су стављани на терет српској страни, први пут је утврђена чињеница „самоповређивања“ муслимана као начина оптуживања српске стране, а признато је и постојање „Холбруковог споразума“
• Караџић се никада није бранио стратегијом „нисам ја то учинио“, „неко ми је наредио“, „неко други је то учинио“ и сл, већ стратегијом „хајде да утврдио шта се тачно догодило“. Стратегија првостепеног поступка била је усмерена на одбрану Србије и Републике Српске, а тек онда самог др Караџића
• Због немогућности да остваре свој наум и огласе кривим Милошевића, они који кроје политику кривичног прогона Хашког тужилаштва и суда, значајне делове одговорности који су претходно стављани у грех Милошевићу, сада преносе на друге, којима се суди, а који су живи, како пројектована „кривица” Срба не би случајно остала недоказана. То првенствено значи њихову намеру да унапред одређену квоту кривице српског народа са Милошевића пренесу на Караџића, а најмање намеру да, како аналитичари тврде, ослободе Милошевића

ИНФОРМАЦИЈА која се појавила у појединим медијима да је, наводно, бивши председник СРЈ, покојни Слободан Милошевић, ослобођен одговорности пред Хашким трибуналом, и то пресудом изреченом бившем председнику Републике Српске др Радовану Караџићу, увелико је узбуркала и домаћу и међународну јавност.

Као Караџићев правни саветник и особа која је учествовала у његовој одбрани од самог хапшења до данас, пошао сам трагом те информације да бих утврдио каква су то „открића“ учинили поједини „аналитичари“.

Прво што је видљиво чак и правним лаицима јесте чињеница да читачи пресуде Хашког трибунала, изношењем оваквих тврдњи, врло широко и неаргументовано тумаче поједине чињенице изнете у пресуди против др Радована Караџића.

Помпезно најављивање у појединим медијима „сензационалног открић“, „проналажење закопаног блага“ итд., може се свести само на једну реченицу која озбиљно девалвира све овакве квалификације „истраживачког рада аналитичара“. Овакве тврдње представљају максимално „откриће топле воде“.

Оптужница против бившег председника Републике Српске др Радована Караџића била је заснована на монструозном облику одговорности, популарном УЗП, односно – удруженом злочиначком подухвату, у којем је, по ставу тужилаштва, учествовао читав српски народ, а као носиоци УЗП-а означени су сви највиши политички, војни и полицијски руководиоци СРЈ, Србије и Републике Српске.

У том контексту бивши председник СРЈ Слободан Милошевић био је означен као један од носилаца УЗП -а, а заједно са њим и српско руководство и већи број војних и полицијских водећих људи тога доба. Намера тужилаштва је била да докаже да је фактички читав српски народ, и са једне и са друге стане Дрине, имао намеру да од свих несрба очисти просторе на којима они живе.

Овако монструозна оптужба везује се као камен о врат читавом српском народу. До овакве позиције српског народа, као што је општепознато, дошло је у фази покушаја отуђеног дела међународне заједнице, оличене у Сједињеним Америчким Државама заједно са Великом Британијом, Ватиканом и Немачком, у историјском подухвату изазивања „контролисаних сукоба“ на простору бивше СФРЈ, као механизму њеног разбијања, а да би са себе скинуо сопствену одговорност и приписао је српском народу.

Тако је српски народ од жртве постао „злочинац”, а сам Хашки трибунал је требало да буде место верификације овакве историјске инверзије.

Но, да се вратимо актуелном проблему, тј. питању „Да ли је Слободан Милошевић „ослобођен“ одговорности пресудом др Радовану Караџићу?“.

Сваком оном ко је у било каквом додиру са правном науком, потпуно је јасно да се пресудом донетом против једног лица, не може нити осудити нити ослободити друго. У конкретном случају, пресудом против др Радована Караџића – не може се ослободити одговорности Слободан Милошевић.

Слободан Милошевић је умро под веома чудним околностима у завршној фази суђења против њега и тај кривични случај се на тај начин и окончао.

У свим правним законодавствима света, када лице коме се суди умре, поступак се обуставља трајно због смрти и то лице се не може сматрати нити осуђеним нити ослобођеним. На страни осумњиченог, у фази вођења кривичног поступка, стоји једно правно начело универзалног карактера, које се зове „претпоставка невиности“.

У конкретном случају, у тренутку смрти Слободана Милошевића, он је управо имао статус окривљеног под заштитом претпоставке невиности. То надаље значи да је Слободан Милошевић окончао свој живот невин по питању кривице, те да му нико након тога не може судити за било које кривично дело нити га ослобађати за нешто за шта није осуђен.

Изрицањем пресуде бившем председнику Републике Српске др Радовану Караџићу, 24. 3. 2016. године (на годишњицу бомбардовања СРЈ), веће Хашког трибунала није прихватило све ставове Хашког тужилаштва и др Радована Караџића ослободило је одговорности за наводни геноцид у седам општина БиХ у току 1992. године, и то утврдивши да догађаји који су се десили у тим општинама немају обележја овог кривичног дела.

Та одлука већа Трибунала је најзначајнија по питању статуса, како српског народа, тако и будућности међународног положаја Републике Српске.

Поред овога, истом пресудом су из удруженог злочиначког подухвата избачени сви српски званичници међу којима је и Слободан Милошевић, што је веома значајно са аспекта оптужби за одговорност Србије за догађања на територији БиХ 1992–1995. године. Требало би подвући да, уколико би Хашки трибунал из заједничког злочиначког подухвата избацио Слободана Милошевића, а оставио било ког српског званичника, Србија би у међународноправном смислу могла сносити неки од облика одговорности.

Надаље, овом пресудом је редефинисан појам геноцида у Сребреници, знатно умањен, по ставу већа, број страдалих муслимана (од више од 7.000 на 5.000), из оптужнице су избачене десетине веома важних инцидената који су стављани на терет српској страни, први пут је утврђена чињеница „самоповређивања“ муслимана као начина оптуживања српске стране, признато је постојање „Холбруковог споразума“ итд.

Несумњиво је да све ово што је наведено представља резултат рада одбране др Радована Караџића и његовог тима, а пре свега стратегије коју је дефинисао сам др Караџић. Наиме, стратегија у првостепеном поступку је била нападати базу злочина, преиспитати сваку тврдњу тужилаштва и све што се српској страни ставља на терет, било са ове, било са оне стране Дрине.

Караџић се никада није бранио стратегијом „нисам ја то учинио“, „неко ми је наредио“, „неко други је то учинио“ и сл, већ стратегијом „хајде да утврдио шта се тачно догодило“. На овај начин је читава стратегија првостепеног поступка била усмерена на одбрану Србије и Републике Српске, а тек онда самог др Радована Караџића.

Све ово је било неопходно рећи да би се схватила следећа ствар. Из самог диспозитива пресуде др Радовану Караџићу видљиво је да Слободана Милошевића нема као учесника у удруженом злочиначком подухвату, и то је свима, па и правним лаицима, било јасно од момента изрицања пресуде.

Значај те чињенице је веома велики, али сада долазимо до терена покушаја дешифровања разлога оваквог „правног тумачења” ове чињенице и историјског момента у коме се то догађа. Овакав правни став и тумачење ове чињенице може бити резултат или правног незнања или лоше намере.

Уколико се правним тумачењем одређене пресуде и веома великог броја значајних чињеница изнетих у њој, баве лица која не поседују правно образовање, могућност поткрадања грешке је велика. Али, ако то чине лица која имају одређено правно образовање и искуство, онда је могућност намерног погрешног тумачења са одређеним циљем далеко вероватнија.

У конкретном случају, овакво тумачење довело је до великог узбуркавања српске јавности, буђења старих подела за и против Милошевића итд. Коме је у овом тренутку потребна оваква подела у српском народу, лако је закључити, али је тешко схватити да и поједини државни органи и њихови представници несмотрено реагују на ову провокацију.

Умирућа подела Срба на „партизане и четнике”, очигледно захтева нове разлике и облике подела међу Србима. За то се, пред Хашким трибуналом, Слободан Милошевић сигурно није борио, а то ни данас не чини Радован Караџић.

Мислим да би требало нагласити још једну ствар коју аналитичари готово хвалећи овакво понашање Трибунала у Караџићевој пресуди немају у виду.

Због немогућности да остваре свој наум и огласе кривим Слободана Милошевића, они који кроје политику кривичног прогона Хашког тужилаштва и суда, значајне делове одговорности који су претходно стављани у грех Милошевићу, сада преносе на друге, којима се суди, а који су живи, како пројектована „кривица” Срба не би случајно остала недоказана. У конкретном случају, ако је Трибунал утврдио да нема доказа за учешће Милошевића у УЗП-у у БиХ, то првенствено значи њихову намеру да унапред одређену квоту кривице српског народа са Милошевића пренесу на Караџића, а најмање намеру да, како аналитичари тврде, ослободе Милошевића.

Само историјска ревизија свих неправедно вођених поступака пред Хашким трибуналом може довести до „ослобађања“ и појединаца и читавог српског народа.

Горан Петронијевић

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/karadzicev-advokat-milosevic-nije-osloboden-svoje-odgovornosti/

The post ПЕТРОНИЈЕВИЋ: Само ревизија Хага ослобађа српски народ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Нису познати разлози због којих је Хаг у исто вријеме одбио оба захтјева првог предсједника Републике Српске, каже Петронијевић и објашњава да се стекао утисак да је Хаг само тражио разлог за одбијање Караџићевих захтјева. За исти су навели непостојање гаранција Републике Српске што није тачно, подвлачи Перонијевић. Влада Српске је дала гаранције које су прослијеђене у Министарство правде у Савјету министара БиХ.

„У случају дужег боравка на слободи Судско вијеће је одлучивало без комплетне документације. То сам први пут видио. Морали су сачекати било какво изјашњење Српске. Тек након тог изјашњења могли су одлучивати. Међутим, они су одлучили, одбили захтјев, као разлог навели непостојање гаранција које су већ постојале“, каже Петронијевић за БН телевизију.

https://youtu.be/2Lq0x91iMLw

Не би се требало опуштати и мислити да је Караџићева пресуда повољна за Републику Српску, додаје Петронијевић. Наводи, пресуда је тренутно повољна, али то не значи да ће тако остати.

„На жалбу Тужилаштва све може да се врати и промјени – Караџић може да буде осуђен и за `Тачку један` и Српска проглашена геноцидном. Сам начин на који је формулисан заједнички злочиначки подухват удара у темеље Републике Српске. Ниједна кривица не може бити индивидуална када је ријеч о заједничком злочиначком подухвату. Кривица за то може обухватити сваког грађанина Српске.“

Олакшавајуће околности свакако су издвојена судска мишљења, али њих је потребно квалитетно подупријети и оборити, јасан је Петронијевић.

„Први пут се у некој пресуди помиње оно што ми тврдимо 15 година, а то је да су се муслимани самоубијали да би стварали ситуацију која иде на терет Срба“, објашњава он и додаје да су у Хагу као таквим доказани многи случајеви.

Оптизмизам у случају првог предсједника Српске се заснива на томе да одбрана мора да створи услове за добру шалбу, којом ће се скинути кривица и са др Караџића, и са Републике Српске, тврди члан Правног тима одбране др Радована Караџића.

„Неопходни су материјални услови којих нема. За то је одговорна и Република Српска, и Србија. Огромни трошкови морају да се покрију, а тренутно нема услова за то“.

Одбрана се узда у помоћ и Србије и Српске, јер се тиме не помаже само др Караџићу већ свим Србима у Српској и Србији, наводи даље Петронијевић. Истиче, уколико помоћ изостане, посљедице би могле бити погубне.

Хашким трибуналом управљају америчке обавјештајне службе, тврди Петронијевић. Исте су изазвале сукобе на простору бивше Југославије да би дошле у мировну мисију. Као резултат тога видимо присуство НАТО снага на Балкану. Посљедњи примјер је Црна Гора. Све неистине из Хага могу само да подгију нове сукобе на истој терирорији, а то ником не треба, каже Петронијевић, истовремено наглашавајући да Суд у Хагу ниједну пресуду није донио у циљу помирења.

БН телевизија

The post Треба да се стиде и Српска и Србија appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Говор на помену и анти-НАТО протесту у Батајници поводом годишњице погибије Милице Ракић

„Ово је Србија!
Ово је Србија Ваљевске Грачанице и Светог Косова и Метохије!
Ово је Србија косовског завета и вечног васкрсења!
Ово је Србија Светог Саве и Светог Краља Милутина!
Ово је Србија Лазара и Милоша!
Ово је Србија Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића!
Ово је Србија Карађорђа и Милоша Великог!
Ово је Србија војводе Живојина Мишића и сердара Јанка Вукотића!
Ово је Србија Пупина и Тесле!
Ово је Србија Његоша и Андрића, Ћопића и Десанке!
Ово је Србија Стевана Синђелића и Милана Тепића!
Ово је Србија Миленка Павловића и Љубише Величковића!
Ово је Србија Слободана Милошевића и Здравка Толимира!
Ово је Србија Вукашина из Клепаца и Милице из Батајнице!

Србија је величанствени сабор вере и духа, истине и части, љубави и праведности! Србија је и ово наше литургијско сабрање са вечитим прецима и потомцима који ће тек да се роде!

Србија је пречица из земаљског у вечни живот којом је прешла Милица Ракић, а тај њен пут је народ одмах видео, препознао и заувек запамтио. То је лекција како се постаје светитељ и зашто 800 пута јачи НАТО није успео да нас победи, па је од крстарећих ракета и осиромашеног уранијума прешао на крстареће манијаке са осиромашеним духом који хистерично вичу „промените свест!“.

Све су нам отели. Али неће нам отети ни Светог Саву ни Свету Милицу!

И зато ћемо ми победити. И то врло брзо!

Јер следимо пут Богочовека са љубављу у срцу!

На овом нашем Хелму се из вере родио Град, и Држава и Цивилизација. Против ње отпадници и злочинци, подлаци и репови, тајне службе и тајни редови, воде своје крсташке ратове вековима.

Када смо 1912, дигавши се као један, умало ослободили полуострво – источник, прво су нас зауставили и започели да нас мрве и деле. Против нас су у 20. веку водили три светска рата, измишљали идеологије, псеудоверске екстремизме, индустрије заблуда и историјске преседане. Да, крварили смо, и то много. Једни су падали жртвом, други клонули духом и продали се. Али било нас је досад, Господ нам је сведок и молимо се ходећи утабаном стазом наших великих предака, да тако буде и одсад, сасвим довољно да победимо.

Ова наша Света Србија је предстража и Светога Града – Источника и Свете Русије – океана наде за цео свет који је из Источника рођен. Зато су Историјска Србија и Историјска Русија – сестре које не могу једна без друге и зато су сви њихови људи и њима ближњи – браћа.

НАТО је створила она иста олигархија која вековима предводи крсташке, колонијалне и империјалистичке ратове, када помоћу Хитлеровог Трећег Рајха није успела да сруши цивилизацију, већ је доживела тежак пораз. НАТО је политичко и војно језгро савремене империје, антицивилизација, алијанса за покоравање света, чији је један од деривата Европска Унија. Чак нескривено носе и заједничко име – „евроатлантске интеграције“ и имају исту формалну престоницу – Брисел.

НАТО фашизам је савршенији од Хитлеровог. Његов терор трпимо већ 25 година. Најпре смо му се 10 година успешно и херојски супротстављали, толико успешно да и 15 година пошто нас је НАТО формално окупирао, свет и даље верује у нас. Будимо и ми непоколебљиви у својој вери!

Успешно смо му се супротстављали јер смо се ујединили у вери у све најбоље из наше историје. Наша вера је наша историјска свест. Учећи од нас, тако исто се ујединила савремена Русија и постала несумњиви предводник највећег, економски и војно најмоћнијег, духовно супериорног дела човечанства са својим структурама у успону које се зову БРИКС, ШОС, ОДКБ, Евроазијски Економски Савез…

Одговарајући ових дана на питање једне руске девојчице о томе да ли би помогао Обами, Порошенку и Ердогану кад би се давили, Владимир Путин је одговорио: „Ако је неко одлучио да се утопи, онда га је немогуће спасити. Али, ми смо, наравно, спремни да пружимо руку помоћи и руку пријатељства сваком нашем партнеру, наравно, ако то он жели.“

Ово је било о могућој помоћи „партнерима“. А неки данашњи властодршци у Србији, лажови без савести, зависни од западног новца, али пруженог не директно, него да би било гнусније и по њих опасније, преко локалних и међународних криминалаца и мафијаша, покушавају да нас наведу да посумњамо да ли би Русија помогла својој браћи.
Осим за судбину уцењених ниткова, раскид зависности од НАТО и ослобођење Србије не представљају никакву опасност.

А разлога је много, толико много да у НАТО мишоловци Србија не може издржати више од неколико месеци. Овде смо се сабрали да то кажемо и покажемо да смо спремни.

Цена 15 година пута у напредну, демократску, евроатлантску будућност је 500.000 људских живота, разорена привреда и војска, свеопшти криминал и корупција, глад и беда који су све масовнији, распарчавање Републике Србије, терористичке и друге ратне претње свим деловима Историјске Србије, омча великог Хага и мини-Хагова у Сарајеву, Загребу и Београду око врата хиљадама српских официра и бораца, нова повампирења усташа и балиста, симбиоза међународне и приштинске нарко-мафије са локалним компрадорским политичким врхушкама. А све је то директна последица присуства НАТО официра у свим војним, безбедносним, финансијским, привредним, медијским, владиним и невладиним структурама Србије. И после свега што су нам урадили разбијајући земљу, држећи нас под ембаргом, бомбардујући, убијајући, још нас бесомучно пљачкају и уверавају да је све то за нас добро!

Дакле, захтевамо МОМЕНТАЛНУ СУСПЕНЗИЈУ, ОТКАЗИВАЊЕ И ПОНИШТАВАЊЕ СВИХ СПОРАЗУМА СРБИЈЕ СА НАТО ПАКТОМ!

Саборну декларацију За Србију без НАТО-а, подржао је велики број родољубивих, отаџбинских, општенародних организација и њихов број сваки дан расте. Кроз њу је изречена истина. Истина о Србији. Истина без које Србији нема опстанка и истина која је лековита за свет.

Саборно ћемо у данима, недељама и месецима пред нама, ту истину остварити. Талас који је кренуо са Истока је немогуће зауставити. Како радили, тако нам Бог помогао!

Да ли већ чујете како ће да ПУКНЕ ЗОРА слободе кад Натовци почну да одлазе? И, као у песми:

„Засвираше трубе, заврши се бој, звона звоне, зора свиће, враћам се роде мој!“

Милица је вечна, Србија је вечна! Живела Србија!“

The post ВЛАДИМИР КРШЉАНИН: ОВО ЈЕ СРБИЈА appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

(говор на анти НАТО протесту у Батајници 17. априла 2016.)

Добар дан Батајнице!

Окупили смо се данас да присуствујемо помену убијене Милице Ракић, коју  су зверски убили НАТО злочинци, у тренутку док ју је мајка успављивала. Наша Милица је рођена два дана после Божића 1996. године. Да је нису убили Вучићеви пријатељи, како их он зове, данас би Милица имала 20 година. Требало је данас да иде на факултет, да има своју прву љубав и да буде понос својим родитељима, а не жива рана читавог српског народа.

То је оно зверско лице НАТО крвника, које сакривају садашњи председник владе, и председник државе и остале наказе, које служе окупаторима Србије.  То је лице крвника, којима српски изроди продају државу и све нас. Ту белосветску НАТО олош је „Премијер“, како мафијаши зову председника наше Владе, прогласио за пријатеље, које воли више од Србије, и у „Парламенту“, како купци диплома зову Народну скупштину, изгласали су и дали злочинцима већа права него што су Срби икада имали. За њихове потребе и циљеве ломе кичму српској држави Александар Вучић, звани ПЕДЕР, Николић Тома, звани ДИПЛОМА, Ивица Дачић, звани БАНАНА, и багра која себе назива експертима, окупљена око њих.

Доживели смо да наши министри продају своју рођену земљу, а онда да за бачену пару и певају и играју по столовима у Бриселу, док љубе шиптарски олош, као што је злочинац Хашим Тачи.

То је политика пута у Европу коју воде Вучић и Дачић. Да певају и играју са крвницима српског народа, док њихови ментори праве резолуције, којима целокупни српски народ проглашавају нацистима. Владимир Путин и Руси сваки пут стављањем вета на овакве енглеске и швапске мајсторије, ваде из гована српску спољну политику Ивице Дачића и Александра Вучића. Али они не виде Русе, НАТО пакт је њима у глави и сарадња са њим. Кршећи Устав и газећи српско достојанство, а свакодневно клечећи пред Бриселским вратима, пуни пасје лојалности и разумевања за њихово убијање Србије, спремни да опрости све и продају свакога, искључиво да би добили дозволу од окупатора за још један или бар пола мандата. А све то чине наводно у нашем интересу. О каквом црном нашем интересу причате?! Није то наш интерес, Александре Вучићу!

Са овог места поручујем да је наш интерес НАША СРБИЈА, у којој се питају СРБИ, а не бриселски фашистички малоумници. У нашем интересу је да вам поручимо:

МАРШ НАТО БАГРО ИЗ СРБИЈЕ И ВОДИТЕ ВАШЕ СЛУГЕ СА ВАМА!
ТО ЈЕ У НАШЕМ ИНТЕРЕСУ.
ЖИВЕЛА СРБИЈА!

The post САША РУДИЋ: СРБИЈУ ПРОДАЈУ НАТО КРВНИЦИМА appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

https://youtu.be/dK6wP-INXno

http://news-front.info/2015/11/02/vladimir-krshlyanin-serbskij-narod-vsegda-byl-soyuznikom-rossii/

The post ИНТЕРВЈУ В. КРШЉАНИНА ЗА „NEWS FRONT“ СА КРИМА appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

The post Владимир Кршљанин на ТВ Коперникус appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Заменик председника Покрета за Србију Горан Петронијевић, наступио је, у својству представника једног од организатора – Медија центра „Руски Експрес“, чији је један од оснивача, и као учесник, на уводној сесији руско-српске конференције „Неутралност као основа балканске и општеевропске безбедности“, одржаној на Сајму књига у Београду, 26. октобра.
Организатори конференције су били руски Фонд за подршку јавне дипломатије „Горчаков“, „Руска реч“, Фонд Достојанство и „Руски Експрес“. Осим Петронијевића, на уводној сесији говорили су и Момир Булатовић, Мирослав Лазански, Јевгениј Баранов, Вјачеслав Чарски и специјални гост, Наталија Нарочњицка.

The post Горан Петронијевић: „Наша пресуда НАТО-у је историјски документ“ appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

НАДСТРАНАЧКИ протест против продаје Телекома одржан је данас на платоу испред Филозофског факултета у Београду.

Са тог места је од председника Владе, Александра Вучића захтевано да одустане од продаје Телекома и преосталих природних богатстава Србије, да одмах суспендује ССП, откаже Меморандум о сарадњи са ММФ-ом, распише референдум о приступању Србије ЕУ и ослободи медије за расправу о националним и државним проблемима.

Скуп је одржан у организацији ДСС -а, Српског покрета Двери и истакнутих српских интелектуалаца. Поред њихових представника – Санде Рашковић Ивић, Бошка Обрадовића и Ђорђа Вукадиновића – говорио је др Предраг Петровић у име струке (електроинжењера Србије), а први говорник испред Патриотског блока био је председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин.

Протест је почео химном Србије, а више стотина окупљених носило је заставе државе Србије, заставе ДСС, Двери и Покрета за Србију, а вијориле су се и византијска застава и застава коју је српска војска носила у Косовској бици.

Виђени су и транспаренти са порукама на српском и енглеском: „Нећемо бити робови“ и „Телеком Србија не сме бити продат“.

Говори су били прекидани звиждуцима намењеним власти, а једино што се овај пут скандирало било је – „Уа, Вучићу педеру“.

Председница ДСС Санда Рашковић Ивић оценила је да је продаја Телекома економски, безбедносно и национално неоправдана.

„То предузеће запошљава сто хиљада људи који могу остати без посла, обједињује српски национални простор јер послује у Србији, Републици Српској и Црној Гори. А губитак Телекома би посебно угрозио државну безбедност, пошто то предузеће омогућава специјалну комуникацију војске и полиције“, указала је Рашковић Ивић.

Председница ДСС је – као психијатар и психотерапеут – поставила „дијагнозу“ актуелној власти називајући је издајничком и објаснила да се та издаја огледа у везивању за Европску унију и ММФ „а то је смрт Србије“.

„Зато тражимо раскид аранжмана са ММФ, како би влада могла самостално да одлучује о висини плата и пензија, цени струје и другим животним питањима“, рекла је Рашковић Ивић.

Рашковић Ивић је истакла да је „ово и протест против издаје Косова и Метохије, распродаје ораница, електропривреде земље, извора воде“.

Данашњи протест је почетак једног новог народног социјално-економског покрета који ће се борити за слободу и правду у Србији. Одбранићемо част и слободу Србије да наша деца не би била кметови у сопственој земљи, истакла је Ивић.

Председник Двери Бошко Обрадовић рекао је да је протест камен темељац за окупљање опозиције која ће бити алтернатива власти у Србији.

Он је нагласио да домаћи економски интерес коначно треба да дође у прави план, а да је Телеком „Косово српске економије“. Он је поновио да је СНС највећа превара у новијој политичкој историји Србије.

„Кривичну пријаву коју су они подносили против Цветковића, ми ћемо поднети против њих“, казао је Обрадовић и указао да је српска опозиција и даље у медијском мраку.

Председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин упитао је да ли је продаја Телекома заправо план америчких хеџ фондова, да поред војне, финансијске и медијске контроле, успоставе и пуну контролу над српским телекомуникацијама.

Кршљанин је указао да Вучића и његову власт не подржавају три четвртине Србије. „Али, њега није брига ни ако га 90 одсто не би подржавало, све док тих 90 одсто не би изашло на изборе“ .

„Циљ нас који градимо овај патриотски, социјално-економски покрет мора бити да оду корумпиране слуге ЕУ, да се оконча диктат NATO пакта и ММФ и да Србијом управљају они који ће да служе свом народу, а не Тонију Блеру“, рекао је Кршљанин и указао да је овај део Европе колевка европске културе и да ће ЕУ, која је сада у агонији, морати да се тој колевци врати.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, који је иступао и у име Иницијативе „Телеком је наш“ , новинарима је пре почетка скупа указао да ово није страначки протест, већ надстраначки скуп мотивисан жељом да се заустави „погубна акција распродаје природних ресурса Србије“.

Упозорио је да је продаја предузећа у Србији одавно почела, али да је сада „на ред дошла последња породична сребрнина“ која би иначе могла да послужи као база за економски опоравак земље и повратак економске суверености.

Вукадиновић је навео да само обједињена борба свих угрожених категорија народа може довести до преокрета политике и да ово није протест против једне особе, него против погубне политике и свакога ко ту политику заступа и води.

У име струке је говорио научни саветник и редовни члан Академије инжењерских наука Србије др Предраг Петровић, који је указао на чињеницу да је Телеком једно од најпрофитабилнијих предузећа у Србији, са профитом од милијарду евра годишње, да је регионални лидер и највећи регионални инвеститор. Његова продаја значи нови буџетски дефицит и ново смањење плата и пензија, повећање спољнотрговинског дефицита земље, удар на националну безбедност, као и на научно-образовни рад.

Ово је претпоследњи корак до коначног уништења Србије, закључио је Петровић и позвао све да се придруже петицији против продаје Телекома.

Протест је протекао мирно, уз невелико полицијско обезбеђење и обезбеђење организатора.

ФОТОГАЛЕРИЈА

.

The post КРШЉАНИН: Окончати диктат НАТО и ММФ! appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

ПРЕДСЕДНИК ПОКРЕТА ЗА СРБИЈУ НА МЕЂУНАРОДНОМ ОКРУГЛОМ СТОЛУ У ЛУГАНСКУ: „ПУТЕВИ ИНТЕГРАЦИЈЕ ДОНБАСА У РУСИЈУ”

• ИГОР ПЛОТЊИЦКИ: Донбасу је преостао само један пут – присаједињење Русији
• АЛЕКСАНДАР ЧАЛЕНКО: Донбас је руска земља, руска историјска територија. У Украјини се догађа неминовно – руска реконквиста, одвајање русских историјских територија. У Донбасу се кују кадрови потребни да би наша ослободилачка армија ушла у Дњепропетровск, Запорожје и Одесу
• ДЕНИС ПУШИЉИН: Нема брзог решења. Биће ово дуги процесс, а крајње је проблематично да ће Украјина за то време опстати као држава
• ИГОР КОРОТЧЕНКО: Подела пасоша Русије људима у Донбасу је неминовност, а омогућиће Русији да војском заштити своје грађане у Доњецкој и Луганској Републици. Неизбежан је и скори референдум о прикључењу ДНР и ЛНР Руској Федерацији. А Турчинов, Порошенко и украјински генерали биће изведении пред трибунал за ратне злочине и осуђени
• ОЛЕГ БОНДАРЕНКО: Одлука о писаједињењу Донбаса Русији може бити донета већ до краја ове године уколико одговор Запада на локалне изборе у Доњецкој и Луганској Републици – буду нове економске санкције против Русије
• МАТЕУШ ПИСКОРСКИ: Украјина није држава, она у догледно време може нестати. У Донбасу има више елемената државности него у Украјини. Донбас води борбу против нашег зајединичког непријатеља – украјинског неонацизма
• ВЛАДИМИР КРШЉАНИН: Сви Срби и сви Руси никада нису били заједно у истој држави. Али су нераскидиво повезани братством, љубављу и вером, чак и када исте битке не воде у исто време. И увек заједно побеђују. Ми знамо да ваш повратак у Русију води и ослобођењу Србије. И спремамо се за то.

https://youtu.be/e2Ui5n1k5DI?t=7944

У ЛУГАНСКУ је у четвртак одржан Међународни округли сто под називом „Путеви интеграције Донбаса у Русију”.
На скупу, у једној од најсвечанијих сала у граду, учествовао је низ највиђенијих лидера Донбаса и најпознатијих политичких аналитичара из Русије, као и по један гост из Србије и Пољске.

Међу учесницима су били: председник Луганске Народне Републике Игор Плотњицки, председник парламента Доњецке Народне Републике и главни преговарач у Минску Денис Пушилин, шеф кримске експертске групе Сергеј Михејев, главни уредник часописа „Национална одбрана” Игор Коротченко, председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин, политолог и лидер протестног покрета у Пољској Матеуш Пискорски.

На скупу, о коме су опширно известили сви локални, али и сви главни медији у Русији, разматрани су формат интерграције Донбаса у Русију, перспективе Минских споразума и предстојећи локални избори у ДНР и ЛНР. Учесници су одговорили и на велики број питања из публике.

Занимљиво је да је управо у време одржавања овог скупа, председник Украјине Петар Порошенко својим указом потврдио санкције против 388 лица и 108 компанија које је 2. септембра предложио украјински Савет за националну безбедност којим председава злогласни Александар Турчинов. Санкције се односе на најистакнутије политичке и јавне личности Русије, руководиоце ДНР и ЛНР, али и на 22 грађанина различитих земаља, међу којима Србије, Немачке и САД, укључујући председника Покрета за Србију Владимира Кршљанина, који су као посматрачи пратили изборе у ДНР и ЛНР у новембру прошле године.

Познати политички коментатор Александар Чаленко, који је и сам био међу учесницима конференције у Луганску, приметио је тим поводом да је Порошенко тим чином признао ДНР и ЛНР, јер су њихови руководиоци у Указу којим су им уведене санкције, наведени са својим званичним титулама: председник, министар одбране, министар иностраних послова итд.

Данашња ситуација у Донбасу – оценио је Плотњицки – слична је оној из времена Перејаславске раде на којој је Богдан Хмељницки донео једино исправну одлуку о присаједињењу Русији. Још одређеније: Луганска Република је сада у ситуацији у којој је у оно време била територија даншње Украјине.

Према његовим речима, тежња становника Луганштине ка уједињењу са Руском Федерацијом са сваким месецом све више расте и половином 2015-те већ је достигла 60 одсто.

„Данас нам је преостао само један пут – пут повратка у своју породицу. Интеграција Луганске народне републике у Русију је и објективни и највероватније неизбежни процес” – подвукао је Плотњицки.

Московски политиколог Олег Бондаренко је на конференцији оценио: „Одлука о писаједињењу Донбаса Русији може бити донета већ до краја ове године уколико одговор Запада на локалне изборе у Доњецкој и Луганској Републици – буду нове економске санкције против Русије”.

Заменик министра за информисање ДНР Владимир Прјахин додао је да ће скори локални избори у Донбасу бити одржани под паролом: „Враћамо се кући, у Русију”.

Преговарач ЛНР у Минску Владимир Дејнего указао је да и сама Украјина – саботирањем Минска-2 – подстиче Донбас на интеграцију са Русијом.

Чаленко је, иначе, оценио да је Минск-2 био компромис неопходан за припрему Русије з могући потпуни раскид са Западом и додао: „Донбас нема други пут осим да се врати у Русију. Донбас је руска земља, руска историјска територија. У Украјини се догађа неминовно – руска реконквиста, одвајање русских историјских територија”.

Он је закључио: „У Донбасу се кују кадрови потребни да би наша ослободилачка армија ушла у Дњепропетровск, Запорожје и Одесу”.

Пажњу учесника скупа привукле су и ове речи Пискорског: „Украјина није држава, она у догледно време може нестати. У Донбасу има више елемената државности него у Украјини. Донбас води борбу против нашег зајединичког непријатеља – украјинског неонацизма”.

Коротченко је рекао и ово: „Подела пасоша Русије људима у Донбасу је неминовност, а омогућиће Русији да војском заштити своје грађане у Доњецкој и Луганској Републици. Неизбежан је и скори референдум о прикључењу ДНР и ЛНР Руској Федерацији. А Турчинов, Порошенко и украјински генерали биће изведении пред трибунал за ратне злочине и осуђени”.

Председник парламента ДНР Денис Пушиљин подвукао је: „Нема брзог решења. Биће ово дуги процесс, а крајње је проблематично да ће Украјина за то време опстати као држава”.

ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА ПОКРЕТА ЗА СРБИЈУ НА СКУПУ У ЛУГАНСКУ

• Нас су 2000. привремено поробили. Наравно, они то не зову ропство, него евроинтеграције. За 15 година ропства изгубили смо скоро 7% становништва, три пута више него у деценији у којој смо ратовали
• Шта значи повратак у Русију? Наши преци, који су баш овде пре два и по века основали Славјаносербију, то су добро знали – пут у живот Овде, у Новорусији у коју су се уградили, постали су Руси. Али њихов сан се остварио. Сто година касније, Србија је васкрснула.

Браћа су браћа. Исто тако су Руси, који су 1920-их нашли уточиште у Србији и дали немерљив допринос њеној култури и привреди, постали Срби

ПРЕДСЕДНИК Покрета за Србију Владимир Кршљанин на скупу у Луганску рекао је:
«Браћо и сестре,

Ми смо у Србији бранили прву линију 10 година.

Ви овде на Донбасу започињете преокрет. То није само преокрет највећег и последњег светског рата, то је преокрет светске историје.

Све богоотступничке силе су се ујединиле против православља, јер им оно представља брану да загосподаре светом. Бог или мамон? Људска заједница или ропство?

Нас су 2000. привремено поробили. Наравно, они то не зову ропство, него евроинтеграције. За 15 година ропства изгубили смо скоро 7% становништва, три пута више него у деценији у којој смо ратовали.

Шта значи повратак у Русију? Наши преци, који су баш овде пре два и по века основали Славјаносербију, су то добро знали – пут у живот. Европска католичка царевина им је пре тога давала привилегије да би је чували од османлијске најезде. Када им њихове услуге више нису требале, покушала је да им узме веру, односно душу. Они су знали да је једини пут у живот, пут који ће једног дана васкрснути српску државу на Балкану – пут у Русију.

Овде, у Новорусији у коју су се уградили, постали су Руси. Али њихов сан се остварио. Сто година касније, Србија је васкрснула. Браћа су браћа. Исто тако су Руси, који су 1920-их нашли уточиште у Србији и дали немерљив допринос њеној култури и привреди, постали Срби.

А још раније, краткотрајно српско царство на Балкану било је карика између Другог и Трећег Рима.

Сви Срби и сви Руси никада нису били заједно у истој држави. Али су нераскидиво повезани братством, љубављу и вером, чак и када исте битке не воде у исто време. И увек заједно побеђују. Ми знамо да ваш повратак у Русију води и ослобођењу Србије. И спремамо се за то.

Ми смо све страшне етапе прошли у 20. веку. Видели и како се покатоличењем, геноцидом, пропагандом и НАТО агресијом стварају вештачке нације анти-Срба и како се разбијају државе поткупљивањем елите и бандама фашиста, терориста и мафијаша.

Такозвани демократски евроатлантски Запад, у ствари изопачена олигархијска диктатура, не преза ни од чега. Конкуренцију без милости мора заменити сарадња, пљачку стваралаштво, а греховну слободу појединца-роба, стварна слобода и живот, који су могући само у љубави према ближњем која ће да штити вером, али и законом заједницу људи – породицу, народ, државу, човечанство. То спасење и милиони на Западу очекују данас од Русије. То што је она данас моћна, извор је наде за цео свет. Ви сте данас носиоци преокрета историје – од рушења ка стварању. И зато се клањам и онима који су пали и онима који ће одстојати за повратак у Русију.”
Одговарајући на питање из публике о Немачкој и Француској као гарантима Минских споразума, Владимир Кршљанин је, према извештајима руских медија, истакао да искуство рата против Србије говори о томе да „западни гаранти” често прибегавају обмани и тумачењу споразума онако како њима одговара. „Наше искуство показује да се Западу никада не сме веровати. Англосаксонски приступ је такав да је за њих легално искључиво оно што је у њиховом интересу у том тренутку.

Немачка и Француска су нешто мало другачије. Оне сада разумеју и осећају да је рат у Украјини – део врло великог рата који се води ради опстанка англо-америчке империје, укључујући и против Европе, па се од њих зато може очекивати мало више конструктивности.

Али озбиљне гаранте имаћете само у Русији и у самима себи”, упозорио је Кршљанин.

Фотогалерија из Донбаса

The post КРШЉАНИН У ЛУГАНСКУ: Ми знамо да ваш повратак у Русију води и ослобођењу Србије. И спремамо се за то! appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин дао је једночасовни интервју новом патриотском интернет ТВ каналу српске дијаспоре „Теславизија“, чије је седиште у Лос Анђелесу, у Калифорнији.

http://teslavision.tv/videogallery/zapad-istok-debata-astrofizike-srbije/

The post КРШЉАНИН ЗА „ТЕСЛАВИЗИЈУ“: О кризи Запада и ЕУ, Русији као савезнику, обнови суверенитета Србије… appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Премијер Вучић је ипак отишао у Сребреницу, иако тамо нису отишли ни председник Српске Додик ни српски члан Председништва БиХ Иванић, иако су га и сопствене службе безбедности упозоравале, чак и јавно, на опасност. Отишао је после телефонског разговора са британским министром спољних послова Хамондом! По ономе што је кабинет премијера Вучића о том разговору саопштио, тешко да би се могло замислити да Србија има већег пријатеља од Британије! У том „пријатељском“ разговору, у коме није било ни речи о резолуцији о Сребреници, Вучић је нагласио да је Хамонд „добродошао“ у Србију, кад год му то одговара. Не чусмо да је у сличном тону пријатељског ласкања и цвркутања Вучић некад разговарао са Лавровом. И дакле, после тог разговора, Вучић је коначно „преломио“ да треба да оде у Сребреницу, тамо буде вређан и каменован, да баш он буде ритуална жртва како би Енглези бар делимично остварили свој план о новој конфронтацији православних и муслимана и тако наставили подривање Републике Српске. То је одмах констатовао и ББЦ, већ у насловима: „српски премијер побегао са сребреничке церемоније; гомила га прогнала…“. Дабоме, Влада Србије је храбро упутила протестну ноту Влади БиХ. Не видесмо да се Влада Србије не Британију ни закашљала, поводом претње „геноцидном резолуцијом“.

Могу се мирити народи, могу и државе. Али не можете и не смете се мирити са Адолфом Хитлером, Анте Павелићем, Тони Блером, Билом Клинтоном, Хашимом Тачијем. Не смете чак ни бити са њима на истом месту. Не смете приступати Тројном пакту ни СОФА споразуму са НАТО пактом.

Ипак су битку 11. јула добиле слободна Србија и велика Русија. А после ове гадости у Сребреници, за коју су најодговорнији Вучић и Хамонд, потреба за унутрашњом мобилизацијом праве Србије је постала баш ургентна. Нико нема право да Србију и српски народ поставља у положај таоца свог политичког нарцизма и схватања политике које се коси и са здравим разумом, и са правилима међународних односа и са животним интересима своје државе!

The post Владимир Кршљанин: ПОСТ СКРИПТУМ 11. ЈУЛА appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

На шта нас обавезује руски вето у Савету безбедности?

Први пут у последњих четврт века, догодило се да се један од најкрупнијих светских чинилаца отворено конфронтира на међународној сцени са удруженим Западом по питању западне антисрпске ратне пропаганде. Није довољно осећати, па ни јавно исказати захвалност Русији. Треба разумети шта се десило и шта нам предстоји.

За разлику од неких других ратишта (укључујући Вијетнам и Ирак, које је у својој реплици крокодилским сузама и дрским оптужбама Саманте Пауер, споменуо Виталиј Чуркин), у вези којих је значајан део светске јавности задржао критички став према понашању САД и Британије, по питању разбијања Југославије, њима је, односно Западу и НАТО алијанси, успело да остваре готово потпуни пропагандни утицај на све медије, државе и организације које су под њиховом контролом, иако се ради о једној од најпрљавијих и најодвратнијих активности Запада у савременој историји.

С обзиром да се све то дешавало и још увек дешава у Европи, централној симболичкој тачки „западног света“ (иако се центар војне и економске моћи преселио преко Атлантика), Запад ће учинити све да не буде раскринкан. Отуда и симболичко скривање. То велико зло и велика несрећа, не зову се у западном наративу ни „разбијање“ или „распад Југославије“ (реч Југославија је најбоље уопште не помињати, иако може бити занимљиво да нико на Западу не осећа ни мало туге према држави коју су деценијама прослављали), па чак ни „крвави грађански рат у Босни и Херцеговини“, јер и такав назив отвара многа питања. Не, у западном наративу то све се зове „СРЕБРЕНИЦА“. У Руанди, у којој је такође крвави сукоб народа Хуту и Тутси, изазван од стране бруталних западних освајача, симболичко име је бар логичније – „РУАНДА“, и оно само по себи, више дозвољава накнадно утврђивање одговорности. „СРЕБРЕНИЦА“ пак, злочин који изазива лицемерно и априорно згражавање целог „цивилизованог Запада“, које чак мора бити по сваку цену и озакоњено, а за који, после 20 година ужасне галаме читаве западне државне и медијске „тешке артиљерије“, нико од непосредних починилаца није одговарао, нити је утврђено од кога су добили наредбу да га изврше, може се или тумачити онако како Западу политички одговара, или ћете бити жигосани као непријатељ Запада и заговорник злочина.

И опет оно убиствено „Сui bono?“ И све знамо. И ако не знамо све детаље, знамо да је Сребреница била дуго тражени и организовани повод за НАТО интервенцију против Републике Српске и стигматизацију целе нације. Сребреница је била и остала велика операција и најсавршенији производ ратне пропаганде и тајних служби земаља НАТО.

За Србију је питање истине о западној агресији питање опстанка. За Русију, која је у Украјини изложена истим изазовима као ми у БиХ, такође. А за Европу и остатак света, то је питање будућности, питање повратка права и правде у међународне односе, како не би било више жртава англоамеричке перфидије и антиљудске безобзирности.

Морамо бити спремни за наставак борбе. Самити БРИКС и ШОС уливају оптимизам читавом свету. Када се погледа грозничаво усвајање „сребреничких резолуција“ у америчком Конгресу, Европском Парламенту и другде, засипање Балкана и Европе избеглицама из од Америке и Британије уништених држава и терористима ИДИЛ-а из британских и америчких инкубатора, јасно је да борба неће бити лака. Али тријумф је близу, јер се, како је Грчка показала, грађани Европе буде, а постоји и велика нада да православни Срби, муслимани, или ако баш хоћете, Бошњаци, Албанци и сви остали на овим просторима, који грцају под НАТО окупацијом и диктатуром западног капитала, неће дозволити да поново стану на исте грабље или на исту кору од банане, и да ће се удружити у отпору.

Између осталог и у отпору провокацијама, каква је планирано „лежање пред Скупштином“ 11. јула. Сетите се само да су и убице из сребреничког краја и „активисти невладиних организација“, који ове провокације организују плаћени истим крвавим новцем и добијају наређења из истог центра – команде за психолошке операције Пентагона. Позивам све одговорне у државним органима и све грађане који не желе да буду топовско месо у рату за очување позиција америчке и британске импријалистичке олигархије, и који не желе да им деца умиру од глади и од затрованог ваздуха, воде и хране, да свим средствима, па ако треба и масовним изласком на улице, спрече и у корену сасеку ову провокацију.

Нека Клинтон, Олбрајт, Блер, Ешдаун и сви остали верни следбеници Молоха и Мамона остану сами у ритуалној прослави свог злочина. Ако покажемо довољно вере и љубави, они ће тамо и нестати.
Битку 11. јула 2015. смо, захваљујући Русији, на путу да добијемо. Али још морамо добити и рат. Нама самима и нашим суграђанима и комшијама друге вере и народности, треба слободна и јака, праведна и социјалистичка Србија, са најпосвећенијим, највернијим и најстручнијим синовима и кћерима на свом челу.

Иако у државном, војном и привредном смислу ослабљена и осакаћена као никад у савременој историји, Србија ипак јача у духу младих генерација и биће ускоро обновљена на својим најсветлијим традицијама, у које свакако спада и отпор западном економском и духовном поробљавању и НАТО агресији.

Слободна Србија је неминовност, јер је потребна и нама, и читавом Балкану, и Европи, и свету. И баш зато, она ће имати разумевање и ничим условљену подршку Русије и свих слободних земаља, али и свих слободољубивих људи, укључујући оне на Западу. И овако ослабљена, Србија је ближа спасењу и ослобођењу од Грчке, која је учинила огроман корак, али јој предстоји дуг и неизвестан пут, јер је у оковима НАТО и ЕУ, из којих још нико није изашао. А шанса и нада Србије су огромни. Највећу снагу она црпи од јунака и невиних жртава палих у борби са НАТО освајачима и њиховим плаћеним псима.

Опасно раскречен ових дана, између, са једне стране, потребе да заштити земљу од претње Запада да потпуно и дефинитивно поништи Србију и формално-правно у Савету Безбедности и ратно-терористички, и са друге стране, сопствених убиствених обећања раније датих главешинама НАТО и ЕУ, српски државни врх је шизофрено и грозничаво истовремено водио адекватну дипломатску акцију против пропале „сребреничке резолуције“ и чинио самоубилачке гестове, на које ни патриотска опозиција није реаговала, попут ратификације СОФА споразума са НАТО (годину ипо дана после потписивања, гле, баш у ове дане се мора ратификовати по хитном поступку), подршке РЕКОМ-у (јел то беше друго име за Сребреницу?), наставка распродаје свега (државна својина је забрањена само у окупираним земљама, а кад немачки државни Телеком купи српски, онда се то зове „приватизација“), отварања канцеларије ФБИ у Београду, нереаговања на кршење Устава у Војводини и изручење капетана Драгана, нуђења одласка у Сребреницу итд… Српски државни брод или плови пуним једрима путем слободе, или тоне. Последњи је тренутак да се то схвати.

Дакле имамо све шансе, али само ако разумемо да тако јасан и одлучан гест Русије и слободног света, као што је био вето на историјску стигматизацију Србије и њено међународноправно озваничење, мора да нас обавеже да се сами боримо за истину, свом снагом. А то никако не укључује премијера и министре који играју пипиревку пред Блером и другим НАТО/САД/ЕУ гаулајтерима, праве од себе мајмуне и кловнове и даље инсталирају у Србији НАТО инфраструктуру намењену за њено уништење.

Што пре пресечемо, што пре послушамо глас народа, мање живота ће нас коштати победа, која је неминовна.

The post ВЛАДИМИР КРШЉАНИН: НИЈЕ ГОТОВО – ТЕК ПОЧИЊЕ! appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

Какве би биле последице да Трећи Рајх изнесе тешку оптужбу против неке нације? То смо већ видели. А кад то учини Велика Британија? То ћемо тек да видимо…

Били смо једна од првих жртава исте криминалне олигархије, која је својевремено створила Хитлера, и која је, после рушења СССР, кренула у крвави поход по свету. То се десило недавно, ране и последице НАТО разбијања Југославије, уз „коришћење“ крволочних криминалаца свих нација и боја, типа Орића и Харадинаја, амнестираних у НАТО трибуналу у Хагу, још су свеже. Иста олигарија, усмерила је сада своју милитаристичку и пропагандну машинерију директно на Русију.

„Политика“ САД и НАТО, у многоме креирана и вођена перфидном британском руком, није се, у односу на нас, променила ни у једном елементу. Јефтино улизиштво постпетооктобарских гарнитура у Србији, још само најнаивнији прихватају као „заштиту националних интереса пред много јачим противником“. То улизиштво се у пракси своди на очување окупације и интереса окупатора. „Реформе којима се свет диви“ само су чвршће затезање омче око врата Србије и њених грађана, економске геноцидне омче. Економске успехе у сложеној кегзистенцији са Западом, постигле су искључиво земље које су побегле од диктата ММФ-а. И ту нема изузетака.

Премијер нам је у свом последњем мелодрамском наступу, као оправдање за вођење овакве политике, навео да 4/5 размене имамо са земљама ЕУ и суседима. Исту ситуацију има и Исланд, који је одустао од уласка у ЕУ, разумевајући да је то данас оквир који онемогућава развој. А да притом против Исланда ЕУ и њен савезник и покровитељ, САД, не воде војно-политичко-пропагандни рат уз помоћ нарко-државе „Косово“, Хашког трибунала и Резолуције о „геноциду у Сребреници“.

Притом, наша индустријска производња је готово уништена, па је и наша размена са светом смањена, а није било озбиљних покушаја ни да се наша привреда обнови, ни да се искористе изванредне повластице које нам је Русија пружила још пре 5. октобра 2000. Вучић је заборавио да народ не бира Владу да би добијала похвале западних челника за своје „реформске потезе“, него да би обезбедила развој и бољи живот. А ни једно ни друго није могуће у ропству. Однос Запада према Србији, што још једном доказује британски предлог „Резолуције о Сребреници“, је однос бруталног агресора према побеђеном противнику, кога треба, не само војно, политички, економски и духовно уништити, него га треба и жигосати срамним жигом, који би послужио као параван за скривање сопствених злочина.

Ни један од најтежих злочина на простору бивше СФРЈ од 1991-1999, а и касније, на подручјима окупираним од стране НАТО, није извршен без учешћа или чак главне улоге британске и других западних тајних служби. Нажалост, није било мало ни овдашњих ниткова, спремних да играју у њиховом колу.

Једини текст Резолуције СБ УН који би могао помоћи оздрављењу прилика на овим просторима, а који би се могао ове године усвојити, али нипошто не на годишњицу безумног манипулисања жртвама у Сребреници, вероватно најодвратнијег продукта ратне пропаганде у историји човечанства, већ на годишњицу усвајања Дејтонског споразума, морао би да садржи, осим осуде свих ратних злочина и њихових починилаца и одавања поште невиним жртвама, такође и осуду злочиначке политике западних сила у разбијању Југославије, уз употребу НАТО пакта, тајних служби, Хашког трибунала, тероризма, нарко-мафије и националних и верских екстремизама свих боја. Наравно, јасно вам је да би на такву резолуцију вето уложиле и Велика Британија, и САД, и Француска.

Нико не може имати добру будућност утемељену на лажима, па ни Србија. Србија може створити услове за корисну сарадњу са западним земљама само ако буде одлучно штитила своје интересе и одбијала сваку врсту уцене. Не губећи притом из вида легитимну чињеницу – да Србија у историјском смислу није „ужа Србија у авнојским границама“, на коју ју је свео НАТО освајачки рат, већ да има од света у два светска рата верификовано право на свој државни интегритет. Она данас има за све то потпуно реалну могућност. Успостављање војно-политичког савезништва са Русијом би је и заштитило у војном и безбедносном смислу, и омогућило економски опоравак, отварајући велике перспективе равноправне трговинске и инвестиционе срадње са земљама БРИКС-а, ШОС-а и ЕАЕС-а.
Али за то нам треба потпуно другачија Влада од ове коју предводи Александар Вучић. Владе која потписује Тројни-СОФА-НАТО пакт, а нада се да ће је Русија спасавати од невоље, чак и ако је не „замоли да уложи вето“, знајући да не постоји дипломатска институција „молбе за вето“, већ држава која претендује да је савезник узме у заштиту, треба само јасно и гласно да каже свој став о опасности са којом је суочена. Влада чији су главни политички темељи „куповина времена“ и „политика незамерања“ (свима, од САД и Русије, до нарко-банде из Приштине, јер све су то наши „пријатељи“) – темељи који и у много лакшим временима неминовно воде рушењу читаве грађевине, и то најчешће безначајним поводом.

Треба нам такође и нови тип политичке мобилизације свих креативних и људских патриотских потенцијала ове земље, различит од корумпиране компрадорске партократије која безумно вршља Србијом већ 15 година. Тако окупљени, одговорни грађани Србије, морају што пре адекватно реаговати на сурове политичке, безбедносне, економске и социјалне чињенице данашње окупиране Србије.

Хајде да почнемо са Британијом, кад нам се већ „нацртала“. Шта мислите о најоштријем дипломатском демаршу, привременом отказивању гостопримства британском амбасадору, повлачењу нашег на консултације, раскиду уговора са Тонијем Блером и његовом „фирмом“ и трајном протеривању свих британских службеника и официра из наше војске, полиције, Владе, Народне банке… Зар то не би било адекватно?

Британски предлог резолуције о Сребреници је и дрзак изазов Русији и читавом слободољубивом свету, као још један перфидни покушај ревизије историје Другог светског рата, баш на 70-годишњицу Велике Победе, уз релативизовање хитлеровских и усташких злочина и бацање љаге на кључне чиниоце антихитлеровске коалиције и најодлучније борце против новог фашизма и милитаризма – Србију и Русију, и то – ако резолуција буде усвојена, а њени аутори се надају – и ако на њу буде уложен вето.

Међутим, као и у свим ратним авантурама последњих година – и овде су се преварили. Русија је свега тога свесна, као и већина грађана Србије и већина људи у свету. Ово ће бити нови ексер у сандук англоамеричке империје, пиратско-бандитског претендента на светску олигархијску диктатуру, а можда и повод за српски инаџијски хумор и понос, апсурдни и дефинитивни доказ сопствене исправности – „ми смо они које су Британци оптужили за геноцид“!

The post Владимир Кршљанин: ГЕНОЦИДНИ ПО БРИТАНЦИМА appeared first on Покрет За Србију – до победе !.

СРПСКА ЛИСТА – ИЗЈАВА

Емило Лабудовић, предсједник Народне социјалистичке странке

Подгорица, 20. август 2008.

Актуелно руководство Црне Горе почело је свој политички пут на данашњи дан, прије двадесет година. Српски талас, рођен на националној емоцији због неправде над косовско – метохијским Србима, резултирао је, између осталог, и смјеном власти у Црној Гори. Народ је вјеровао да је добио патриотску политичку елиту, свјесну историјског тренутка и одговорности према прецима и потомцима. И заиста, док је то било политички и пословно профитабилно, данашњи врх Демократске партије социјалиста држао се српске идеје и јаче србовао од било које политичке структуре у Србији.

Након партијског пуча у ДПС-у, када је по налогу са стране, смијењен Момир Булатовић, лидери Нове Црне Горе промијенили су идеологију, увјерења и идентитет. Нажалост, стравична последица њихове политике јесте и промјена иденитета државе Црне Горе. Од некада часне политичке организације, свенародног покрета, Демократска партија социјалиста је изневјерила тековине АБ револуције и промијенила бирачку базу, задржавши политичко име. Више су лидери ДПС-а промијенили идеологија за претходних 20 година, него што обичан и цивилизован грађанин промијени чарапа у дужем временском периоду.

Народна социјалистичка странка и Српска листа и даље вјерују да је 20. август 1988. године значајан датум у историји Црне Горе и цијелог српског народа. Тога дана је традиционална Црна Гора почела своје буђење и данас је незабилазни фактор на политичкој и општој друштвеној сцени новоуспостављене приватне државе. На народној енергији и одавно препознатљивим историјским принципима, који су обиљежили и АБ револуцију, наставићемо да се боримо за национална и грађанска права сваког честитог човјека који је антирежимски оријентисан и чува српску националну свијест.

За нас су Косово и Метохија и даље Србија и нећемо се одрећи свега онога што је био циљ наше борбе још 1988. године. Они који су се одрекли народа и издали Косово и Метохију, на чијој су слави и општесрпском значају и дошли на власт, увијек ће носити жиг политичких и националних конвертита који су изманипулисали и брутално искористили сваку идеју за коју су се, наводно, залагали. Ако наредних дана признају лажну државу на територији Србије, вјероватно ће се уживо присјетити многих порука од прије 20 година.

The post СРПСКА ЛИСТА – ИЗЈАВА appeared first on Покрет За Србију – до победе !.