Потпредседник Покрета за Србију и један од иницијатора стварања новог удружења „Славјаносербија“, пуковник Љубинко Ђурковић, налази се ових дана у Луганску, срцу некадашње Славјаносербије.
Поводом свог учешћа на конференцији „Духовно-морална безбедност човека у савременом свету“, одржаној на Луганском националном универзитету „Владимир Даљ“, прослављени командант одбране Кошара 1999, је изјавио за луганску телевизију:
„Имамо много заједничког. И народ Донбаса се бори за своју слободу, исто као што смо се борили ми. То је битка са Западом, са западном олигархијом, коју нам намећу.
Народ Донбаса ће победити – то је неоспорно, јер се бори за своју земљу и за своје духовне вредности. Јер материјалне вредности западне олигархије не могу да победе наше духовне вредности, које су много јаче и трајније.“
После међународне конференције „Историјске везе Русије и Србије“, која је претходних дана одржана на Луганском националном универзитету „Тарас Шевченко“, а на којој је иступио са рефератом на тему „Унутардржавни конфликти“, пуковник Ђурковић је дао опширнији интервју Луганском информационом центру, који је пренео и дневни лист „Наша газета“ под насловом: „Запад користи миротворце за рушење држава». Овде преносимо изводе из тог интервјуа.
„Житељи Донбаса треба да буду веома опрезни према разним међународним мисијама, јер западне земље по истом обрасцу користе мировне контингенте УН за смену њима неугодних влада и за рушење држава.“ То је изјавио учесник међународне научно-стручне конференције „Историјске везе Русије и Србије“ пуковник Војске Србије Љубинко Ђурковић.
Одговарајући на питање, колико су слични догађаји у бившој Југославији и садашњи грађански рат у Украјини, српски представник је изјавио да Запад користи један исти алгоритам.
«У принципу се може рећи да они све копирају. Запад је начинио један шаблон и сада га примењује у различитим земљама. Не само код нас на Балкану или код вас у Донбасу. Погледајте шта су учинили у Ираку, Либији, Сирији», – подвукао је Ђурковић.
«Иако сам убеђен да је вама у Донбасу гарантована победа, јер сте добро обезбеђени и техником и стручњацима, ви ипак треба да будете веома пажљиви са мисијама које се могу наћи у близини. Сви ти «плави» и «бели» шлемови, ОЕБС и беретке разних боја, могу одиграти врло деструктивну улогу. Они извршавају налоге западне олигархије и НАТО», – рекао је он.
Ту је Ђурковић нагласио директну паралелу са догађајима у бившој Југославији.
«Погледајте шта се догодило у Крајини, Западној и Источној Славонији. А у све то су били умешани УН и миротворци. Може се слободно рећи да су они били главни фактор пораза. И све је то чињено да би се држава поделила, разрушила и окупирала. Такозвана дипломатија и такозвани миротворци. А ако не успеју миротворци, долази до оружане интервенције, односно агресије», – навео је ветеран рата у Југославији.
«Ви морате контролисати рад мисије ОЕБС-а, морате их држати под контролом. Ако мислите да су они дошли да раде у интересу мира, то је велика грешка. Запад жели ресурсе овог региона, а не мир. Да је овде мир, они не би имали право да овде буду. Они стално смишљају методе како да се убаце на територију државе – са циљем да заузму територије и искористе ресурсе», – подвукао је он.
«То су методи деловања Запада и они се не мењају. Али најважније шта ваш народ треба да зна, јесте да Запад одбројава последње минуте своје велике моћи, а то се односи и на украјинске снаге које ратују против вас. Хегемонија Запада и униполарни свет су на свом крају. Запад почиње да дубље размишља о ономе што се догађа у Сирији. Неке земље, тихо и постепено, почињу да напуштају одређене унутаревропске договоре – Немачка, Шпанија, Италија. Људи почињу да се противе тој хегемонији. Она није у њиховом интересу», – сматра Ђурковић.
Љубинко Ђурковић је, са осталим српским учесницима конференције, проф. др Зораном Милошевићем и др Владимиром Коларићем, а у пратњи министра иностраних послова ЛНР Владислава Данега, по завршетку конференције посетио Славјаносербск, који се налази на првој линији фронта, његове споменике, музеј Славјаносербије и храм Светог Архиђакона Стефана, који су подигли наши преци – први досељеници у Новорусију у 18. веку. Наши представници су имали бројне сусрете и разговоре са народом и званичницима у Луганску.
