Оснивање НПС

Оснивање НПС

PODELI

СТЕНОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ШТАМПУ НАРОДНОГ ПОКРЕТА СРБИЈЕ,
одржане 22. новембра 2007. у Међународном прес центру Танјуга у Београду

ВЛАДИМИР КРШЉАНИН: Даме и господо, добар дан и добро дошли на конференцију за штампу коју су сазвали оснивачи Народног покрета Србије. Ево и уз извињење, у току конференције ће нам се придружити Дробривоје Будимировић, градоначелник Свилајнца, који је упао у саобраћајну гужву, па касни на почетак ове конференције. Са мном је такође проф. др Ђорђе Благојевић, редовни професор Београдског универзитета на Машинском факултету.

Циљ ове конференције је да објавимо стварање Народног покрета Србије, као једну нову чињеницу, да вам објаснимо како оснивачи замишљају његово функционисање, да кажемо неколико политичких чињеница које сматрамо релевантним за овај тренутак у коме се Србија налази, и да упутимо позив свим патриотама, свим организацијама, удружењима, која већ делују на сличним основама, да се придруже Народном покрету Србије.

Мислим да смо сви свесни да последњих месеци или последњих пар година, ситуација и у свету, пре свега, рекао бих у свету, а онда и у Србији, у смислу разумевања историјског тренутка у коме се налазимо и стицања самопоуздања у остваривању сопствених интереса, се мења. Значи, мења се позитивно и ми данас већ имамо у Србији велики број појединаца, патриотских организација и политичких организација које утичу на ту промену. Ми смо као оснивачи Народног покрета Србије оценили да је потребно тај велики број субјеката објединити, направити једну организацију која ће координирати њихове позитивне напоре и охрабрити све оне који су незадовољни стањем у земљи, охрабрити их на једну позитивну акцију. Значи, смисао Народног покрета Србије је позитивна акција, ангажовање сваког појединца и организације да се ситуација у земљи промени на боље. Значи, једно активно учешће у ономе што се већ дешава. У том смислу ми очекујемо, и то је резултат наших прелиминарних контаката, да се Народном покрету Србије придружи 20-ак независних градоначелника, и неколико десетина локалних покрета, који делују у различитим општинама широм Србије, и који су својим позитивним напором на последњим локалним изборима, а и у вршењу власти, у деловању скупштина општина, показали лични интегритет, квалитет, преданост општем интересу итд. Значи, они и сами имају потребу за обједињавањем и они ће се укључити у Народни покрет Србије.

Ви сте сви добили Програм Народног покрета Србије. Његову основу чине четири тачке или четири принципа, за које сматрамо да су одраз онога што и народ и професионалци, стручњаци у Србији, очекују као позитивну промену у будућности. То је једна врло широка основа, и с обзиром да Народни покрет Србије није партија, ово наглашавам, ни по свом начину будућег организовања ни по карактеру, значи он не одражава никакав партикуларни интерес, и он неће имати у себи партијску дисциплину – значи, свако ко жели да допринесе бољитку ове земље, ко прихвата ова четири принципа и то потврди потписивањем Изјаве о удруживању у народни покрет Србије, може да настави да делује самостално, био он појединац или организација, на исти начин како је до сада деловао, с тим да очекујемо да потписивање такве изјаве и приступање Народном покрету Србије, подразумева једно појачање деловања. Наравно, подразумева се да ови принципи и ове четири тачке, буду од свих прихваћени. Ја ћу врло кратко да се осврнем на те четири тачке и на њихов смисао.

Прва тачка: јака држава са снажном народном самоуправом, суверена, професионална, патриотска. Мислим да овоме није потребан коментар.

Друга тачка: национално и социјално оријентисана тржишна привреда. Подразумева се, да ако је смисао политичког деловања, вршења власти и друштвеног ангажовања у најширем смислу – бољитак читаве нације, свих грађана, да онда власт на свим нивоима мора бити национално одговорна, да мора национални интерес стављати у први план. А ако је то тако, она мора бити и социјано одговорна, јер се успех једне власти мери по томе да ли нас људи, грађана ове земље има више, да ли се наш број повећава и да ли живимо боље из године у годину. Значи, то је основни принцип који мора, а који нажалост, ако бисмо измерили параметре последњих година, не бисмо могли баш да тврдимо да је задовољен.

Трећи принцип: савезништво са Русијом и другим слободним земљама. И у загради пише: нова спољна политика. Мислим да су у потпуности, и то нам последњи догађаји, последњи месеци, јасно показују, сазрели услови за то да Србија бира своје пријатеље. Сасвим је јасно ко су јој пријатељи, чији се интереси подударају са нашим, и такође је јасно да су то земље које воде принципијелну и независну спољну политику. У првом реду је наглашена Русија, јер од свих таквих земаља, она има и најактивнију међународну позицију, а истовремено нас бројни историјски разлози упућују једне на друге.

Четврти принцип: афирмисање сопствене духовности и стваралаштва, где су као основне вредности које морају да се у друштву поштују, споменути православни темељи, слободарска историја и стваралаштво наших људи. Ми у народном покрету Србије смо уверени да Србија и српски народ немају од чега да се стиде у својој историји, да је наша историја увек била историја прогресивних стремљења, очувања независности, самобитности сопственог народа и да смо у том стремљењу и другима – и у региону и у свету – доносили корист.

Ова четири принципа можемо слободно подвести под један заједнички именитељ који у програму није експлицитно написан, али ја бих хтео сад да га нагласим. Он се зове суверена демократија. Дакле, ако имамо довољно памети, ресурса и жеље да сами себи помогнемо, ако сами себе поштујемо и организујемо на демократским основама функционицање нашег друштва и политичког система, поштујемо законе и принципе које таквим ангажовањем доносимо, онда ће нас поштовати и они, чији су интереси подударни са нашима, и они, чији се интереси са нашима не подударају.

У том смислу, ја сам најавио на почетку и неколико конкретних запажања, конкретних политичких запажања, која се на овим принципима заснивају.

Проблеми с којима се Србија суочава и на унутрашњем и на међународном плану, повезани су са чињеницом колико је она јака као држава, колико је јака њена економија, колико су јаки њени одбрамбени потенцијали. Дакле, наш капацитет, наша могућност да решавамо своје проблеме, да решавамо проблеме српског народа, да решавамо проблеме који се тичу нашег територијалног интегритета, суверенитета и будућег развоја, зависи од наше снаге – укупне, и као државе и као нације. У том смислу, оно што већ показујемо последњих година у свом политичком сазревању, отворило је простор, да у сарадњи са земљама које су пријатељски према нама оријентисане, које су слободне, чији се интереси са нашим поклапају, остваримо напредак.

Ви знате да је у међународним односима током прошле године дошло до великог преокрета и да је тај преокрет декларисан јавно почетком ове године, у фебруару, када је председник Русије Владимир Путин, на конференцији у Минхену обзнанио да је бруто домаћи производ Кине и Индије превазишао бруто домаћи производ Сједињених Држава, а да је бруто домаћи производ Бразила, Русије, Индије и Кине, окупљених у једном облику сарадње који се зове БРИК, превазишао укупан бруто домаћи производ Европске Уније, односно да је у свету створен нови центар развоја, и такође је тада нагласио да ће та тенденција у будућности само расти и да ће наминовно да се мења, односно да се претвара у извор утицаја у свету – политичког, економског, сваког другог, културног.

Мислимо да је у таквим околностима неопходно да се при Влади Србије, при нашим државним институцијама, формира једно специјално тело, које би се бавило питањима развоја сарадње са Русијом. То је прво запажање које сам желео да изнесем.

Могућности за ту сарадњу су већ велике. Ми већ неких осам година имамо бесцарински споразум са Русијом, као једина земља изван бившег Совјетског Савеза која има такав споразум. То је споразум који нам пружа огромне могућности за развој, али оне нису довољно искоришћене. Очигледно је да је неопходно концентрисати напоре да ми тај потенцијал као земља искористимо. А навешћу вам само пример да нам то омогућава чак и повећано привлачење инвестиција са Запада, зато што у стварању joint venture или заједничких фирми на територији Србије, које би производиле производе више од 51% српске, да тако кажем, ми бисмо уживали и даље тај бесцарински режим.

Такође, у току је једно велико окупљање на основама царинске уније, земаља које то желе да искористе. Ту су у првој фази Русија, Белорусија и Казахстан, а њима ће се прикључити још 3-4 земље. Оне стварају нешто што се зове Евроазијска Економска Заједница. Дакле, то је такође једна позитивна алтернатива и могућност за Србију.

И последње што сам желео овом приликом да нагласим, односно да предложим. Нама је сарадња са Русијом омогућила, у пољу које је од највећег стратешког значаја за саму Русију, у питању енергетике и посебно, гаса, јадну понуду аранжмана од стране Газпрома, са највишег места, од стране председника ове компаније, који је недавно боравио у Београду, да Србија постане једно чвориште будућег гасоводног система за читаву Јужну Европу. Ми очекујемо од свих одговорних у Србији да се реализацији овог пројекта приступи најодговорније и најбрже могуће и да јавност буде обавештена о корацима који се у том смислу предузимају, јер то значи једно активно ангажовање огромног дела српске привреде и једно значајно учвршћивање наше економије и нашег укупног међународног положаја – то значи реализација таквог пројекта.

Ево, толико сам желео да кажем. Биџа нам још увек касни, прикључиће се, надам се, док будемо одговарали на ваша питања. Ево, питам професора Благојевића, ако жели нешто да ме допуни.

ПРОФ. ДР ЂОРЂЕ БЛАГОЈЕВИЋ: Ја не бих имао бог зна шта да додам овоме што је господин Кршљанин рекао. То је у ствари суштина разлога нашег окупљања. Једино што бих могао да позовем интелектуалце, пре свега своје колеге из техничке струке, да се ангажују. Јер, техничка интелигенција је потпуно побегла од политике, као да се тога гади. Не кажем да и нема разлога да се гади, али наше проблеме неко други неће решити, ако не узмемо ствар у своје руке и почнемо да их решавамо. Зато позивам све своје колеге да се мало више ангажују, јер у оваквој држави, каква је сада, нама једноставно нема места. Ја се питам за кога и школујемо ове кадрове које школујемо. Нама се број студената, конкретно на мом факултету, преполовио. То је још увек неких 500 студената којих се сваке године уписује, а ја се питам шта ће та деца кад заврше факултет? Наша индустрија је разорена, наша наука више не постоји. Значи остао је, ето, неки интерес за нешто, чиме се вероватно неће моћи да баве. А могућност за то неко треба да створи – а то смо ми. Ето, ја бих само толико.

ВЛАДИМИР КРШЉАНИН: Хвала. Изволите.

ДАВОР ЛУКАЧ (Агенција ФОНЕТ): Рекли сте да нисте партија ни по начину будућег организовања, ни по деловању, па ме занима да ли сте регистровани, и ако јесте, да ли сте у регистру политичких организација или удружења грађана? И ко је на челу, ко је, значи, на челу тога?

ВЛАДИМИР КРШЉАНИН: Ми смо одржали оснивачку скупштину 30. октобра у Београду. Предали смо документа за регистрацију као удружење грађана. Очекујемо ових дана да се та процедура заврши. Изабрали смо привремене органе. Надамо се да ћемо у року од неколико недеља, највише месец дана, одржати велику изборну скупштину. У привременим органима, ја сам тренутно на функцији председавајућег, професор Благојевић је члан Председништва, потпредседници су Добривоје Будимировић и Андреја Милосављевић, а генерални секретар је Томислав Миленковић.
Изволите даље.
Да ли има још питања? Добро, ако нема, ја вам се захваљујем. Надам се да ћемо се ускоро – ја очекујем у року од недељу или десет дана, да ћемо моћи да закажемо следећу конференцију за штампу. Обавестићемо вас да ли ће то бити овде или у нашим просторијама, а добили сте адресу и контакте на овим листићима које смо вам поделили. Хвала вам још једном што сте учествовали на конференцији, а Биџа ће сигурно доћи. Ако неко има стрпљења и жељу да од њега узме изјаву, нека сачека још мало. Хвала вам.