Владимир Кршљанин*
У новембру 1999. предложио сам председнику Милошевићу да се дан после 4. конгреса СПС, заказаног за фебруар 2000, са страним делегацијама које буду дошле на конгрес (с тим да буду позване не само левичарске, него и друге прогресивне и патриотске партије), одржи међународна конференција. Предлог му се допао и прихватио је.
Знао је, као и ја, да нам је наша одбрана од агресије изградила славу међу народима и њиховим напредним снагама широм света. А притисак Запада на нас је растао и требало је искористити сваку могућност да се наша међународна позиција ојача.
Радили смо вредно. Конференција је одржана 18. фебруара 2000. године под називом „Међународни односи у новом веку – за свет равноправних“. У малој сали Сава Центра окупило се близу 100 високих делегација политичких партија (од којих су 44 биле владајуће или водеће у својим темљама, а око 20 делегација су предводили партијски лидери) и 2 међународне организације из око 60 земаља света. Још око 30 партија из 20 земаља упутиле су нам писане поруке. Инспирацију раду конференције дао је и председник Милошевић, који је у свом говору на конгресу позвао на глобално организован отпор глобалном насиљу.
Учествовале су делегације из следећих земаља: Албанија (2 партије), Ангола, Аргентина, Аустралија, Аустрија, Бангладеш, Белгија, Белорусија, Боливија, Бугарска (7), Вијетнам, Гана, Гвинеја, Грузија, Грчка (5), Данска, Египат, Зимбабве, Индија (3), Ирак, Ирска, Италија (3), Јерменија (2), Јордан (3), СР Југославија (3), Јужна Африка, Кенија, Кина, Кипар (2), ДНР Кореја, Куба, Лаос, Либија, Мађарска, Македонија (3), Молдавија (2), Мозамбик, Немачка, Непал, Никарагва, Палестина, Португалија, Румунија (3), Русија (7), Салвадор, Словачка, Сирија, Таџикистан, Турска, Уганда, Украјина (3), Холандија, Чешка, Чиле (2), Шпанија (2), Шри Ланка, као и представници Евроазијског социјалистичког конгреса и Светске федерације демократске омладине.
На моју иницијативу (сећао сам се Форума Сао Паоло), неки страни пријатељи су предложили да се овакве конференције политичких партија наставе да одржавају, сваке године у другој земљи, али увек под називом „Београдски форум за свет равноправних“, ради концентрације идеја и политичких снага са циљем изградње света мира, слободе, равноправности и солидарности. Предлог је акламацијом прихваћен. Сви смо знали да је конференција била велики успех. Био је то највећи и најзначајнији међународни скуп одржан у тој тешкој деценији у нашој земљи и један од најважнијих тих година у свету. Успех је сведочио о нараслој потреби напредних снага у свету да удруже своје напоре у борби за демократију у међународним односима и очување сувренитета и достојанства народа и држава, као и њиховог права на самосталан и неометан друштвено-економски развој. Од новоствореног Београдског форума се очекивало да буде место концентрације политичких идеја и снага, које ће у новом веку свима створити перспективе развоја, духовности и хуманости и учинити крај пљачки, насиљу и диктату. У Београду је свет манифестовао своју живорну заинтересованост за мир, равноправност и сарадњу.
Већ тада у Београду је констатовано да глобализам представља догматизам сличан фашизму, јер му је суштина – покори се и живи по нашим правилима или немој уопште да живиш. Истовремено је констатовано да је хероизам наше земље обележио крај 20. века и осветлио пут у нови миленијум.
Затим смо покушали да нађемо следећег домаћина Београдског форума, али испоставило се да то није нимало лак задатак. Да окупи толико учесника из читавог света, могла је само партија која је имала велики углед. И која је била владајућа, или бар веома јака. Следећег домаћина нисмо нашли, а задесио нас је 5. октобар. После тога је и сва патриотска међународна активност земље морала да буде смањена.
Поводом друге годишњице агресије, 24. марта 2001, једино је Милошевићев СПС, иако сам мета страховите репресије, смогао снаге да организује међународну конференцију (прву, у марту 2000. је организовала држава). Овог пута нисмо позвали партије, већ критичке интелектуалце из целог света, али смо наступили под брендом „Београдски форум“. Конференција је усвојила завршни документ под називом „Достојанством против варваризма“, у коме се констатује да је НАТО својом терористичком агресијом извршио напад на достојанство човечанства које је бранио српски народ. Само недељу дана пред своје хапшење, председник Милошевић је примао стране учеснике конференције у вили „Мир“ у неколико група. Истовремено, на конференцији која је истим поводом одржана у Берлину, бугарски професор и политичар Велко Валканов је увидео да се Милошевићу припрема судбина новог Димитрова, па је предложио оснивање Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића. У тај комитет је наредних дана ушла и већина страних учесника конференције „Београдског форума“.
Пошто је и конференција 24. марта 2001. била успешна, у Београду је наредних недеља, на мој предлог, регистровано удружење „Београдски форум за свет равноправних“. Оснивачи су били 10 најугледнијих патриотских интелектуалаца тог времена, од Михаила Марковића до Драгоша Калаића. Тај „Београдски форум“ и даље постоји, пошто је 20 година потврђивао свој углед у земљи и ван ње под руководством некадашњег савезног министра иностраних послова, неуморног Живадина Јовановића. После Видовдана и противуставног изручења председника Милошевића Хашком трибуналу, у Београду је основано и друго патриотско удружење, „Слобода“, као национални комитет за одбрану Слободана Милошевића и део Међународног комитета. „Слобода“ је имала, а „Београдски форум“ и даље има тесну сарадњу са угледном међународном невладином организацијом „Светски савет за мир“.
Показали смо да у свету постоји потреба да глобалним форумом прогресивних, напредних политичких странака, посвећених напретку својих народа, демократији и равноправној сарадњи. На врхунцу агресивног униполаризма, чија смо били жртва, можда нисмо успели да идеју о таквом форуму у потпуности остваримо, али смо својим примером допринели да Русија и Кина донесу своје стратешке одлуке и да данас предводе другачији и бољи свет. Оне то чине, не толико политичком идеологијом, колико духовно-моралним вредностима и – резултатима, дакле снагом реалне моћи, снагом примера.
Најмоћнија економска сила на свету, Народна Република Кина, је поводом стогодишњице своје Комунистичке партије, одржала пре неколико дана, 6. јула 2021, светски онлајн Самит Комунистичке партије Кине и политичких партија света, на коме су учествовали лидери преко 500 партија из преко 160 земаља, што је вероватно највећи скуп те врсте у историји човечанства. Самитом је председавао лидер КП Кине и председник Кине Си Ђинпинг, а у „првој поставци“ самита директно су учествовали и председник „Јединствене Русије“ Дмитриј Медведев и лидер СНС и председник Србије Александар Вучић, као и страначки лидери који су и председници или премијери Јужне Африке, Казахстана, Аргентине, Вијетнама, Кубе, Зимбабвеа, Палестине, Пакистана, Филипина, Камбоџе, Мозамбика, Намибије, Конга, Шри Ланке, Боливије, Марока и Јужног Судана, као и председник Социјалистичке интернационале Јоргос Папандреу.
У свом уводном излагању, које је обележило Пекиншки самит, лидер КПК и председник Кине Си Ђинпинг је у најбољој кинеској традицији, изнео низ ставова – путоказа, који су звучали као пословице.
Мирни развој је непоколебљиви циљ КПК.
Кина никада неће тежити хегемонији, експанзији или сфери утицаја.
Демократија је право свих народа, а не ексклузивна привилегија неких.
Постоји више путева и начина остваривања демократије, то није само један стереотип.
Историјска достигнућа КПК и кинеског народа не би била могућа без великодушне подршке народа света.
Данашњи свет пролази кроз велике трансформације, невиђене у прошлом веку, због којих трендови мултиполарности и економске глобализације доживљавају дубоке промене – земље постају испреплетене, међузависне и међусобно повезане.
Човечанство је данас поново на историјском раскршћу. Мора да се определи између непријатељске конфронтације и међусобног поштовања, између деоба и сарадње, између нулте суме и „win-win“ ситуације (у којој сви добијају).
Кинески успех, сматра Си, јасно говори у ком правцу треба ићи: људски род је интегрална заједница, а планета Земља је његова отаџбина.
Он је предложио пет задатака које политичке партије у својој планетарној сарадњи треба да остваре: 1) изабрати курс изградње глобалне заједнице са заједничком будућношћу; 2) чувати и промовисати заједничке вредности човечанства, а то су мир, развој, равноправност, правда, демократија и слобода; 3) организовати развој који ће донети веће благодети свим народима на праведнији начин; 4) јачати сарадњу у сузбијању глобалних ризика и изазова; 5) унапредити управљање у циљу добробити народа.
Будимо увек градитељи светског мира, заступници глобалног развоја и чувари међународног поретка!
КПК је спремна да своје искуство у модернизацији подели са свим политичким партијама свих земаља. Као највећа политичка партија у највећој земљи, КПК ће свим силама тежити да допринесе добробити човечанства.
Мултилатерализам је кључни концепт савременог међународног система и поретка. Међународна правила морају почивати на општеприхваћеним нормама, а не на вољи мањине. Сарадња између земаља треба да служи целом човечанству, а не хегемонији одређених група – тако је Си у име КПК дао одговор на савремене изазове међународног поретка.
Председник „Јединствене Русије“ Дмитриј Медведев је истакао да је СССР активно подржавао борбу кинеских комуниста, а руско-кинески односи данас су достигли највиши ниво у историји и наставиће да се динамично развијају на основу Споразума о добросуседству, пријатељству и сарадњи, чије су важење Путин и Си недавно продужили. Он је подвукао и особит значај сарадње две земље у борби против коронавируса, која ће бити настављена у циљу помоћи земљама које су највише пострадале. Продуктивни дијалог и сарадња две владајуће партије нису јењавали упркос пандемији и даље ће се наставити.
Три српске прогресивне и владајуће странке: Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије и Покрет социјалиста, учествовале су у Пекиншком самиту. У својој видео-поруци лидер СПС Ивица Дачић је истакао да смо дужни да се залагањем за свет равноправних и за поштовање мултилатералног глобалног поретка сарадње одупремо интервенционизму, притисцима и примату силе над правом, док је лидер ПС Александар Вулин нагласио да је униполарни свет 1999. године бомбардовањем Србије доживео свој врхунац, али и почетак свог великог пада.
Учествујући у главној расправи на самиту, председник Србије и СНС Александар Вучић је истакао да је век КПК – век највећих промена у историји човечанства и да је ова партија заувек изменила судбину Кине и лице света, наслањајући се на више од 5000 година дугу традицију кинеске културе и цивилизације. Нема друге партије или политичке организације у свету која се може похвалити оваквим резултатима.
Данас кинеско друштво красе хармонично јединство и огромна стваралачка енергија, нагласио је Вучић и указао да таква Кина инспирише одолевање глобалним изазовима интензивном сарадњом у свим областима.
«Србија и Српска напредна странка коју водим, наставиће да снажно подржавају изградњу заједнице за будућност човечанства, зато што и ми у Србији чврсто верујемо у то да заједнички глобални проблеми налажу и захтевају искључиво заједничка решења остварена кроз мирољубиву сарадњу и координацију» – истакао је српски председник.
*виши саветник у МСП Србије, потпредседник Међународне словенске академије
