ЗАХТЕВИ СРЕТЕЊСКОГ ПРОТЕСТА

ЗАХТЕВИ СРЕТЕЊСКОГ ПРОТЕСТА

PODELI

ЗАХТЕВИ СРЕТЕЊСКОГ ПРОТЕСТА:

– ВЛАДА НАЦИОНАЛНОГ СПАСА
– ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИ САВЕЗ СА РУСИЈОМ
– ОДГОВОР НА ОКУПАЦИЈУ

Београд, Сретење, 15. фебруара 2008.

Први протестни скуп у Београду поводом претње отимања Косова и Метохије

У организацији удружења „Заветници Косова“ и „Стара Србија“ и уз подршку и учешће Народног покрета Србије, неколико стотина грађана окупило се данас у подне на протестном скупу у Пионирском парку, преко пута Савезне Скупштине (иако је протест раније заказан и одобрен, по налогу полиције премештен је на ово место са платоа испред саме Скупштине у којој је, практично у исто време, заказана и одржана инаугурација Бориса Тадића).

Протест је започео молитвом и говором протојереја др Жарка Гавриловића. Потом су говорили Мирко Чупић, адвокат из Приштине, аутор књиге о злочинима над Србима на Космету, Ив Батај, публициста и књижевник из Француске, војвода Раде Чубрило, министар војни у Влади РСК у прогонству, Владимир Кршљанин, председник Народног покрета Србије и Рајко Ђурђевић, председник „Заветника Косова“, који је и формулисао и прочитао закључке протеста у форми захтева Влади Републике Србије.

Затим су учесници кренули у протестну шетњу београдским улицама, до Владе Републике Србије, где су уручени захтеви протеста и до Амбасаде Руске Федерације, где су као уздарје председнику Путину уручени најновија монографија (у златотиску) о Косову и Метохији, уметничка слика која приказује Пећку Патријаршију и књига Мирка Чупића о злочинима на Космету. Такође је руским дипломатама, који су примили делегацију сретењског протеста протеста и задржали је у срдачном разговору, уручена копија захтева Влади Србије.

У наставку, дајемо пуни текст захтева учесника Сретењског протеста Влади Републике Србије.

ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Београд, Сретење 2008. године

ЗАХТЕВ

Господине Председниче,

Србија је нападнута погибељније него у два светска рата. Подмуклије, него икада: окупатори сасецају не само корен државе, него и корен опстанка народа, наше вере, духовности и културе, објављујући крај историје, свега што се родило у колевци Косова и Метохије.
У историји робовања и ропства света било је разних квислинга, петих колона, издајника, јаничара и вазала, али никада и нигде оваквог помамног слављења окупатора и његових злочина над нама.
Од већег дела српске владе и са врха оличења државе заповедају нам да су окупатори и њихове прљаве војске – „залога наше будућности“. А њихова убиства Срба, трпања у логорске жице, прогони, отимање свете српске земље, раскопавања гробова и ломаче наших богомоља – „европске вредности“, на које се ваља угледати по сили закона.
И све то у Србији, земљи ослободилачких ратова, заложених глава, буна и устанака; земљи Косовског завета и Лазаревог опредељења, православља и светосавља, јединственог морала жртвовања, на којима стоји Српски народ у оба царства.
Лане, на лице Сретења, питали смо Вас:
„Зар се смрт давно није најела од нас Срба?! Зар ми нисмо давно сити њихових лажи и превара, олова и клепаних сечива?!“
Знали смо и веровали да је Сретење опет било прилика да се препознамо са Богом и Русијом и угледамо свој лик. На коленима смо молили и Бога и Русију за спас Србије.
Са врха државе и из већег дела српске владе, уместо одговора и утехе, заглушују нас хистерични повици: „у Евро-атлантске интеграције, у Евро-атлантске интеграције“, напред марш у војске светских ескадрона смрти да за њих, наше окупаторе и убице, ми убијамо по свету туђу децу као „пси рата“, награђивани напојницама од њиховог крвавог плена.
А кад то постане, и са српске земље упериће ракете на Русију, као што планирају из Пољске и Чешке. Русија ће морати да упери своје на нас. Неће се Срби само први пут у свом постојању јавити као ратни и војни непријатељ Русије, него ће се јавити себи иза леђа у коначној историјској и моралној изгибији. Она друга, није ни важна, ту је у рестловима.
У вашој владавини Срби су постали мањина, не у Југославији, Црној Гори, Крајини, Босни и Херцеговини, Македонији, не у Србији, него и у границама Београдског пашалука. Под најстравичнијом пропагандом у историји света, Сорошеви медији у Београду, обеђујући нас злочином и пљујући Србе (а влада им је дала фреквенције и „таласе“), створили су најновију нацију – Шенгенце.
Не само одрођени од корена, презирући историју, они су пуни мржње према свему што је српско. Шенгенци у највишој власти покрали су супстанцу народне имовине, ти бедници су логистика ратних штабова Брисела, Лондона, Вашингтона, Берлина, Папе и Ватикана…
А на српској телевизији Срби немају приступ, тек по неки неуки полутан, доведен да слеже раменима, док Шенгенац преко пута и водитељка бљују отров и лаву по Србима и Србији.
Ми тражимо прилику да кажемо истину, јер је истина Бог живи. Дозвољавамо и на једног од нас да изведу сто Шенгенаца, више не пристајемо, јер ће загадити ваздух у студију.
Ми, православни Срби и сви људи друге вере и закона, који су страдали уз нас, платили смо ову државу главама глава наших, крвљу крви наше.
Ми не љубимо скут и крваву сабљу окупатора.
Морате нас прво побити, па окренути ракете на Русију.
Ми не дајемо земљу испод ногу: где ће нам бити гробови, а на чему деца да нам проходају?
Зато у овом последњем часу одбране државе и народа, улажемо захтеве Влади и држави:

1. Моментално стварање Владе националног спаса од појединаца и политичких организација проверене патриотске одговорности.
Јер и Недићева влада била је више српска, а мање немачка, од већине министара владе, којој сте Ви на челу. Они газе и прљају и Ваше поштење. Они пишу оптужнице и ките тамницу у Хагу српским главама. Ништа ову земљу није уништило као трули компромиси.
На трулом платну се не везе, Председниче – то је свака баба у Србији могла да Вас посаветује.

2. Моментално потписивање политичко-војног савеза са Руском Федерацијом – и као моментални излаз по свим аспектима и као основа стварања будуће противтеже насиљу глобализма – и у том правцу појачати јасну дипломатску активност према Кини, Индији и свим угроженим земљама света.

3. Територију Србије, Косово и Метохију, јер је суверенитет недељив, прогласити окупираном, а земље које доводе трупе и учествују у такозваној независности – окупаторима, јер окупација никада не може постати легална.
Даље поступати у складу са Уставом по принципима ратног стања.

УЧЕСНИЦИ СРЕТЕЊСКОГ ПРОТЕСТА