На Новом гробљу у Београду данас је сахрањен потпредседник Покрета за Србију др Ђорђе Благојевић, „отац српске ракетне технике“, редовни професор Машинског факултета у Београду.
Велики српски конструктор ракета светског гласа, рођен је 1950. у Београду, где је завршио 12. гимназију и дипломирао на Машинском факултету. Докторирао је у Центру војнотехничких школа у Загребу. Његова решења су била кључна за реализацију великог броја стратешки важних пројеката који су унапредили наоружање Југославије, Србије и низа земаља у развоју. Био је члан Америчког института за аеронаутику и астронаутику. Преминуо је 4. јуна 2012. у Београду.
Комеморација поводом смрти професора Благојевића одржаће се у четвртак, 21. јуна 2012. у 11 часова на Машинском факултету у Београду.
На данашњем испраћају, после опела, пред породицом, неколико стотина родољуба, поштовалаца личности и дела професора Благојевића и његових студената, последње слово опроштаја од истакнутог научног и јавног радника изрекли су декан Машинског факултета проф. др Милорад Милованчевић и председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин.
Декан Милованчевић је нагласио да „Србија не зна кога је изгубила“ и да прерани одлазак проф. Благојевића показује да је „и живети данас у Србији – чудо“, а да је његова смрт ненадокнадив губитак јер се радило о најистакнутијем српском стручњаку и зналцу из области ракетне технике, великом хуманисти и патриоти, иза кога је остало изузетно вредно дело, али од кога су се очекивали нови значајни пројекти, од велике користи за земљу и њен индустријски развој.
Говор Владимира Кршљанина на испраћају професора Благојевића преносимо у целини.
„Испраћамо на последњи пут хероја.
Био је неуморан до последњег дана. И као што војника који незадрживо надире, може да заустави метак, њега је, здравог и пуног енергије и идеја, покосила тешка болест, која му је, у буквално неколико недеља, прекинула живот.
Поносни смо што је потпредседник, један од оснивача, човек који је надахњивао Покрет за Србију био професор Ђорђе Благојевић. У овим тешким и страшним годинама издаје и окупације, које су и захваљујући њему, отишле у неповрат, борио се увек, и сам, и са свима који су били спремни на борбу, и последњих година у Покрету за Србију, међу људима који су умели да се угледају на њега. Није доживео да утврди да ли ће слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој, али је тој слободи створио такав темељ и пројекат, на којем ћемо ми преостали, морати да изградимо кућу.
Испраћамо правог, великог и скоро невероватног човека. Био је, наш Ђорђе, човек који задрхти од негодовања пред сваком неправдом која се дешава на свету, то негодовање покаже и против неправде крене у бој. И увек је испољавао огромну доброту и помагао – другу, саборцу, човеку у невољи, подухвату или пројекту за опште добро. И освајао је највећа знања, решавао најтеже задатке, осмишљавао и остваривао најсложеније пројекте – увек са истом, бескрајном и дивном, дечачком занесеношћу и упорношћу. И радовао се успесима, без имало гордости, икад. Био је оличење најбољег српског и заиста Светог Духа.
Био је човек који је стварао будућност. Свим својим бићем и свом својом великом енергијом. Конструисао је најопасније, ракетно оружје, али не за убијање, него за одвраћање непријатеља и за технолошки и економски развој своје земље. Осим српског, његовим знањем и достигнућима наоружавали су се и други народи који бране своју слободу. Његов пројекат балистичке ракете, прошетао се од Југославије, преко Ирака и Либије, где околности то нису дозволиле, до Пакистана, где се остварио. Пред крај НАТО агресије 1999. непријатељске летелице обаране су и двостепеном ракетом коју су дух Ђорђа и колега створили од постојећих ракета земља-ваздух и ваздух-ваздух. За мир и развој оставио нам је у аманет да направимо комерцијалну ракету-носача и Српску свемирску агенцију, као пројекте који ће оживети нашу индустрију и обогатити нашу будућност.
Ђорђе је био велики педагог, најбољи. Не само као професор према домаћим и страним студентима, већ као човек којем је дух био вечито млад и који је подучавао својим примером, својим животом. На бројним демонстрацијама и протестима био је организатор и у првим редовима заједно са најборбенијим младим родољубима, који су и данас дошли да га испрате.
Заједно смо били на протестима против НАТО агресије, окупације Косова и Метохије, агресије на Либију, учествовали на заседању Православног политичког савета у Москви, на међународним конференцијама које су организовали Покрет за Србију и Београдски форум, у којем је био члан управног одбора, са Михајлом Марковићем, Владиславом и Живадином Јовановићем и другима.
„Лутају без циља и руше све пред собом“, цитирао је познату реченицу о досманлијској руљи Ђорђе Благојевић и записао: „срушили су заиста све: суверенитет, војску, привреду, економију, науку, просвету, цркву… А оно што им никада нећу опростити је што су погазли моје (наше) достојанство! И управо због тога ћу до краја живота радити на томе да их стигне заслужена казна на овом свету, поред вечног пламена која им је већ одавно припремљен на оном другом, праведнијем свету.“
„Нама су родитељи оставили уређену и просперитетну земљу“ – често је говорио. „Не могу да се смирим ако свом сину и нашој деци и ми такву не оставимо“.
Драги Ђорђе,
Много си нас обавезао и срећни смо због тога. Ми твоји другови осећамо твоју светлост и нећемо се зауставити. И не брини за своју Весну и свог Ђорђа и сву српску децу – уградио си се у темељ наше будућности и она је зато сигурна.
На крају, рећи ћу твоје речи које си записао после смрти Слободана Милошевића, како си рекао „председника државе у којој смо рођени, и коју су нам продане душе нелегално укинуле, а да нас нико није питао“:
„Остао си човек до краја. Погинуо си на бранику отаџбине, (…) у борби за опстанак народа и државе.
Али погинуо си као победник а не као поражен.“
Драги Ђорђе, волимо те, нека ти је вечна слава и хвала!“
